Klice - super hrana

Klice naprosto vrve životom i samo čekaju da vašem telu podare energiju i preko potrebne hranjive materije. Klice predstavljau biljku u vrhuncu snage i vitalnosti. Nivo vitamina i enzima najviši je upravo u klicama.
Klice trebaju da čine osnovu vaše ishrane.

     Šta se dešava pri klijanju?
Sve materije koje sačinjavaju seme, pri klijanju se aktiviraju i prelaze iz složenog u prostiji oblik: skrob prelazi u proste šećere, belančevine prelaze u amino kiseline i peptone, a masti se razlažu na slobodne masne kiseline. Zato su klice, koje kao da su napola već svarene hranljive materije, pogodne za asimilaciju.

Klice alfalfe

klice mahunarki i sočiva

Koristite ih sirove.
Kako napraviti klice?
Ukoliko klice ne možete da kupite ili ukoliko baš želite da ih napravite sami - to je moguće, no verovatno će vam trebati malo vremena da ,,uđete u štos''. Prvo je potrebno nabaviti semenke, i to ako je ikako moguće neka to budu zdrave, organske semenke.

Ukoliko semenje postavimo u vlažnu i toplu sredinu - ono proklija, to znamo. Za proces klijanja u kućnim uslovima potrebno je malo vremena i truda.
Semenke valja namočiti, ostaviti na sobnoj temperaturi (najpovoljnija je ona od 19 do 21°C) od 1 do 7 dana, ovisno o vrsti semenki koju koristimo.

Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica:
Vrsta     Vreme natapanja     Količina     Vreme klijanja    
alfalfa           6 sati             2 kašike            5-6 dana
Pšenica, ovas, raž
                 12 sati               200 g              3 - 4 dana    
Suncokret   24 sata             200 g              2 - 3 dana    
Heljda        3 - 4 sata          100 g               2 - 4 dana    
Sočivo       8-10 sati            100 g               3 - 5 dana    
Kukuruz      12 sati              200 g              2 - 3 dana    
Mungo pasulj  8 sati            100 g               3 - 5 dana    
Pirinač        24 sata            200 g               4 - 5 dana    
Susam         8 sati              200 g                2 dana    
Soja            12 sati             100 g                2 dana    
Azuki pasulj 12 sati              200 g              3-5 dana    

Najvišu nutritivnu vrednost semenke i mahunarke imaju 70ak sati po početku klijanja, nakon kojih se ta vrednost snižava. Želite li proces klijanja usporiti, jednostavno ih stavite u frižider, sve dok ne budete želeli da proces klijanja nastavite. Kao rezultat klijanja dobijate klice i to na 10 grama zrna, čak 60-80 g klica.

Koje sve klice možete koristiti za pripremu jela? Najčešće su na tržištu prisutne klice alfalfe. Među mahunarke čije klice koristimo spadaju pasulj, soja, slanutak, grašak i sočivo. Žitarice koje pretvaramo u hranjive klice jesu pšenica, kukuruz, ovas, susam, raž i ječam, a ništa manje ukusne i hranjive nisu ni one od brokolija, rotkvica, gorušice te luka i vlašca.
Klice većine biljki su ukusne, i samo neke su gorke ili kliju presporo, a samo nekolicina njih je i škodljiva, na primer klice krompira.

Klice čije

    Saveti
    * Pri nabavki semenki za klijanje prednost dajte organskim.
    * Uzgajate li klice kod kuće, obavezno ih ispirajte, jer redovitim ispiranjem uklanjate potencijalno štetne mikroorganizme.
    * Klice uvijek čuvajte u frižideru.
    * Pre konzumiranja klice isperite vodom.
    * Optimalni uslovi za klijanje - vlaga i toplina pogoduju i razvoju mikroba. Zbog toga sirove klice mogu biti uzročnici trovanja. Uz sve mere opreza pri klijanju oslonite se na svoj vid, miris i ukus pri ocenjivanju svežine klica.
    * Miris plesni je razlog za uzbunu. Ne konzumirati!
I još par saveta
A sada i malo detaljnija uputstva, za Vas koji ste se klijanjem već bavili. Često je fazon u dužini potapanja svakog semena: tvrđa semena (pasulj, naut...) se potapaju duže vremena. No, najbolje je da kad se pregrize potopljeno seme, u zubima da se oseti da je mekano ali ne toliko da je se rasipa, da truli...... Takođe, najbolje je da se klija u situ, moguće je da su semena koja Vam nisu proklijala bila previse potopljena. Mrak i toplota i dovoljno ali ne previše vlage - to su najvažniji elementi. Naše iskustvo je da je najbolje klijati u malim sitima (plastičnim, možete ih kupiti na pijaci, možete ih dezinfikovati), jer onda ne može da se desi da seme bude previše potopljeno u vodi.
Ima tu još strašno puno detalja, ali sve na kraju zavisi od iskustva.
Dobro je da koristite organska semena, jer ste tako sigurni da semena nemaju pesticida, da nisu prskana.

Ukoliko žurite možete jesti omekanjene semenke. Dakle, potopite namirnicu i kada omekani iserete je tri puta i konzumirate.

STRADANJE SVETOG NOVOMUČENIKA MIRONA KRIĆANINA

OVAJ slavni mučenik Hristov Miron beše iz Mega Kastrarita; sin pobožnih i blagorodnih roditelja. Izmalena on beše blage naravi, miran, čedan, veliki ljubitelj devstvenosti i celomudrija. Jednom rečju, on beše mlad po uzrastu, ali star po mudrosti. Pritom Miron beše vrlo lep i mio mladić. On izuči krojački zanat; i kao radnik beše odličan i veoma uredan. NJegovi susedi Agarjani mnogo su želeli da se druže i razgovaraju s njim, ali on je to izbegavao i sedeo u svojoj radnji ozbiljno i tiho radeći svoj posao. No iza te svoje želje Agarjani su imali potajnu nameru: da nagovore Mirona da se odrekne vere Hristove i da se poturči. I jednoga dana ovi prokletnici šta smisliše? Nađoše jedno dete, Turče, i nagovoriše ga da kaže da ga je mladić Miron prisilio na sramni greh. Iznevši ovakvu klevetu protiv čednog mladića, Turci sa velikim besom dohvatiše Mirona i odvedoše pred sudiju, vičući i lažno svedočeći kako je Miron tobož silovao tursko dete. Sudija upita Mirona je li istina što ovi svedoče. Sveti mladić odgovori da ga oni nepravedno i lažno optužuju, i da on ne samo nije učinio takvo delo, nego mu tako nešto ni na pamet nije palo. Tada klevetnici skočiše na noge halačući da je on to zaista učinio, da treba ili da se poturči, i na taj način okaje svoj greh, ili da bude pogubljen. Sudija i sam pristade na ovaj zahtev, i reče svetom mladiću: ili da se poturči, ili da primi smrt. A Hristov mučenik neustrašivo odgovori: Nikada se vere svoje i imena Hristova odreći neću; naprotiv, gotov sam da primim bezbroj muka radi ljubavi Hristove. Hrišćanin sam se rodio, i hrišćanin hoću da umrem. - Čuvši to, sudija naredi te mučeniku udariše mnogo batina. Zatim ga baci u tamnicu, do ponovnog islećenja. A mučenik sve to podnošaše junački, bez ikakvog straha, i lice mu se ni najmanje ne promeni.

Kada mučenik bi ponovo izveden pred sudiju, isti svedoci svedočiše ponovo istu laž. Sudija onda stade obećavati mučeniku velike počasti i mnoge darove, ako ga posluša i poturči se. Ne posluša li ga, onda će ga predati na najljuću i najsramniju smrt. Međutim mučenik Hristov ostade nesavitljiv, i glasno i jasno i nadalje izjavljivaše: Veru svoju ne menjam, već hoću da umrem hrišćanin. - Tada sudija, videći da je mučenik nepokolebljiv u svojoj veri, izreče smrtnu presudu protiv njega.

Voćen na gubilište koje se nalazilo izvan Kastra, mučenik koje god hrišćane sretaše putem, sve ih pozdravljaše i svima govoraše: Prostite mi, braćo! i Bog neka vam prosti - Međutim pozadi mučenika iđaše i njegov otac koji plakaše i kukaše za sinom svojim. Kada stigoše na gubilište, mučenik zamoli te mu dopustiše da se sastane sa ocem svojim. Prišavši ocu, on pade pred njim grleći mu noge; zatim mu poljubi ruku i uze blagoslov od njega; i uteši ga da ne žali zbog njegove smrti, pošto umire lažno oklevetan i nepravedna osuđen. Onda se vrati k dželatima i reče im da izvrše naređenje. DŽelati mu staviše omču oko vrata i obesiše ga.

I tako blaženi Miron primi besmrtni venac mučeništva. I dok mučenik naredne noći još visijaše na vešalima, stražari Turci svojim očima videše gde božanska svetlost siđe s neba na mučenikovo telo. I sami ovi stražari ispričaše to mnogima. A hrišćani, čuvši to, proslaviše Boga koji proslavlja svetitelje Svoje.

Sveti Miron postrada na Kritu 1793 godine.

SPOMEN SVETE MUČENICE FOTINE, SAMARJANKE i onih s njom

U VREME cara Nerona, godine 66, nastade veliko gonjenje na hrišćane. Jer pošto pod Neronom mučenički postradaše prvovrhovni apostoli Petar i Pavle, gonitelji sa velikom revnošću stadoše tragati za učenicima ovih apostola, i ubijati ih. Tada se ova sveta Fotina (sveta Fotina, to je ona žena Samarjanka, sa kojom je Gospod razgovarao na studencu Jakovljevom, Jn. 4, 5-42) sa sinom svojim Josijom nalažaše u gradu Kartageni (Kartagena - drevni primorski grad na severu Afrike, osnovan od Feničana i bio njihova čuvena kolonija u Starini; razrušen 146 godine pre Hrista; obnovljen pod prvim rimskim imperatorima, i bio napredan grad; danas se na njegovom mestu nalazi grad Tunis u Africi), i veoma smelo propovedaše Evanđelje Hristovo. A stariji sin njen Viktor beše tada u ratu protiv Arapa koji behu zaratili na Rimljane, i pokaza veliku hrabrost i odnese pobedu nad Arapima, zbog čega ga car proizvede za vrhovnog vojskovođu. No neznajući da je Viktor hrišćanin, car ga posla u Ataliju (Atalija - grad u provinciji Pamfiliji, u južnom primorskom delu Male Azije; osnovan na vek i po pre Hrista Atalom II Filadelfom, koji ga je i nazvao po svome imenu) sa naređenjem da goni hrišćane.

