Zna se da su krstaški ratovi vođeni od strane rimske "crkve" da bi se haralo istocno rimsko carstvo, pljackalo i otimalo, i da bi se zauzimale teritorije. Zelja za materijalnim stvarima je ono sto je pokretalo sve pomenute ratove, a njihovi pokretaci su sirili zablude među naivnom masom koja je ginula. Tokom istorije je rimska crkva koristila muslimane za obracun protiv pravoslavnih i Jevreja, NDH je nazivana "drzava katolika i muslimana", u BiH je formirana "muslimansko-katolicka federacija", a sam Muhamed je bio vrbovan od strane rimske crkve. Sve vreme Vatikan podrzava terorizam protiv pravoslavnih (koji su neposlusni) i protiv Jevreja. Muslimani nikada nisu bili opasnost za svet, vec blagoslov. Da nije bilo muslimana, i njihove odbrane Izraela i Jerusalima u zadnjih 2000 godina, danas bi svinje setale po Jerusalimu i Izraelu. Bog je preko muslimana stitio svetu zemlju od otpalih hriscana koji su jurisali u krstaskim ratovima da zatru ono sto je najsvetije. Islam je bio glavna prepreka krstaskim ubicama koji bi od Jerusalima napravili grad idola, kockarnica i javnih kuca, kao sto su Pariz, Bec, London, Berlin, Rim,... Ovako je Bog napravio bedem i sacuvao Svetu zemlju i Sveti grad od potpunog unistenja. Tamo gde su muslimani vladali, ili okupirali neku drzavu, svaki narod je imao svoju versku autonomiju, a Jevreji zovu "zlatno doba" okupaciju Evrope od strane muslimana u srednjem veku, jer su imali autonomiju i niko ih nije dirao (muslimani samo traze da im se plati porez i kraj price). Tamo gde su uletali "hriscani", ostajala je pustos i pokolj najtezih razmera (setite se Austrougarske u 1. svetskom ratu, i NDH u 2. sv. ratu). Postoji problem u zadnjih pola veka sa muslimanskim liderima koji su pod kontrolom jezuita i pape, i koji preko kriminalaca, ubica i bombasa samoubica, koji se kriju iza islama, cine najteze zlocine. Danas Vatikan koristi lazne muslimane za obracun sa svojim neprijateljima. Tako je bilo i u Bosni, a tako je i u zadnjih pola veka na Bliskom istoku. Ratko Mladic se borio protiv laznih muslimana, papskih poltrona, promotera evropeizma, onih laznih muslimana koji danas u skupstini Republike Srpske optuzuju Srbe da "koce evropske integracije". Evropi preti opasnost od satanizma ciji je glavni promoter Vatikan, a papski evropski mediji huskaju narode jedne protiv drugih, jer papi odgovara da se muslimani kolju sa Jevrejima i Srbima, ali mu ne odgovara da muslimani sa svojim velikim natalitetom i jakom porodicom preplavljuju Evropu, jer ako se mnogo umnoze, onda mogu i da osile, pa da mu se suprostave. Zato papa u Evropi huska narode protiv muslimana. Cinjenica je i da muslimani nisu kao sto su bili i da su sve vise pod uticajem svojim nenormalnih lidera koje im postavlja Vatikan. Krstašima su gresi bili oprošteni kad su doneli blago Carigrada na Zapad. Zlato koje su opljačkali vitezovi-monasi reda Templara postalo je temelj njihovog bankarstva. To bogatstvo je čuvano u teško dostupnim planinskim manastirima-tvrđama u Švajcarskoj. Venecija je izgrađena od opljačkanih delova carigradskih palata. Ukradeni su i čuvena vajarska kompozicija konja na Trgu Svetog Marka, neverovatni zlatni oltar istoimene crkve i neprocenjiva biblioteka. Prošlo je nekoliko godina od govora pape Jozefa Racingera na njemačkom univerzitetu Regesburgu u kome je osuđena veza radikalnog islama i terorizma. Reakcije islamskih lidera na ovaj govor su bile izuzetno negativne. Papa je nazivan “drakulom,” “svinjom koja služi krstu” i “krstaškim zavjerenikom,” a protiv njega i katoličke crkve su izrečene mnoge kletve. Zbog burnih reakcija širom islamskog svijeta ubrzo poslije ovog govora Jozef Racinger se izvinuo i povukao neke navode ustvrdivši da su djelovi govora pogrešno protumačeni. U zvaničnoj politici Vatikana situacija je danas drugačija i rimokatolička institucija otvoreno izražava prijateljski stav prema islamu. Danas papa zvanično izražava žaljenje zbog izjava koje su mogle biti protumačene kao nenaklonjene islamu, a ministar inostranih poslova Vatikana, Tarsisio Bertone, nazvao je papin govor na njemačkom univerzitetu prije pet godina “arheološkom relikvijom.”