Kada za to ču knez Sevastijan, reče Viktoru: Vojvodo, ja nasigurno znam da si ti hrišćanin, i da su tvoja majka i tvoj brat Josija takođe hrišćani, pošto su bili pratioci pogubljenog apostola Petra. Viktor odgovori: Ja ću činiti volju nebeskog i besmrtnog Cara Hrista, a za naredbu zemaljskog cara Nerona da gonim hrišćane, neću ni da čujem. Knez mu na to reče: Ja ti, brate, kao pravi prijatelj savetujem ono što je korisno po tebe. Htedneš li da sudiš hrišćanima i da ih mučiš, znaj da ćeš ugoditi caru, i dobićeš imovinu hrišćana. Isto tako, piši svojoj majci i svome bratu, da tako slobodno ne uče jeline da se odriču svoje otačke vere, da ne bi i tebi zagrozila opasnost zbog njih. A potajno budite hrišćani do mile volje! - Tada Viktor odgovori: Ne dao Bog da učinim to što mi ti savetuješ: da gonim hrišćane eda bi se dočepao njihove imovine, ili da savetujem majci i bratu da ne propovedaju o Hristu da je Bog. Štaviše, i ja sam propovednik, i biću, Božanstva Hristovog, kao što su i oni. Na to mu knez reče: Ja ti savetujem što je korisno za tebe, a ti razmisli šta ćeš činiti.

Rekavši to, knez tog trenutka oslepe, i od strahovitih bolova u očima pade na zemlju, ne dajući glasa od sebe. Tada ga prisutni uzeše i odneše u postelju. I on ostade u postelji tri dana, ne progovorivši ni reči. Tek četvrtog dana on stade gromko vikati da je hrišćanski Bog jedini Bog. Viktor dođe k njemu i upita ga: Otkuda tako brza promena kod tebe? On odgovori: Hristos me zove, preslatki Viktore! Tada ga Viktor uputi u istine vere. I knez bi kršten. A kada je izlazio iz svete kupelji, odmah mu se oči otvoriše, i on proslavi Boga. A gomila jelina, koji videše to čudo, uplašiše se da se i njima nešto slično ne desi, i otidoše k Viktoru, te se i oni krstiše.

Posle toga dođe do Neronovih ušiju glas da vrhovni vojskovođa Atalije Viktor i knez Atalije Sevastijan propovedaju nauku Petra i Pavla i mnoge jeline privode veri u Hrista, i da majka vojskovođina Fotina sa sinom svojim Josijom radi to isto u Kartageni. To silno naljuti Nerona, i on odmah posla vojnike da po Ataliji pohvataju sve hrišćane, i ljude i žene, i da ih dovedu pred njega. A ovima se javi Gospod govoreći: "Hodite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Ne bojte se, ja sam s vama, i Neron će biti pobeđen zajedno sa svojim saradnicima". A javi se Gospod zasebno i Viktoru, i reče mu: "Od danas će ti ime biti Fotin (na grčkom Fotin - φωτεινος - znači: onaj koji svetli; otuda, onaj koji prosvetljuje, prosvećuje, poučava: = Svetozar), jer si mnoge prosvetlio i priveo Meni verom. A Sevastijana okrepi na mučeništvo; i blažen je ko se do kraja bori".

Rekavši to, Gospod uziđe na nebo. A bi i svetoj Fotini otkriveno od Boga ono što je imalo da joj se dogodi. Stoga ona sa mnogo hrišćana otputova iz Kartagene, doputova u Rim, i stade propovedati Hrista. I uzbuni se sav grad, govoreći: Koja je ovo što doputova ovde sa toliko ljudi? koja je ovo što tako smelo propoveda Hrista? - Uto vojnici dovedoše u Rim svetiteljkinog sina Fotina i kneza Sevastijana. A sveta Fotina pre toga izađe pred Nerona sa sinom Josijom i hrišćanima. Gledajući ih, Neron ih upita: Zbog čega ste došli k nama? Svetiteljka odgovori: Da te naučimo veri u Hrista.

Tada prisutni velikaši saopštiše caru da su dovedeni knez Sevastijan i vojvoda Viktor, koji su se odrekli bogova. Car naredi da ih uvedu. I kad oni izađoše pred cara, on ih upita: Šta to čujem o vama? Sveti odgovoriše: To što si čuo o nama, care, istina je. A car, gledajući ih krvnički, reče im: Odrecite se Hrista, ili ćete ljutom smrću biti umoreni! A svetitelji, podigavši oči k nebu, odgovoriše: Ne dopusti! ne dopusti, Hriste Care, da se odvojimo od vere i ljubavi Tvoje!

Zatim car upita svete: Kako se zovete? Sveta Fotina odgovori: Ja, prva sestra, zovem se Fotina, tako me je nazvao Isus Hristos, Bog moj; druga moja sestra zove sa Anatolija, treća se zove Fota, četvrta - Fotida, peta - Paraskeva, i šesta - Kiriakija. A sinovi moji: prvi se zove Viktor, kome je Gospod moj Isus Hristos promenio ime i nazvao ga Fotin, a drugi, koji je sa mnom, zove se Josija. Tada je Neron upita: I vi ste svi saglasni da postradate i da umrete za Nazarećanina? Sveta odgovori: Svi ćemo mi iz ljubavi prema NJemu umreti radujući se i veseleći se.

Tada naredi car da im čekićima razmrskaju zglobove na prstima ruku. I odmah se donese nakovanj; svetitelji metnuše na njega ruke, i sluge stadoše da udaraju čekićima po njima; i udarahu ih neprestano od devet do dvanaest sati; i tri puta se sluge izmeniše lupajući čekićima po rukama svetih, ali svetitelji ne osećahu uopšte nikakve bolove, niti im se ruke razmrskaše.

Izvešten o tome, car se zbuni, i naredi da se svetima odseku ruke. Sluge im odmah vezaše ruke, položiše ih na nakovanj, i sedam puta udariše sabljama po rukama, ali ih ne mogoše odseći, već sami klonuše i popadaše kao mrtvi. A sveta Fotina, videći da ih blagodat Božja sačuva nepovređene, radujući se govoraše Davidove reči: "Gospod je pomoćnik moj, i ne bojim se; šta će mi učiniti čovek!" (Ps. 117, 6).

Car beše u nedoumici, i stade razmišljati na koji načini kakvim sredstvima da pobedi svete. I naredi da muškarce vrgnu u najmračniju tamnicu, a svetu Fotinu i njene sestre da odvedu u zlatno odeljenje njegove palate, i da tamo nameste sedam zlatnih postelja, i sedam zlatnih stolica i astal, i da poređaju pred njima mnoge dragocenosti, i zlatotkane haljine, i zlatne nakite i pojase. Zatim naredi car da i kćer njegova Domnina sa dvorkinjama svojim ode kod ovih sestara i razgovara s njima.A sveta Fotina, ugledavši Domninu, reče joj: Raduj se, nevesto Hristova! A Domnina joj odgovori: Raduj se i ti, gospođo moja Fotino, buktinjo Hristova! - Čuvši iz usta Domnine ime Hristovo, sveta Fotina se obradova u Gospodu, i zagrlivši Domninu poljubi je. Zatim pouči istinama vere nju i sto njenih dvorkinja, i sve ih krsti. I Domnini promeni ime i nazva je Antusa, a njenu prvu dvorkinju nazva Stefanida. Onda sveta Antusa odmah naredi da se razdadu sirotinji sve dragocenosti i zlatotkane haljine i zlatni nakiti i pojasi što behu u zlatnom odeljenju.

Kada za to saznade car, silno se razjari, i naredi da se sedam dana zagreva ogromna peć, i u nju baci sveta Fotina i svi oni što su s njom, i ljudi i žene. To bi učinjeno; i svetitelji ostadoše u užarenoj peći tri dana. Tada mučitelj, misleći da su izgoreli, naredi da se otvori peć, i ostaci kostiju izgorelih svetih bace u reku. A kada otvoriše peć, oni obretoše, - o čuda! sve svete zdrave i nepovređene gde slave i hvale Boga. I svi se zaprepastiše, pošto videše da ih se vatra uopšte kosnula nije.

Kada ovo neobično čudo videše i čuše žitelji Rima, udiviše se, i mnogi slavljahu Boga. A car, budući potpuno nerazuman, naredi da se svetim mučenicima da smrtonosni otrov. I bi pozvan mađioničar Lampadije da spremi otrov. Sveta Fotina prva uze otrov i reče mađioničaru: Ne bi uopšte trebalo da iz tvojih ruku uzmemo otrov i pijemo, pošto si nečist. Ali da bi ti, o care, i mađioničar koji spremi ovaj otrov, poznali silu Hrista Boga mog, ja ću prva popiti otrov u ime Isusa mog. A posle mene popiće otrov i ostali svi što su sa mnom.

I svi ispiše otrov, ali im on nijednome ne naškodi. Videvši to, mađioničar se zaprepasti. Zatim, posmatrajući svetu Fotinu, reče joj: Imam i drugi otrov, mnogo jači od ovog koji popiste. I ako vi i njega ispijete, i on vam ne naškodi, onda ću i ja poverovati u Hrista vašeg. - I kada svi ispiše taj otrov, i nikome se od njega ne desi nikakvo zlo, tada mađioničar dohvati svoje mađioničarske knjige i baci ih u oganj. I verova u Hrista, i krsti se, i dobi ime Teoklit.

Saznavši za to, car naredi da Teoklita odmah izdvoje od ostalih mučenika, da ga izvedu van grada i mačem mu odseku glavu. I tako pre drugih mučenički postrada nezaboravni Teoklit, i dobi od Gospoda besmrtni venac. A ostalim svetim mučenicima i svetoj velikomučenici Fotini naredi car da se preseku žile. Kada to bi učinjeno, svetitelji se rugahu caru i njegovim bogovima. Tada on, nevaljalac, naredi da sveta Fotina, i ostali s njom, piju rastopljeno olovo i sumpor, i da im se to i u uši nalije. Ali i to nimalo ne naškodi svetima, i oni rekoše: Blagodarimo Ti, Gospode Bože naš, što si nam pomoću olova srce rosom orosio, jer su nam bila veoma žedna!

Tada Neron, začuđen i preneražen, naredi da svetitelje obese, pa da im što jače stružu celo telo i buktinjama pale. Ali svetitelji se moljahu, i Božjom blagodaću pokazaše se jači i od ovih mučenja. Besan, Neron naredi da se pomeša pelin i najoštriji ocat, i to da mučenicima da piju. Popivši i to, sveti govorahu: Ocat tvoj, o care, slađi nam je od meda.

Još besniji zbog ovoga, tiranin naredi da se svetima iskopaju oči, i da ih onda bace u mračnu tamnicu, punu zmija i škorpija. I gle čuda! sve zmije i škorpije pocrkaše, a tamošnji smrad se pretvori u miris, i tamnička tama u najblistaviju svetlost. Tada se i Hristos javi svetima, i reče im: "Mir vam!" I uhvativši svetu Fotinu za ruku, reče joj: Ja sam stalno sa vama, ne bojte se, nego se neprestano radujte! - I dok Gospod ovo govoraše, sa očiju njihovih spade kao krljušt, i svi progledaše, i ugledavši Gospoda pokloniše Mu se. A Gospod, blagosiljajući ih, reče im: Budite hrabri i jaki! - i tako uziđe na nebo.

Bezbožni Neron ostavi svete mučenike u tamnici tri godine, da bi tako u teškim mukama okončali život gorkom smrću. Posle tri godine posla car da Mu iz tamnice dovedu jednog njegovog dvorjanina, koga on tamo beše zatvorio. Kada poslani vojnici dođoše u tamnicu po ovoga, u isto vreme videše svete mučenike zdrave i krepke. I obavestiše cara da oslepljeni galilejci opet vide, i da su zdravi, i daš tamnica blista od svetlosti, i da divno miriše, i da se pretvorila u dom Božji, u koji se stiču jelini, slušaju propoved mučenika o Hristu, veruju u NJega i krštavaju se.

Čuvši to, car se zaprepasti, i posla sluge da mu dovedu mučenike. I kad ih dovedoše, on im reče: Ne izdadosmo li vam carsku zapovest da ne propovedate Hrista u ovom gradu Rimu? Kako onda, nalazeći se u tamnici, vi propovedate Hrista? Znajte da ću vas zbog toga podvrgnuti mnogim i velikim mukama. A sveti mu odgovoriše: Čini što hoćeš, jer mi nećemo prestati da propovedamo Hrista, koji je istiniti Bog i Tvorac svega.

Razjaren, Neron naredi da ih raspnu strmoglavce, i da im tri dana biju tela žilama, sve dok im se kosti ne poraspadaju. Pošto to bi učinjeno, car naredi da ostanu na krstovima još četiri dana. A kada petog dana. dođoše mučitelji da vide da li su mučenici živi, videše ih na krstovima, i tog trenutka svi oslepeše. Uto Anđeo Gospodnji siđe s neba, i skide svetitelje s krstova. Zatim, pozdravivši ih, ostavi ih zdrave. - A sveta Fotina, sažalivši se na oslepljene mučitelje, pomoli se Bogu, i oni odmah progledaše. Zbog toga poverovaše u Hrista, i krstiše se.

Kada za to ču Neron, spopade ga bes, i on naredi da svetoj Fotini oderu kožu. Dok su to radili, svetiteljka je psalmila govoreći: "Gospode, iskušao si me, i poznao si me" (Ps. 138, 1). Pošto je odraše živu, kožu joj baciše u suvi bunar. A svetom Sevastijanu i Fotinu i Josiji odsekoše tajne udove, pa ih onda zatvoriše u jednom starom kupatilu. Tada izvede Neron preda se svih pet sestara Svete Fotine, i naredi da im prvo odrežu dojke, a zatim da ih oderu žive. Kada dželati htedoše da vežu svetu Fotidu, četvrtu sestru, pre no što bi počeli da joj deru kožu, ona to ne dopusti, već sama junački stajaše dok joj ne skinuše kožu. Car se udivi njenom junaštvu i hrabrosti. Ali ga to još više i naljuti, te on, zveropodobni, izmisli za svetu Fotidu još strašnije i užasnije muke. Naime, on naredi da u njegovoj bašti saviju vrhove dva drveta, i da za njih vežu svetu Fotidu, pa da onda puste vrhove da se opet vrate u svoje prvobitne položaje. Kada to uradiše, sveta Fotida bi raščerečena na dve polovine, i blaženu dušu svoju predade u ruke Božje, i dobi neuvenljivi venac mučeništva.

Potom naredi car da svima svetim mučenicima odseku glave, samo da svetu Fontinu izvade iz suvog bunara, i da je vrgnu u tamnicu. To nju veoma ožalosti što ostade sama i ne uvenča se zajedno sa ostalim sestrama. Zbog toga ona moljaše Boga o tome. Bog joj se javi i, osenivši je tri puta znakom časnoga Krsta i ispunivši je radošću, učini je zdravom. I docnije, pošto je mnogo dana slavila i blagosiljala Boga, ona predade dušu svoju u ruke Njegove.

Neron je carovao od 54 do 68 godine. Gonjenje hrišćana pod njim počelo je 65 godine i trajalo do 68 godine, kada je Neron izvršio samoubistvo i time učinio kraj ovom gonjenju.

SRBIJA: Rusi kupuju napuštene kuće i osećaju se kao u raju

Odnedavno naseljena u Progorelici kod Kraljeva, mlada porodica iz Voronježa, živi u saglasju sa prirodom, spremajući brod za dalek put.
 
Na jednoj lepoj uzvisini u selu Progorelici udaljenom desetak kilometar od Kraljeva, u uređenom dvorištu, „parkiran“ je oveći brod. Neobično je to, jer su tu, pokraj drugih kuća, traktori, motokultivatori, kosilice, terenska vozila, kamioni, automobili…

Nema baš nikakvih plovila, iako je Ibar u blizini, ali i kada bi ovaj brod i bio za tu reku namenjen plitko je njeno korito. Stoga nam meštani u šali kažu da se „čovek sigurno sprema za budući moravsko-vardarski kanal“.

A, vlasnik broda je Rus, po imenu Viktor Pivovarov, koji se sa porodicom nedavno ovde doselio, pošto je kupio napuštenu kuću. U njegovom komšiluku, sa leve i desne strane puta, čija je dužina oko pet stotina metara, još je šest njegovih zemljaka.

Takva „ruska ulica“ nije retkost na području Kraljeva, jer za poslednje tri, četiri godine Rusi sve češće naseljavaju napuštene kuće i imanja u okolini Kraljeva, pa je na desetine takvih porodica u Žiči, Vrdilima, selima oko Zapadne Morava, a ima ih i u planinskim naseljima.

Inače, Viktor Pivovarov, sa kojim razgovaramo, doselio se iz rodnog Voronježa, grada udaljenog oko petsto kilometara od Moskve, ovde u Progorelicu, pre dve godine. Došao je sa suprugom Olgom i kćerkom Ladom. Reč je o mladom bračnom paru koji je ovde u novom domu dobio i kćerku Andželiku, kojoj je sada tek sedam meseci. Pitamo ih šta je to što Ruse privlači da žive u ovom kraju i Srbiji.

– Priroda, dobri ljudi, klima… Vidite, ja ovde imam vinograd, voćnjak kajsija. Možemo živeti samo od poljoprivrede i ne razumem što su ovdašnja sela prazna, što mladi smatraju lepšim život u gradu uz televizijske aparate, kompjutere, buku i žurbu. Moja porodica se hrani isključivo namirnicama biljnog porekla, niko ne puši (pušenje je zabranjeno i u dvorištu, prim. M. D.), ne pijemo alkohol, a u Srbiji je jeftino voće i povrće. Još, klima je izvanredna, ja sam evo, recimo, sada u papučama, moja supruga po dvorištu hoda bosa, a tamo u Voronježu je danas, iako je to jug, sneg i minus deset stepeni – ističe Viktor.

Ovom pogledu na život on još dodaje da su proputovali Evropu, bili u Africi, Indiji, ali, kako kažu, „nigde još nema predela gde žive ljudi sa dušom kao u Srbiji i Rusiji“.

– Život se, znate, živi polako, uz sreću i ljubav. Nije sve u novcu, palatama, skupim automobilima, jurnjavi za profitom. Ja sam mašinski inženjer, ali često kažem da sam po zanimanju čovek. Mojoj supruzi i meni ne treba mnogo, mi pomalo radimo, i te kako se bavimo decom, ne odvajamo ih od nas još odmalena, ne vodimo u vrtić, školicu, na jezike.

Novac, ali nije reč o ogromnim svotama, čuvamo za putovanje, jer smo svi „moreplovci“, plovili smo Egejom i Jadranskim morem, a sada brod spremamo za put preko Atlantika, preko Tihog i Indijskog okeana, odnosno oko sveta. I, deca će sa nama, neka rastu na putu, ali nemamo precizan plan kad krećemo, jer život nije uokviren planovima, minutima i sekundama. Valja ponekad stati, razmisliti – dodaje Viktor Pivovarov.

U dvorištu je podigao sam i neobičnu građevinu okruglog oblika.

– To je buduća kuća od blata i slame – objašnjava Viktor – sa „zlatnim proporcijama“, od većeg ka manjem i obrnuto. – Što sve mora biti kvadrat, i kuća, i prozor, i krevet kad čovek nije kvadrat? – pita se naš sagovornik, čija neobična životna shvatanja zdušno podržava i supruga Olga: – Da nije tako, ne bismo srećno živeli zajedno.

Izvor: politika.rs

RUSI KUPUJU IMANJA PO SRBIJI: “Želimo da proizvodimo zdravu hranu“

Više od dvadeset ruskih porodica u poslednje dve godine kupilo je napuštene kuće sa zemljištem u okolini Vrnjačke Banje kako bi proizvodili organsku hranu.

Napuštena domaćinstva u selima oko Banje postala su interesantna ruskim porodicama jer za manje od 15.000€ mogu da dobiju kuću sa imanjem i da brzi metropolski život u Moskvi zamene laganim i spokojnim u Srbiji, a ujedno i zarade.

Svetlana Čudakova je sa suprugom pre dve godine došla na odmor u Vrnjačku Banju, i više se nisu vraćali u Moskvu.

– Videli smo da ima puno napuštenih kuća u Vrnjačkoj Banji. Saznali smo da su u selima čitava domaćinstva napuštena i da se prodaju jeftino. Odlučili smo da otvorimo agenciju za nekretnine i turizam i započnemo posao – kaže Svetlana, vlasnica agencije „Raduga“.

Svetlana je kupila domaćinstvo u selu Gračac, između Vrnjačke Banje i Kraljeva, za 15.000 evra. S obzirom na to da je kuća morala da se renovira, odmah su iskoristili zemlju koju su kupili.

– Posadili smo 130 sadnica šljiva, zatim dunje i kajsije. Pre nas, niko 20 godina nije obrađivao zemlju – začuđeno kaže Svetlana, dodajući da će uskoro postaviti plastenike.