“Govor prije pet godina u Regesburgu nije ništa drugo nego vjesto smišljena provokacija koja je posluzila kao povod da se zvanicno usvoji u Vatikanu, i celoj katolickoj instituciji, proislamski stav kao jedini nacin za izbegavanje međureligijskog konflikta. Institucija je sve isplanirala unapred i osigurala realizaciju nakon preteksta koji se desio u Regesburgu,” komentarisu istrazivaci.Nakon govora u Regesburgu, Vatikan je usvojio plan punog pomirenja sa islamom, tvrde novinari koji su istrazivali slucaj pozivajuci se na pouzdane izvore. Postupci Vatikana u poslednjih nekoliko godina ukazuju na tacnost ovog podatka. Kardinal Zan Luj Tauran, poznat po svojim proislamskim stavovima, imenovan je za sefa pontificijskog koncila za interreligijski dijalog. Nedavna poseta visoke verske delegacije iz Irana Vatikanu i izuzetno pozitivni komentari sa srdacnih susreta predstavnika Vatikana i iranskih mula, potvrđuje proislamsku politiku rimokatolicke institucije. Proslog meseca Vatikan je objavio pismo ciji je autor Tauran, a u kome se obraca “Dragim muslimanskim prijateljima” i poziva ih da se prikljuce savezu u borbi protiv ateizma. Godine 2008. Vatikan je promovisao projekat “LJubav prema Bogu, ljubav prema bliznjem” kao trodnevni sastanak sa liderima islamskog sveta. U okviru ovoga papa se sastao sa ozloglasenim teroristom, unukom osnivaca Muslimanskog bratstva, Hasan Al Banom Tarik Ramadanom, koji je poznat po svom stavu da Izrael ne treba da postoji, a zbog pomaganja teroristicke aktivnosti, mu je zabranjen ulazak na teritoriju SAD. Proslog maja je biskup Marijano Krocijata izjavio da Vatikan pruza punu podrsku izgradnji novih džamija u Evropi. Mesec dana kasnije, kardinali su se sreli sa liderima evropskih muslimana i usvojili zajednicku izjavu o potrebi kulturnog prilagođavanja islama evropskim vrednostima. U Riminiji, na sastanku pokreta “Zajednistvo i sloboda” koji je jedan od uticajnijih u katolickoj crkvi, ugoscen je predsednik najelitnijeg islamskog univerziteta u Kairu, profesor Al Azhar, jedan od lidera muslimanskog bratstva. Jacanje ove organizacije u Egiptu i njena uloga u nedavnom prevratu jasno pokazuje vezu Vatikana i arapskih revolucija, a to sto je Egipat na listi svetskih hriscanskih organizacija kao zemlja u kojoj hriscani imaju najtezi polozaj, Vatikan uopste ne sprecava da sarađuje sa islamskim fanaticima ciji uticaj u Egiptu raste. Progon hriscana u Gazi, kao i unistavanje prodavnica u kojima su se prodavale Biblije, isto tako ne nailazi da osudu Vatikana, ali zato na osudu nailazi Izrael koji se optuzuje da “blokira Gazu i gusi ljudska prava.” Moze se reci da su u ovom poslu diskreditovanja jasne biblijske poruke i sprecavanja sirenja istine, Vatikan i islam na istom zadatku.“Meta udruzivanja radi neprijateljskog delovanja u okviru pakta Vatikana i islama je Izrael,” tvrde italijanski novinari-istrazivaci koji su se bavili ovom temom. Tokom operacije “Cvrsto olovo,” 2009. godine, u Milanu su spaljivane izraelske zastave i uzvikivani slogani protiv Jevreja, sto je naislo na odobravanje vaznijih kardinala sa opaskom da se radi o “slobodi izrazavanja.” Prilikom posete Vitlejemu nekoliko meseci kasnije papa Benedikt izrazio je solidarnost sa Palestincima i osudio postupke Izraela prema islamskom stanovnistvu dok nijednom recju nije pomenuo tezak polozaj hriscana na teritorijama pod vlascu muslimana, a narocito u Gazi. “Da li Benedikt Jocef Racinger predstavlja muslimane ili hriscane? Da li on postaje lider neke nove religije? O cemu se radi?” pitaju se istrazivaci ovog monstruoznog projekta saradnje islama i rimske institucije. Sve ucastalije osude iz Vatikana koje dolaze na racun projekata drzave Izrael, a narocito osuda izgradnje separacione barijere, takođe ukazuje na zaostravanja stava Vatikana prema svom tradicionalnom neprijatelju. Prilikom govora predsednika Ahmadinedžada u UN-u, kada je osudio Izrael kao rasisticku drzavu, a holokaust nazvao izmisljotinom, evropske delegacije napustile su sednicu, ali delegacija Vatikana je ostala i nijednom recju nije komentarisala izlaganja svog saveznika Mahmuda Ahmadinedžada. Politika usvojena u centrima moci politickog odlucivanja u Vatikanu ocigledno je proislamska i u okviru toga se precutkuje tezak polozaj i progon hriscana u pojedinim islamskim zajednicama, a sve u cilju borbe protiv zajednickog neprijatelja – drzave Izrael.
Нема коментара :
Постави коментар