Svetlana kaže da su prve kupovine domaćinstava počele sa njihovim prijateljima i poznanicima, a onda i sa ostalima kojima je Vrnjačka Banja interesantna.

Dmitrij i Jevgenija Košeljev i njihov sin Denis pre godinu dana su iz Moskve došli u Vrnjačku Banju i kupili napuštenu zemlju i okućnicu.

– Trenutno smo smešteni u Vrnjačkoj Banji, ali krenuli smo sa uređenjem kuće, tako da ćemo se na leto preseliti u nju. Zemlja je neiskorišćena, a plodna. Posvetićemo se poljoprivredi i seoskom turizmu – priča Jevgenija.

– Razumem srpski, a počinjem i da čitam i govorim sve bolje i ne nedostaje mi puno Rusija – zadovoljno kaže Denis.

Izvor: srbinaokup.info

Zašto je ateizam najveće zlo koje je zadesilo planetu:

1. Enciklopedija ratovanja kaže da najbrutalniji ratovi su vođeni u ime sekularnih ideologija.
2. U zadnjih 100 godina, ubijeno je više ljudi u ime sekularnih ideologija nego u zadnjih 2000 godina u ime "religija". 
3. Nacizam, Fašizam i Komunizam se temelje na Evolucionističkom Ateizmu. Ako misliš da se ne temelje, provjeri kome je Adolf Hitler posvetio svoju knjigu i pročitaj je, pa ćeš vidjeti na šta se poziva otac NACIZMA! Onda pročitaj Marksove knjige, pa ćeš vidjeti na šta se poziva Otac Komunizma. 
4. Čarls Darvin je u svojim knjigama NAMJERNO odvojio "nauku i moral", upravo zato da bi se prikazala ideologija koja ne zahtjeva MORALNU OBAVEZNOST i ODGOVORNOST. Što vidimo kasnije da je bilo KOBNO! 
5. U ime sekularnih ideologija (sve se temelje na materijalizmu, tj. na evolucionoj ideologiji), svaki dan gine na stotine hiljada živih bića. Abortusi su proizvod Feminizma. Siromaštvo je proizvod Kapitalizma. LGBT (sa svim bolestima i izopačenostima) su posledica Demokratije.
Ateizam je najveće zlo koje je ikad zadesilo ovaj svijet. Upravo zato što "nauka i religija" ne idu zajedno imaš oko 500 000 "sekularnih naučnika" koji rade na usavršavanju postojećeg i patentiranju novog naoružanja.

Srđan Mrkaja “OGNJIŠTE ŽIVOTA”

Rodoljubi u O.Z.S. ( Okupaciona Zona Srbija ) su potpuno dezorijentisani. Stotinu grupa , organizacija...jedni zovu u stranke , na izbore , glasanja , proteste...a drugi maštaju o nekakvim revolucijama , pučevima , ruskoj intervenciji...
Dosta sam pisao o tome. Jasno sam ukazao na tri osnovna načina političke borbe a to su sistemska borba , anti-sistemska borba i paralelni sistem. Dakle jedni vam nude sistemsku borbu , drugi anti-sistemsku a SNP "Zbor" ukazuje da je jedino treći put onaj pravi.
Ukratko , rodoljubi treba da prestanu da budu REAKCIJA i da postanu sopstvena AKCIJA. Potrebno je IZGRAĐIVATI sopstveni sistem a ne POBOLJŠAVATI ili RUŠITI ovaj zvanični. To naravno podrazumjeva mnogo ozbiljniji pristup problemu kao i posjedovanje izvjesnog nivoa svijesti i rasuđivanja kao i vjere tj. hrabrosti da bi se nešto konkretizovalo u tom smislu. Samo ozbiljni borci razumiju situaciju i sav bezsmisao SISTEMSKE i ANTI-SISTEMSKE borbe.
U prvoj fazi potrebno je izgraditi mrežu malih zajednica ( ognjišta ) na teritoriji grada. U drugoj fazi potrebno je organizovano napuštanje gradskih sredina , izmještanje tih ognjišta u prigradske tj. seoske sredine ( životni prostor ) i organizovanje tih ognjišta. U trećoj fazi potrebno je povezivanje gradskih i seoskih ognjišta sa centralnom upravom i obrazovanje svih paralelnih institucija u tom smislu.
Rodoljubi , samo u našem novom životnom prostoru u našim ognjištima
, moguće je živjeti SLOBODNO. Samo u našem paralelnom sistemu moguće je vaspitavati našu djecu na patrijahalan način , sačuvati čistu krv ( rasu ) i spremiti ih za život dostojan čovjeka , zaštiti ih od pogubnih i nastranih uticaja multikuturalizma , liberalizma , materijalizma...i ostalih zala modernog društva. Samo na ovaj način , moguće je proizvesti makar relativno zdravu hranu i piti istu takvu vodu. Samo TREĆI PUT vodi ka zdravom i normalnom životu daleko od ludila globalizma i tehnokratije. To je naš put. Sjetite se proročanstva i onoga što je pisano. Sve nas čeka vrlo ubrzo primanje ČIPA tj. PEČATA ANTIHRISTA bez koga se praktično neće moći živjeti u zvaničnom sistemu. Niti će se moći kupovati niti ćemo moći prodavati bez tog pečata izdaje koji one koji ga prime vodi u vječni pogibao. I zato je SISTEMSKA i ANTISISTEMSKA borba potpuno besmislena i pogubna. Oba ta puta su stranputica koja vodi u okove sina pogibli. Oni koji ostanu u gradovima moraće da prime pečat pa i oni koji su po selima će ga primiti jer neće znati šta primaju a neće znati jer ih neće biti briga...samo mali broj onih koji istinski vjeruju i koji istinski ljube spasenje NEĆE PRIMITI ZNAK ZVIJERI I PO CIJENU GUPITKA ŽIVOTA.
PAZITE ! U zvaničnom sistemu ( MATRIX ) će ostati sve lažno i poluistinito , lažna država , lažno društvo , lažne škole , lažno zdravstvo , lažna policija , lažna vojska , lažni idoli ( sportisti , muzičari , glumci , političari...) i oni će s oduševljenjem dočekati anti-hrista , biće
opčinjeni sa njim i u njemu će vidjeti samoga Boga i sa njim će biti prokleti...

Срђан Мркаја “КАЖЕШ ДА СИ РОДОЉУБ” ?!

 Кажеш да си родољуб ? Да ли си и ревнитељ јер једно без другог не бива. Како мислиш да љубиш свој род ако не љубиш Христа и свету цркву већма ? Да ли си ти можда већи од св. Саве па си измислио неко боље родољубље ?! Кажеш да си родољуб ? А да ли живиш побожно макар у довољној мјери , макар неку жртву да ли дајеш...имаш ли молитвено правило ( јутарње и вечерње макар ) , идеш ли редовно на литургије , бденија и друге молитвене скупове , кадиш ли кућу неђељом , сија ли ти кандило поред иконостаса , мислиш ли о своме спасењу ...? Да ли постиш постове које је одредила света мајка црква , онако како је установљено и како је одређено правилима , имаш ли страха Божјег у себи , молиш ли се свакодневно и на сваком мјесту “Исусовом молитвом” ? Кажеш да си родољуб ? А да ли си довољно храбар да пратиш истину по сваку цијену без обзира колико ћете то коштати ? Да ли знаш да је родољубље много више од спољашње форме ( одштампаних мајица са омиљеним ликом неког родољуба , дресова тима за којег навијаш , разних предмета , амблема , пинова , значки...) , много више од тога што су ти казали или што си имао прилику да чујеш и видиш ? Да , родољубље је много више од тога мој родољубе. За Србина оно је СВЕТОСАВЉЕ а то је православље и родољубље ЗАЈЕДНО. Дакле родољубе мој , ако нијеси истински православан а православље је једино и само правоживље онда ти није могуће да будеш ни истински , родољуб. И опет , кажеш да си родољуб ?! Да ли си добар син и кћерка
својој породици , слушаш ли и поштујеш ли своје родитеље ( и уопште старије ) јер како можеш било кога слушати ако свога оца не поштујеш или на своју мајку ружну ријеч кажеш ?! Зар не знаш која је десета заповјест Бога живога ? Кажеш да си родољуб ? Кажи ми а да ли си дисциплинован и да ли рано устајеш као војник , да ли редовно и радо извршаваш све своје обавезе и осварујеш добре резултате на свим пољима свог живота ? Да ли се трудиш да напредујеш сваки дан у сваком погледу на свим нивоима и на све начине ?! Да ли си из себе искоријенио анархију и својеглаву брзоплетост , наивност и дјечије препирање због свега и свачега и са свима ? Да ли си се уозбиљио схвативши колико је смртно озбиљан тренутак у ком живиш и како је страшно глупо губити своје драгоцјено вријеме на разно-разне малоумности које су саставни дио свакодневнице ?! Да ли си се потрудио да дођеш до литературе за коју имаш препоруке од старијих и да ли си то прочитао са разумијевањем и преданошћу ? Кажеш да си родољуб ? Кажи ми , да ли си способан да се подчиниш у хијерархији и да будеш посвећен као војник ? Да ли си спреман да своју индивидуалност и посебност ставиш у функцију колективног интереса и циља ?! Да ли можеш да отрпиш критику макар и добронамјерну ( а да не говорим ону злонамјерну ) која долази од предпостављеног ?! Да ли си спреман да прихватиш и казну зарад ломљења своје гордости и сујете и ради исправљања себе самог ?! Кажеш да си родољуб ? Јеси ли спреман да даш своју жртву , године рада и одрицања и то не да би добио било какве привилегије или чак било чију пажњу него напротив да би био дјелимично до потпуно маргинализован и готово потпуно , анониман...да ли си ?! Да даш од себе скоро све ( своје вријеме , труд , материјално , умно...) а да заузврат примиш исмијавања , подапињања , клевете , затворе , батине па чак и оно коначно. Да ли си спреман да због свог родољубља будеш остављен од вољене жене а можда и од супруге или мајке твоје дјеце , да будеш заборављен од синова , да те се ћерка стиди и крије , да те кумови напусте , пријатељи ти окрену леђа , родбина осуди а најближи те издају...кажи ми да ли си спреман ?! Кажеш да си родољуб ? Добро , реци ми да ли знаш да ћеш можда бити презрен , одбачен и слаган од сабораца и продан крвницима ? Да ли ти је јасно да ћеш можда у неком тренутку остати сам на овом свијету и то само због тога што си одлучио да будеш родољуб ? Јеси ли спреман да платиш ту цијену ? Да ли можеш гледати неке своје другове , познанике и колеге како живе сасвим пристојно , возе добра кола , имају лијепе жене и здраву дјецу , одличан посао и сјајну плату...и то све јер немају бреме које се зове “родољубље” ? Да ли можеш истрпити све осуде које ће доћи од најмилијих , од оних којима си највише дао , од оних за које живиш али који неће бити уз тебе кад ти буду најпотребнији ?! Можеш ли све то мој родољубе ?! Да у болести сам лежиш , да у жалости никог нема да те тјеши , да се у твом најгрознијем болу ничија рука не нађе око твога врата...да те нико не загрли као брата ?! Кажеш ли и даље да си родољуб ?! Ако нијеси спреман на све ово , ако нијеси чврсто одлучио да свој живот посветиш борбом и да за ту борбу спреман да страдаш и то на најгори могући начин , онда молим те и преклињем немој губити вријеме. Немој глумити родољуба , буди родољуб или једноставно то немој бити. Не играј се родољубља као нека инфантилна будала само да би пројавио своје комплексе и фрустрације. Ако нијеси спреман да идеш до краја , никуд и не крећи али ако си већ кренуо знај...Човјек у животу ма колика кукавица био макар једном себе мора да погледа у лице јер га анђео Господњи суочи са самим собом и макар тај тренутак био на самом крају његовог живота такорећи на издисају и тада свако од нас види све што је чинио и што се дешавало у једној секунди а ти који си одлучио да будеш родољуб када дође тај тренутак , стани и кажи анђелу :”Опрости ми брате небески , немам времена ни за тај секунд јер морам да служим Богу , краљу и отаџбини. 

Одломак из књиге Срђана Мркаје “Свети рат”

Brzo testiranje tla

Za razliku od komplikovanih, skupih i zahtevnih analiza zemljišta, postoji
i brzo, jednostavno i jeftino testiranje tla. Umesto angažovanja
nadležnih laboratorija, da li je zemlja alkalna ili kisela možete
saznati i sami, za samo nekoliko minuta. Dakle, ako imate komad obradive
površine, pre nego što se upustite u magičnu avanturu sejanja i
sadjenja, odvojite par minuta kako biste ustanovili čime raspolažete.
Za instant analizu tla su vam potrebne dve tegle, malo sirćeta, kesica sode bikarbone i naravno, uzorak zemlje (2 šolje).
Postupak:
u svaku teglu sipati po šolju zemlje čiju Ph vrednost utvrdjujete, a
potom u samo jednu teglu sipati šoljicu sirćeta. Ako dodje do reakcije i
mešavina počne da peni – zemljište je bazno. Ako ne, u drugu teglu
sipati malo vode i sodu bikarbonu. Ako sada dodje do pojave mehurića –
zemlja je kisela. Ako se, pak, ni u jednom slučaju ništa nije desilo,
zemljište je Ph balansirano.
http://www.gardeninmagazin.net/index.php/garden-cvece/cvetna-eureka/686-analiza-ph-vrednosti-zemlje

KORAK PO KORAK…

Mudrotvorine prevedene sa simondale.net
POTROŠNJA

Izbegavati kupovinu novo proizvedenih stvari. Kupovati polovno ili sami praviti stvari u skladu sa potrebom.
Trgovati sa malim i lokalnim preduzetnicima. Izbegavati velike trgovne lance i supermarkete.
Kad god je moguće, kupovati direktno od proizvođača. Opredeliti se za radničke kooperative pre nego za korporacije.
Trgovati i razmenjivati poklone umesto korišćenja novca.
ZAJEDNIŠTVO

Slati osmehe ljudima i ne stideti se da ih pogledate u oči.
Davati bezuslovno vreme i otvoren um ljudima oko nas.
Organizovanje proslava (večera gde svako donese po jedno jelo, ili dečja žurka gde svaki roditelj organizuje jednu igru)
Organizovanje radnih događaja gde razmenjujemo veštine.
Aktivno zalaganje za poboljšanje svog okruženja putem pregovora sa lokalnim odborima i direktnom akcijom (čišćenje, sadnja biljaka, itd.)
HRANA & ZEMLJA

Naučiti gajenje hrane i čuvanje semena. Sađenje dugogodišnjih biljaka na sve slobodne površine.
Konzumirati sezonsku, lokalnu, neprskanu hranu. Uživanje i kreativnost u spremanju zdrave hrane.
Naučiti koje korisne divlje biljke rastu u našim krajevima i koristiti ih u ishrani i lečenju.
Zaštita i podrška biološke raznovrsnosti u divljim zonama.
ENERGIJA

Korisiti drva za grejanje ljudi, prostorija, vode, hrane.
Sađenje lokalnih i ličnih zaliha drva za ogrev.
Napraviti lokalnu proizvodnju energije. Mali hidroelektrični sistemi u ordeđenim uslovima daju visok povratak za malu količinu energije investirane.
Praktikovati obradu drveta i metala za opravljanje osnovnih predmeta i alata.
Kompostiranje hrane i ljudskog otpada sa ciljem poboljšanja plodnosti zemljišta i smanjenja energetskih zahteva za odstranjenje otpada.
NAČIN ŽIVOTA

Napraviti ili preseliti se u dom koji možemo da priuštimo bez dugovanja.
Raditi manje da bi preživeli, a više da bi uživali.
Tražiti zaposlenje u organizacijama koje imaju pozitivan doprinos užoj i široj okolini.
Povećati našu nezavisnost od državnih i korporativnih struktura.
Preseliti se iz gradskih u ruralne krajeve.
SVESNOST & OBZIR

Razmotriti koji elementi naše planete i društva imaju najveću vrednost (vazduh, voda, hrana, zdravlje)
Razmotriti bez kojih elemenata/usluga/proizvoda možemo da nastavimo da živimo kvalitetno (ratova, aktuelne mode, DVDeva, većih i bržih automobila)
Svaki put kada potrošimo novac ili odigramo aktivnu ulogu u našem društvu, sagledajmo koje posledice imaju naši postupci (kupovina goriva, jeftine odeće i elektronskih aparata iz Azije, hrane od korporacija, itd.)
Ceniti lepotu i krhkost života, ljudskog i ostalog.
Manje brige, više smeha i prisutnosti
:)

Srđan Mrkaja "9 MAJ PRAZNIK POLITIČKE ŠIZOFRENIJE ( DAN POBJEDE NAD ZDRAVIM RAZUMOM )"

 "Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori"
(Prič. 13, 20).
"Šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Božijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga Živoga..." (2. Kor. 6,1417)

I opet marširaju svečane carske zastave sa krvavim pentagramom , može li to ? Opet časni krst sa srpom i čekićom ? Kažu veliki otadžbinski rat , pitam koje otadžbine ? SSSR ili Rusije ? Da li je to isto ? Kažu pobjeda nad fašizmom , kojim Italijanskim ? Koliko mi je poznato nigdje drugdje ga i nije bilo osim u Italiji a taj i takav fašizam bogami je nas Srbe spašavao od ustaškog noža i teko da bi ijedan srbin opstao u dalmaciji i lici da nije bilo vojvode Đujića i njegovih dinaraca koji su zahvaljujući savezništvu sa fašistima spašavali taj narod jadni. Isto to je činio i vojvoda Đurišić koji je u sadejstvu sa fašistima očistio Crnu Goru od komunističkog zla. Na stranu što masonska i britansko-boljševička propaganda sve organske ideje i pokrete naziva kolikvijalno "fašističkim" i pri tom pravi jednu opštu zbrku a time i vješto stigmatizira najvećeg neprijatelja. Pa da vidimo ko su tu pobjednici i čiju pobjedu mi veličamo ? Prije toga postavio bih četiri pitanja Putinomanima koji su ovdje u Srbiji gottovo svi ujedno i Staljinisti a sebe rado doživljavaju i kao pravoslavne i rodoljube ( potpuna politička šizofrenija ) :
1. Zašto Putin insistira na retorici , simbolima i doktrini SSSR i boljševičke revolucije i obnovi mita o Staljinu ?
2. Zašto Putin ne okonča legalni autogenocid koji vrši Ruska Federacija nad ruskim narodom putem abortusa a s obzirom na prirodni priraštaj žute rase i islamskog faktora , jasno je ko ubija svoju djecu ?
3. Zašto Putin prihvata koncept i ideju "evro-azije" a odbacuje ideju "svete Rusije" iako je evroazijatstvo jedna inter-rasistička i religijski sinkretistička ideja potpuno strana Ruskoj duši i tradiciji a ideja "svete Rusije" potpuno pravoslavna i monarhistička i u suštini i u formi ?
Trocki je iz Amerike dobio nalog da prepusti vlast Staljinu?
Direktor Risi Leonid Rešetnjikov: Rusija se mora da vrati na duhovni put kojim je išla hiljadu godina
Uoči obeležavanja Dana narodnog jedinstva i Kazanske ikone Majke Božije, u velikom ruskom gradu Jekaterinburgu je 30. oktobra 2012. godine održana javna tribina Srednjeg Urala „Jedinstvo je oružje naše pobede”.Na ovom forumu je istovremeno obeležavano nekoliko značajnih datuma ruske istorije: 1150 godina ruske državnosti, 400 godina od završetka smutnog vremena u Ruskoj državi i 200 godina pobede u ratu 1812. godine.Forumu su prisutstvovali Mitropolit Jekaterinburški i Verhoturski Kiril, gubernator Sverdlovske oblasti E. V. Kuvajšev i preko dve hiljade gostiju.  Centralno mesto pripalo je razmatranju ideje narodnog jedinstva, izazovima sa kojima se suočava ruska državnost i traženju mesta Rusije u savremenom svetu. Glavno izglaganje imao je direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Petrovič Rešetnjikov.
Fakti u celini prenose njegov govor na ovoj javnoj tribini: Želim da govorim samo kao čedo Ruske Pravoslavne Crkve, što i jesam u poslednje 23 godine svog života.Dvadeseti vek je vek istorijskog sloma pravoslavne Rusije. U prvoj deceniji HH veka odricanje vladajuće elite od ruske duhovnosti, tradicije dostiglo je takve razmere, da se može slobodno govoriti o njenom odricanju od istorijske državnosti.I to sve u situaciji kada za vreme carstvovanja Imperatora Nikolaja II Rusija dostigla neviđeni materijalni procvat. Do 1914. broj stanovnika Ruske imperije povećao se sa 125 mln. (prema popisu iz 1897.) do 178 mln. ljudi, odnosno rast je bio 53 miliona! Rusija je postajala bogata, sita i cvatuća država. Paradoksalno, ali baš taj materijalni rast postao je jedan od glavnih razloga povećanja revolucionarnih tendencija u društvu. Mnogi nisu izdržali ispit bogatstvom i prosperitetom, poželeli su da odbace stroga moralna pravila, da krenu putem, kojim se već kretala Evropa.Pravoslavna monarhija sa njenim duhovno-moralnim kodeksom, koji nameće čitavom narodu, pre svega moralne obaveze, među kojima je prva – odano služenje Otadžbini, početkom HH veka je već smetala. Ličnost Cara Nikolaja II izazivala je nerazumevanje i nervozu. Bog je bio poklonio Rusiji neverovatnog po svojim duhovnim o ljudskim osobinama Cara. Imperator Nikolaj II je spajao u sebi nepokolebljivu odanost Hristu i Rusiji. Neshvatanje u ruskom društvu takvog Cara stvaralo je podlogu za širenje različitih glasina o njemu.Sve je to objašnjivo: Car je, govoreći savremenim jezikom, ostajao u pravoslavnom polju, a njegovi oponenti iz političke i intelektualne elite su odavno to polje napustili. Mada, ni pisanja savremenih tumača politike Nikolaja II ne mogu ni da se približe pravom shvatanju iz istog razloga: oni se još uvek nalaze u sasvim drugom duhovnom polju. Za veliku većinu ruskog prosvećenog društva, Nikolaj II je bio tiranin, reakcionar i konservativac, koji se uporno hvata za vlast, po svaku cenu. Šta god uradio Nikolaj II, kakvu god odluku doneo, to društvo je sve to osuđivalo. Radikali svih vrsta i nijansi – slikari, pesnici, državni činovnici i industrijalci, izdavači i publiciste – nametali su Rusiji svoj recept razvoja. Osude i poricanje su postepeno postajale smisao njihovog postojanja. Pad naroda u greh 1917. postao je neminovan uzrok svih beda i nesreća koje je doživela Rusija u HH veku i od kojih se ni do dan danas nije oporavila. Pesnik Andrej Beli, gledajući u februaru 1917. razdraganu revolucionarnu gomilu, u nekom iznenadnom proročkom nadahnuću napisao je: „Četvrtinu će vas pogubiti glad, mor i mač”.
Tako se tačno i dogodilo. U februaru 1917. su se srušili državni i duhovni oslonci ruskog naroda, desio se ozbiljan slom njegovog tradicionalnog nacionalnog koda, odricanje od nacionalne ideje, sa kojom je Rusija živela hiljadu godina. Februar 1917. je doveo naš narod do Oktobra, do boljševizma. Do te jedinstvene pojave u svetskoj istoriji.  Nijedan režim ni pre ni posle toga nije dovodio borbu sa religijom i mržnju prema svom nacionalnom načelu do nivoa glavnog zadatka svoje politike. „Moralni” kredo boljševizma formulisan je u Lenjinovim rečima: „Moralno je ono što odgovara interesima proletarijata”. U praksi, iza verbalne „brige” o interesima proletarijata, krila se agresivna i dosledna borba protiv religioznosti. Dostojevski je vrlo tačno okarakterisao suštinu takvih ljudi – zli dusi.Opsednutost zlim dusima predstavljala je plodno tle za čuvenu „moralnost” boljševika koja je dozvoljavala da se ljudi uništavaju na stotine hiljada, uključujući i predstavnike istog tog proletarijata, samo zbog njihove nepogodnosti u delu svetske revolucije. Ista ta moralnost je dozvoljavala da se ruše hramovi, pale ikone, iživljavanja nad svetim moštima, ubijanje sveštenika. Pravoslavno-monarhistička svest ruskog naroda bila je ozbiljno podrivana u deceniji koja je prethodila revoluciji. Nastali vakum boljševici su usput popunjavali lažnom religijom. Umesto Boga – vožd, umesto Carstva Nebeskog – srećna budućnost, komunizam koji svi moraju nesebično da grade. Ukratko, đavolja zamena.   Deo stanovništva koji je još uvek imao pravoslavno shvatanje sveta i tradiciju, nije je to prihvatio. Taj deo je bio podvrgnut fizičkom uništavanju 20-ih i 30-ih godina, a između 50-ih i 80-ih političkom gonjenju. Drugi deo naroda, naročito onaj koji je ušao u sovjetski period istorije naše zemlje u mladim godinama, a pogotovo oni što su se rodili posle revolucije, polako su prihvatili ovu jeres kao svoju ideologiju, svoju religiju.Sa tom lažnom religijom veći deo stanovništva je živeo, pravio je vojne i radne podvige, greške i propuste. Ta religija je predstavljala objašnjenje smisla života tih godina. Baš zbog toga mnogi ni danas ne mogu da odvoje žito od kukolja, narodne zablude od svesnih zločina režima, nisu u stanju da se odreknu lažnog verskog nasleđa komunističkog boljševizma.
Usađivnje u narodnu svest nove lažne religije odvijala se u Rusiji 20-ih i 30-ih godina udarničkim tempom: rušeni su i zatvarani hramovi (ne samo pravoslavni, već i džamije, budističke hramovi i sinagoge), sveštenici su bili masovno podvrgavani represijama, većina je bila streljana. Svuda su se postavljali kameni idoli-kipovi.Stari ruski gradovi su mahom dobijali nova imena u čast boljševistskih poglavara („svetaca“ nove „religije“). Tako se na mapi RSFSR umesto Gatčine pojavio se Trock, umesto Jelisavetgrada – Zinovjevsk, umesto Petrograda – Leningrad. U takvom miljeu, preimenovanje starinskog Caricina u Staljingrada izgledalo je 1925. kao sasvim normalan, običan događaj.    Josif Staljin je davno postao mit koji izaziva ili užas ili ushićenje. „Staljinistički logori”, „staljinističke čistke” – ti, sa oproštenjem, istorijski „brendovi”, odavno su postali deo naše svesti.Međutim, malo ko obraća pažnju na to da su represije i logori – koliko god da jesu staljinistički – isto toliko zasluga Lenjina, Đeržinskog, Buharina, Hruščova. Čitavog bolševistskog vrha koji je stvorio taj sistem, koji je izrodio te strašne, nakaradne pojave.    U međuvremenu, razumevanje istinske uloge Staljina i istorijskih procesa i događaja uopšte, moguće je samo u okviru pravoslavnog shvatanja sveta.Staljin je bio aktivni rukovodilac boljševičkog režima. On snosi direktnu odgovornost za tu politiku i za ta bezakonja koja su poprimila masovne razmere u SSSR između 20-ih i 50-ih godina HH veka. Staljinizam, odnosno režim koji je nastao početkom Velikog Otadžbinskog rata, u vezi nekih pitanja povremeno je deklarisao drugačije dogme, negoli lenjinski boljševizam.Međutim, pojedine ideološko-političke razlike između lenjinskog i staljinističkog režima ne mogu da ponište njihovu očiglednu zajedničku idejnu osnovu.
Apsolutno je neopravdano tražiti principijelnu razliku između pristupa Lenjina, Trockog i Staljina.LJudi su za svu trojicu bili potrošni materijal, a Rusija – poligon za socijalističko-politički eksperiment. Mada, ako su Trocki i Lenjin ciljali na njegovo sprovođenje u „svetskim razmerama” i rastvaranje Rusije u svetskoj socijalističkoj državi (zar ne liči na varijantu svetske vlade?), Staljin je, sudarivši se sa nesavladivim problemima u realizaciji tih planova, radio na pretvaranju zemlje u sovjetsku imperiju.Neki potezi Staljina su se u izvesnoj meri poklopili sa interesima preporoda istorijske Rusije. Ali, samo su se poklopili.On je, ubrzo nakon preuzimanja vlasti, shvatio da je izgradnja njegove imperije, čije jezgro stanovništva i dalje čine Rusi, nemoguća bez korišćenja elemenata ruske državnosti. Poslednja činjenica često dovodi u zabludu ljude koji malo veruju ili koji ne veruju uopšte, koji prihvataju takve pragmatične pristupe Staljina maltene kao potvrdu njegove težnje da se obnovi istorijska Rusija.To je zabluda. Ovde je reč o klasičnoj đavoljoj zameni.  Mistifikovani „crveni car” Staljin opasan je i utoliko što njegov lik neprijatelji Rusije mogu sa nekom nadom da iskoriste u borbi sa idejom Svete Rusi.Ni Lenjin, ni Trocki, a kamoli kumiri savremenog liberalizma nisu sposobni da povedu narod za sobom: oni su evidentno odvratni i bezobrazni. Staljin-mit, kao vrhovno božanstvo boljševičke lažne religije, kao svirepi ali „pravedni” bog, može da bude privlačan za ljude koji su duhovno nerazvijeni ili koji još uvek traže put ka Istini. Ali, sa Staljinom-mitom neizbežno će se vratiti i konkretni „Staljin”: sa terorom, razmiricama, voluntarizmom, proganjanjem vere.To je lako objasniti jer sa njim neće biti Boga, a to znači da neće biti mira u srcima i dušama, da neće biti ljubavi i smirivanja nadmenosti.  Istinska monarhija je večna, jer se ona ne svodi na konkretnu ličnost, na tiraniju, već priznaje iznad sebe Boga i služi NJemu i svom narodu.Međutim monarhija zahteva od svog naroda znatno veći nivo duhovnog razvoja, nego što zahtevaju republika ili diktatura. Ruski istaknuti mislilac Ivan A. Iljin pisao je:„Velika je iluzija da je „najlakše” uzdići na Presto zakonitog Gospodara. Jer, zakonitog Gospodara treba zaslužiti srcem, voljom i delima. Monarhija nije najlakši i pristupačan način državnosti, već je najteži, jer je duhovno najdublji vid uređenja, vid koji duhovno traži od naroda monarhističku pravnu svest”.  Duhovno oslabljenom narodu lik „crvenog cara” ili „efikasnog menadžera” bliži je i jasniji nego lik Pomazanika Božijeg. Staljin je sušta suprotnost Imperatoru Nikolaju II. Na duhovnom planu oni su nespojivi, kao što je nemoguće spojiti đavolsko i Božansko.Zapanjujuće je kako to ne razumeju ljudi koji nazivaju sebe pravoslavcima.  
Staljin je prirodna i direktna posledica odmetanja ruskog društva od Boga i istorijske Rusije, odmetanja koje se dogodilo 1917. Uzimam na sebe odgovornost da tvrdim da je Staljin bio poslat Rusiji kao kazna za to odmetanje. Međutim, ovo bi trebalo da bude jasno svakom mislećem čoveku.Narod, koji nije želeo da ima iznad sebe Pomazanika Božijeg, dobio je surovog vladara, u kojem se spojila čitava strašna postrevolucionarna epoha. Staljina je izbacila na površinu ta tamna snaga ruskog društva, koja se zarodila usled izdaje vere, bacanja u zaborav ideala i tradicije predaka.   Kad se odlučivalo ko će da stane na čelo Sovjetske Rusije posle Lenjina, „čarobnjaci” iza kulisa, koji su se smestili u Americi, nisu mogli da ostanu po strani. NJima je više odgovarao poslovni i pragmatični Staljin, nego pričljivi i konfliktni Trocki.U Vašingtonu i NJujorku su smatrali da je jačanje SSSR vrlo korisno, kao stvaranje protivteže perspektivama uskrsnuća jake Nemačke.Jedan od tih „čarobnjaka”, koji se krio iza pseudonima, poslao je 1928. iz NJujorka Trockom u Alma-Atu telegram u kojem je od dotičnog zahtevao „da se istog časa odrekne borbe i da „preda vlast” Staljinu.Bez ove podrške, Staljinu bi bilo teško deportovati iz zemlje „večito upaljenog” Lava Davidoviča. Značajno je da je Staljin, i posle Trockog, još dugo nastavljao njegovu ekonomsku politiku. Glavne parole Trockog „Stisnućemo bogatog seljaka!“ i „Industrijalizacija čitave zemlje!“ sprovođene su se pod rukovodstvom Staljina.Neke od odluka Trockog, sa kojima Staljin kategorički nije bio saglasan, kao što je izgradnja Dneprogesa, bile su odmah ostvarivane, jer je za to bio zainteresovan američki kapital, koji je uzeo aktivno učešće u ovom „komunističkom gradilištu“. čemu je skriveni razlog američke filantropije? Predsednik E. Huver se 1929. sastao sa najviđenijim preduzetnicima SAD iz centra Rasela. Oni su rekli Huveru:„Dolazi kriza, možemo da pokušamo da izbegnemo tešku situaciju, u kojoj mogu da se nađu SAD, tako što ćemo promeniti raspored snaga u svetu. Zato treba pružiti pomoć Rusiji, kako bi se ona konačno rešila posledica građanskog rata, i pomoći Nemačkoj da se reši stega Versajskog mira“.Huver je prigovorio: „Ali, za to je potreban novac, nekoliko milijardi. A i zašto to nama treba, šta će biti posle?“ „A posle treba sukobiti Rusiju i Nemačku da bi, povrativši se posle krize, SAD ostale jedan na jedan sa onim koji opstane“.


Demografski gubici Rusije izazvani pobačajima veći nego gubici u tri velika rata
U Rusiji broj prekida trudnoće u poslednje vreme blago opada, ali je i dalje veoma visok. Liberalni sovjetski zakoni o abortusima su manje više-ostali nepromenjeni. Ta činjenica, u kombinaciji sa nekim drugim faktorima, ima za posledicu da se demografski gubici izazvani veštačkim prekidanjem trudnoće u Rusiji u 20. veku mogu uporediti sa gubicima u tri velika rata.Demografski gubici izazvani abortusima u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka naneli su Rusiji 2,5 puta veće gubitke nego Prvi svetski rat, Ruski građanski rat i Veliki otadžbinski rat zajedno. U poslednjih pet godina broj abortusa u zemlji opada, ali ta dinamika zasad nije naročito primetna. U cilju daljeg poboljšanja tog pokazatelja Ministarstvo zdravlja namerava da posveti posebnu pažnju osnivanju kriznih centara za trudnice i organizovanju psihološke pomoći.Statistika abortusa u SSSR-u je dugo bila tajna, ali objavljivanje podataka osamdesetih godina posvedočilo je da je zemlja zauzimala jedno od prvih mesta u svetu po broju abortusa. Prema podacima istraživanja medicinskog demografa, doktora medicinskih nauka Jelizavete Sadvokasove, 1959. na jednu ženu u reproduktivnom dobu u proseku se obavljalo oko 4 abortusa. Istovremeno, kako je u svojim radovima isticala Sadvokasova, široka legalizacija abortusa nije dovela do potpunog iskorenjivanja nelegalnih pobačaja.U periodu od šezdesetih do osamdesetih godina pojavila se tendencija ka smanjenju broja abortusa, ali opšti pokazatelji su još dugo ostali veoma visoki: prosečan godišnji broj abortusa bio je veći od 4,5 miliona. Procenjujući razmere ovakve dinamike, čuveni ruski demograf Venijamin Bašlačev ističe da su abortusi u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina naneli Rusiji 2,5 puta veće demografske gubitke nego Prvi svetski rat, Ruski građanski rat i Veliki otadžbinski rat zajedno.Rusija je 2011. imala 143 miliona stanovnika, što je 5,7 miliona manje nego u momentu raspada SSSR-a 1991. Kao uzroke smanjenja broja stanovnika stručnjaci navode alkoholizam, lošu ishranu, odsustvo fizičke aktivnosti, kao i liberalnost sovjetskih zakona u sferi abortusa. U oktobru 2011. ruski parlament je usvojio nacrt zakona koji je dodatno ograničio rok za obavljanje abortusa. Ipak, zakon nije sadržao uslove koje su predložili predstavnici Ruske pravoslavne crkve (uvođenje obavezne saglasnosti muža i roditelja maloletnih devojaka u proceduru).Inicijativa za izbacivanje abortusa sa spiska besplatnih medicinskih usluga, koja je uzeta u razmatranje u novembru 2013, nije dobila podršku predstavnika Ministarstva zdravlja. Direktorka Odeljenja za akušerstvo i medicinsku negu dece pri Ministarstvu zdravlja Rusije Jelena Bajbarina je u intervjuu koji su mediji objavili istakla da su bojazni ministarstva povezane sa mogućim rastom broja ilegalnih abortusa, jer je „kod ilegalnih pobačaja izuzetno visoka smrtnost žena“.Bajbarina je ranije, komentarišući ovu temu u intervjuu za RIA „Novosti“, govorila o smanjenju broja abortusa u zemlji. U avgustu 2013. objavljeni su podaci prema kojima se na svakih 100 porođaja obavi oko 50 abortusa. Prema statističkim podacima u 2012. je obavljeno preko 900 hiljada abortusa, što čini 49,7 slučajeva na 100 porođaja. „Kod nas je broj abortusa u opadanju, u 2008. ih je bilo 1,236 miliona, a u 2012. taj broj se smanjio na 935 hiljada. Ipak, taj pokazatelj je izuzetno visok, što doprinosi problemu neplodnosti“, rekla je Bajbarina.Prema mišljenju Bajbarine, podsticaji za dalje opadanje broja abortusa biće vaspitni rad sa stanovništvom, kao i organizovanje službe za pomoć ženama koje su se našle u teškoj životnoj situaciji i odlučile da abortiraju.„Ministarstvo zdravlja podržava otvaranje kriznih centara za trudnice i organizovanje psihološko-pedagoške pomoći socijalnih radnika – smatramo da je takav put ka smanjenju broja abortusa najperspektivniji i najhumaniji“, zaključila je ona.Izvor: Ruska reč
http://www.youtube.com/watch?v=eXB-vuVbfR0
U Rusiji se procenjuje da je 80% žena (ukupno, sve Ruskinja) imalo abortus, i to od dva do 20 komada po osobi. Stopa smrtnosti je 200% viša od stope rađanja. U Sankt Peterburgu (četiri miliona stanovnika) se po zvaničnim izveštajima godišnje obavi 50.000 aboortusa, a procenjuje se da ih je duplo više.
 

TOKSIČNI METALI U RUŽEVIMA I SJAJEVIMA ZA USNE

Hemijskom analizom 32 različita tipa ruževa i sjajeva za usne, koji se nalaze u slobodnoj prodaji širom SAD, u većini uzoraka otkriveno prisustvo velikog broja toksičkih metala.

BERKLI - Naučni radnici sa Instituta za javno zdravlje u Berkliju su hemijskom analizom 32 različita tipa ruževa i sjajeva za usne, koji se nalaze u slobodnoj prodaji širom SAD, otkrili u većini uzoraka prisustvo velikog broja toksičkih metala. Kako prenosi magazin Smithsonian, u uzorcima analiziranih ruževa i sjajeva za usne pronađeni su tragovi kadmijuma, aliminijuma, mangana i hroma koji se uobičajeno koriste u proizvodnji baterija.
Otkriveni metali u uzorcima bili su prisutni u zabrinjavajuće velikoj količini, koja može da dovede do eventualnih zdravstvenih problema.
S obzirom da ruž za usne često dospeva u organizam i da se ljubljenjem prenosi na kožu drugih osoba, uključujući i decu, ovo otkriće s razlogom zabrinjava, jer je aluminijum toksičan za pluća, hrom je kancerogen, a mangan štetan za nervni sistem.
U studiji se navodi da žene u proseku dnevno potroše oko 24 miligrama ruža za usne, a one opsednutije izgledom čak 87 miligrama.
Glavna autorka studije, Ketrin Hamond, ocenjuje da svakodnevno unošenje tih metala preko karmina, iako u veoma malim količinama, može u dugoročnom periodu da ostavi posledice po zdravlje, posebno kada je reč o deci koja se često igraju sa ovom vrstom dekorativne kozmetike.
Autorka preporučije upotrebu prirodnih sredstava za negu usana, kao što je pčelinji vosak.
U SAD je 2007.godine, u okviru kampanje za borbu za zdravije kozmetičke proizvode, otkriveno prisustvo olova u 60 odsto proizvoda 33 poznate marke ruževa za usne. Međutim, Agencija za kontrolu hrane i lekova koja je iste godine vršila analizu pomenutih proizvoda, otkrila je četiri puta veću količinu olova nego što je izneto u prethodnoj studiji.

Izvor: Tanjug | 08. maj 2013.

Oznake na plastičnim posudama i flašama

Toksičnost plastičnih pakovanja/flaša prema njihovim oznakama:

1, PET ili PETE - smije se koristiti samo jednom. Većina plastičnih flaša su od ove vrste plastike, tako da kad jednom popijete vodu, flašu bacite ili reciklirajte, ali nemojte u nju ponovo sipati vodu i iz nje piti.
2, HDP ili HDPE- nije toksična, može se koristiti više puta.
3, V, 3V ili PVC - izaziva hormonalne probleme.
4 ili LDPE - toksična.
5 ili PP - može čak i da se u nju sipa topao čaj, nije toksična.
6 ili PЅ - od nje se prave kutijice u koje npr. stave hranu kad je naručite preko dostave, ako se zagrije (a hrana najčešće bude vruća) ispušta kancerogene supstance, nije je dobro koristiti duži vremenski period (misli se na upotrebu bez zagrijavanja, jer i bez zagrijavanja nakon nekog vremena počeće da ispušta otrove).
7, OTHER ili neoznačena plastika - najopasnija.

Norveška služba za "zaštitu djece" oduzela petoro djece zbog prevencije njihove indoktrinacije hrišćanstvom!!!

Preko 100 pravnika iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, kao i članovi Evropskog Parlamenta, uputili su pismo norveškom premijeru, tvrdeći da je vlada oduzimanjem petoro djece radi „prevencije“ njihove „indoktrinacije“ hrišćanstvom, prekršila domaće i međunarodne zakone.

„Barnevernet“, norveška služba za zaštitu djece, odvela je dvije djevojčice i tri dječaka u novembru 2015, zbog „čvrstih hrišćanskih uvjerenja“ njihovih roditelja, pravoslavnih Rumuna Marija i Rut Bodnariu.
























Košmar porodice Bodnariu otpočeo je 15. novembra kada su njihove dvije ćerke Elijana i Naomi (9 i 7 godina), bez znanja roditelja, izvedene iz škole i odvedene na nepoznatu lokaciju. Zvaničnici su, zatim, došli u njihov dom, odveli dječake Mateja i Jovana (5 i 2 godine) i priveli gospođu Bodnariu, koja je sa sobom povela i tromjesečnog sina Jezekilja. Istovremeno, gospodin Bodnariu je priveden sa svog radnog mjesta.

Nakon višečasovnog ispitivanja, roditelji su pušteni sa Jezekiljem, ali bez ostalo četvoro djece. Narednog dana, zvaničnici „Barneverneta“ su odveli i malenog Jezekilja, koji je početkom aprila ove godine vraćen roditeljima.
























Uslijedile su peticije i protesti agencija za zaštitu prava hrišćana sa zahtijevom da se djeca neodložno vrate porodici, kao i da se ozbiljno preispita rad „Barneverneta“.

„Upoznali smo se sa detaljima ovog slučaja i duboko smo uznemireni činjenicom da je motiv oduzimanja djece hrišćanska vjera porodice“, kaže se u pismu američkog advokata Pitera Koste, koje je potpisalo preko 100 pravnika i parlamentaraca. U pismu se dalje navodi da „“Barnevernet“ ne odobrava vaspitanje koje su sprovodili roditelji, jer je “zasnovano na Bibliji“.
Kako tvrde potpisnici pisma, vlasti su, prema norveškom zakonu o zaštiti djece, obavezne da očuvaju vjerski identitet djece koje odvedu iz njihovih bioloških porodica, ali to „nije učinjeno“. Kako se dalje navodi, djeca „više ne idu u crkvu, o njima se staraju osobe koje ne dijele hrišćansku vjeru ili vjeru u Boga koju drže djeca i njihovi roditelji, i nemaju nikakvog interesovanja ili poštovanja prema hrišćanskim vrijednostima“.

Sa engleskog: Aleksandar Orlandić

Izvor: christianpost.com

Да ли сте знали за ову чињеницу?

Извор: srpskaistorija.com

Да је за време Тита у Хрватској похађање католичке “вјеронаука” било сасвим нормална ствар, да је од 1972. у загребачкој катедрали редовно слављен спомен дан Алојзија Степинца, а да је проповеди држао надбискуп (касније кардинал) Фрањо Кухарић; да су Хрвати од 1974. године добили право да после државне химне изводе химну Хрватске „Лијепа наша“; да је на њиховим верским скуповима, попут оног у Марији Бистрици, било на десетине и стотине хиљада људи…

За то време, Титова власт у Србији је забрањивала свако озбиљније верско окупљање, а србски епископи били су на робији (попут митрополита црногорско–приморског Арсенија Брадваревића и владике хвостанског Варнаве Настића).

Србска Црква бачена је у запећак, помен Николаја Велимировића, заточеника Дахауа, забрањен је, као и уношење његових дела у СФРЈ (1978.) Атеизација је била толика да се осамдесетих година XX века у срцу Србије Чачку у једној социолошкој анкети само осам одсто средњошколаца изјаснило као верници…

Стравични покољ српских душа и надаље се плански врши. Свуда широм земље лешеви српских душа… У хиљадугодишњој историји Српске Православне Цркве није никада било теже стање него што је данас; као да је болесник на самртничком одру, у агонијском ропцу… Јер лакејско служење богоборачкој, христоборачкој, цркворушитељској диктатури злочиначке утопије – комунизма, води у сигурну смрт, и то у вечну смрт, иза које нема васкрсења. (Св. Јустин Ћелијски, 1969.).

Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638…

 

 

 

 

 

 

Grundfridge - frižider koji radi bez struje

Autor: Ljubica Šaran

Bez opskrbe električne energije konvencionalni hladnjaci postaju neupotrebljivi, no nedavno je prezentiran jednostavan i djelotvoran izum koji prehrambene namirnice održava svježima. 

Naša tehnologija je u potpunosti ovisna o električnoj energiji, danas rijetko koji kućanski aparat može autonomno djelovati bez izvora struje. Prije stotinjak godina žene su kućanske poslove obavljale s puno većim utroškom energije, mikseri su bili ručni, glačala su “radila” na žar vatre, kuhalo se ne otvorenom ognjištu ili pećima na ugljen i drva, hladnjaci nisu postojali, osim u slučaju kada su duboki podrumi osiguravali čuvanje naših namirnica.

Hladnjak je zapremine od 3000 litara.

Nizozemski izumitelj Floris Schoonderbeek iz tvrtke Weltevree je iskoristio prastare ideje o čuvanju hrane u dubokim podrumima stvarajući moderan i praktičan proizvod koji može djelovati bilo gdje na planeti bez ikakve potrebe za električnom energijom.

Pun Groundfridge.

Groundfridge koristi koncept tradicionalnog očuvanja namirnica u podrumima s modernim dizajnom i pristupom koji je potpuno prihvatljiv za današnje visoke tržišne standarde. Ovaj proizvod koristi izolirajući efekt tla i rashladna svojstva podzemnih voda kako bi hranu održavao svježom jednako kao i električni hladnjaci koje koristimo u našim kućanstvima. Temperatura u Groundfridgeu ostaje između 10 do 12 stupnjeva Celzijeve ljestvice bez obzira na vanjske uvjete i temperature zraka. Drugim riječima, omogućava čuvanje namirnica poput: voća, povrća, sira, vina, kruha i sušenih mesnih proizvoda na duže vrijeme i bez bojazni o njihovom kvarenju.

Sigurna alternativa hladnjacima na struju.

Ovaj proizvod se jednostavno ukopava u zemlju, te se dobro pokrije s bilo kakvim prirodnim materijalom dostupnim na terenu, kako bi se osigurala izolacija Groundfridgea. Nakon postavljanja zemnog hladnjaka, izolacijski sloj tla iznosi oko 100 centimetara, što je više negoli dovoljno za pravilno održavanje namirnica.

Groundfridge u trenutku postavljanja u zemlju.

Za Groundfridge ne treba dodatna lokacijska ili građevinska dozvola, a može pravilno “djelovati” u svim vrstama tla, od pijeska do rupa napravljenih u kamenu s varijacijama izolacije od obične zemlje do šljunka i mljevenog kamena.

U 3000 litara prostora se može smjestiti poprilična količina namirnica, to jest više je negoli dovoljan za obitelj koja ima vlastite nasade povrća i voća i naravno za čuvanje pripremljene zimice.

Izvori:

Groundfridge

This Underground Fridge Doesn’t Need Electricity

Electricity-free Groundfridge lets you store perishables without traditional refrigeration

IZVOR: Matrix World 

Hirurško otklanjanje raka

„Da li se pacijenti mogu izlečiti ako hirurg može da dopre do tkiva zahvaćenog rakom? Operativnim lečenjem raka nećete ozdraviti zato što u vašem telu još uvek deluju svi činioci koji su doveli do raka. Ako odsečete rak, on će se vratiti na istom području ili negde drugde. Da bi ga se otarasili, neizostavno morate da uklonite činioce koji su doveli do pojave raka. Ako nastavite da jedete hranu koja je izazvala rak i ne promenite način života, što je takođe dovelo do raka, i dalje ćete imati rak. To je razlog zbog koga žene koje su imale rak na jednoj dojci u velikom broju slucajeva dobiju rak i na drugoj dojci. Kada su im uklonili jednu dojku, nastavile su da jedu i da žive onako kako su to oduvek radile. Odnosno, činioci koji su doveli do nastanka raka su nastavili da deluju i izazvali su rak u drugoj dojci. Međutim, to ne mora da vam se desi ako stvarno promenite svoj način zivota i ishrane. Doktori su u tolikoj tami da oni neretko predlažu pacijentkinjama da uklone obe dojke čak iako je samo jedna zahvaćena rakom.

U knjizi „Klinička onkologija za studente medicine i lekare“, zajedničkom izdanju Medicinskog fakulteta Ročesterskog Univerziteta i Američkog društva za borbu protiv raka, čitamo upozorenja protiv hirurškog uklanjaja raka, čak i protiv biopsije. Citiram: „Eksperimentima je dokazano da hirurška trauma umanjuje otpornost prema nastanku metastaze“.
 
To znači da hirurška trauma narušava vaš imuni sistem i povećava opasnost od širenja raka. Evo još jednog citata: „Biopsija pomoću igle se povremeno koristi, ali igla svojom putanjom može da još dublje usadi ćelije raka koje postaju osnova za njegovo dalje širenje. Biopsija visokomalignih tumora zasecanjem kroz otvoreno operativno polje može biti kontraindikovana zbog rizika od širenja tumora na operativno polje“.

Dakle, hirurška biopsija kao metoda za dijagnozu najranijih stadijuma raka u nekim slučajevima može da izazove širenje raka.

Drugi istraživači su eksperimentalnim proučavanjima otkrili da hirurški zahvati poražavajuće jeluju na pacijentov imuni sistem i da umanjuju pacijentovu otpornost na rak. Tokom proučavanja na Univerzitetu Ilinois životinje su bile podvrgavane različitim vrstama stresa – operacijama, trovanjima jetre i hemijskim anesteticima. Sve ovo je dovelo do smanjenja otpornosti prema ćelijama raka koje su ubrizgali u njih. Ova istraživanja su pokazala da su se šanse za rast tumora, kao rezultat upravo pretrpljene operacije, povećale u rasponu 50-450 odsto.

Dakle, već i sama operacija može da ima negativni uticaj na vas imuni sistem“.

Izvor: centarzaprirodnumedicinu.com