Djetrijarhat

Danas smo ušli u detrijarhat i deca su postali vladari.
Kada smo mi bili mali, deca nisu smela da sede za stolom za odrasle kada se ručalo.
Imali smo svoje mesto gde smo jeli.
Ja sam sedeo na drvenim škalinama iza đedovih leđa.
Baba ili ujna su mi donosili hranu.
Najveća slast je bila kada bi se đed okrenuo i ubacio neko najbolje parče.
Bio sam nagrađen za marljivost i zrelost.
Imao sam mesto do đeda.
Odmah sa njegove leve strane.
Nisam smeo sam da se poslužujem.
Nisam ništa pričao.
Samo sam slušao i učio.
Divio se pameti tih dinarskih gorštaka.
Kada smo mi bili mali, čast nam je bila da poslužujemo starije.
Uoči ručka odlazio sam na Točak i donosio u pletenoj domižani hladnu vodu za đeda.
Imali smo vodu u kući, ali znao sam da đed voli baš tu hladnu vodu.
Odlazio sam dva kilometra peške ili na magarcu.
Niko me nije terao da to radim.
Smatrao sam da je to moja obaveza za svu ljubav koju sam dobijao.
Kada smo mi bili mali učili su nas da pomažemo starijima i da im se prvi javljamo.
Ako neko stariji nosi nešto u ruci, prilazili smo i uzimali da bismo mu pomogli.
Sramota je bilo da idemo kraj starije osobe mašući rukama.
Kada smo mi bili mali nismo smeli da se uplićemo u razgovore odraslih.
Slušali smo i čekali da nas oni nešto pitaju.
Počastvovani smo bili ako bi nas neko nešto upitao.
Kada smo mi bili mali, deca su odrastala na ulicama, livadama i šumama.
Leti smo uveče ulazili u kuću da prespavamo.
Ako bismo morali bolesni da ostanemo da ležimo u krevetu, stideli smo se što smetamo starijima.
Kada smo mi bili mali niko nije brinuo za naša dečija prava.
Nevaljalu decu su svi mogli da lemaju.
Roditelji, rodbina, komšije...
Kada smo mi bili mali, deca su morala odmah da se uključuju u život.
Čuvali smo stoku, kopali, kupili seno, dodavali ciglu na građevini, prali sudove, sekli drva, vodili konja u oranju, sedeli na drljači, upravljali konjskom zapregom…
Morali smo da radimo i da budemo od koristi porodici.
Loptu smo igrali ili predveče ili nedeljom.
Kada smo mi bili mali niko nas nije čuvao.
Ostajali smo sami u kući.
Često sa mlađom braćom i sestrama.
Tako su najstarija deca u porodici najbrže odrastala.
Kada smo mi bili mali morali smo da jedemo šta se stavi na sto.
Niko nam nije ispunjavao nikakve želje.
Nije se spremala odvojena hrana za nas.
Ako nam se nešto nije jelo, odlazili smo gladni u krevet.
„Poljubi pa ostavi!“ govorili su naši stari.
Hrana se ljubila u znak poštovanja.
Kada smo mi bili mali hrana se nije bacala.
Kada smo mi bili mali niko od nas nije znao šta rade naši roditelji.
Znali smo samo da rade.
O primanjima roditelja niko nije ništa govorio.
Živeli smo spokojno u svom odrastanju.
Kada smo mi bili mali svet je bio drugačiji.

Danas se sve promenilo.
Iz korena.
Deca su postala gospodari porodica.
Sve je podređeno deci i deci mora sve da se ugodi.
Dobri roditelji su oni koji sve mogu da ispune svojoj deci.
Granice više ne postoje. Odnosno, granica je stpljenje roditelja.
Deca prva sedaju za sto, biraju šta će da jedu.
Ako im se ne svidi hrana, majke spremaju novo jelo.
Očevi služe kao kanta za đubre.
Šteta je da se spremljena hrana baci.
Deca vode glavnu reč o svemu.
Deca pričaju. Ne zatvaraju usta.
Roditelji slušaju i dive se pameti svoje dece.
Pameti koja je pokupljena sa interneta.
Deca ne smeju da se tuku.
Deca su dobila zakon o sigurnoj zaštiti.
Štiti ih država od roditelja.
Poruka je jasna – deca pripadaju totalitarnoj državi.
Tinejdžeri mogu da sakriju svoj zdravstveni karton.
Roditeljima ne moraju da ga pokazuju.
Savete mogu da dobiju od profesionalnih zaštitnika dece.
Koji više brinu o deci od roditelja.
Tako je roditeljska ljubav postala suvišna.
Deca se uče da im roditelji nisu ni potrebni.
Samo kao muzička kutija za ispunjavanje želja.
Loši roditelji ne ispunjavaju želju svoje dece.
To je muzička kutija koja se pokvarila.
Dede i bake su u službi razmažene dece.
Bake jedva ustaju od stola da deci donese vodu.
Dede su ponosnije, oni samo nose torbe do škole.
Majke i očevi su sluge u bahatog gospodara.
Nevaspitana deca maltertiraju učiteljice i nastavnike.
I niko im ništa ne može.
Biti nevaspitan je – IN!
Roditelji to opravdavaju kao dečija posla.
Dečija prava su iznad svih autoriteta.
Tako još više kvarimo nevaspitanu decu.
Dečija industrija je podređena nevaspitanoj deci.
Zarađuje se na manipulaciji decom.
Nameću se trendovi koji moraju da se prate.
Gubitnici ne mogu da prate trendove i deca odbacuju takve roditelje.
Potrošačko društvo guta nevaspitanu decu.
Uspeh deteta nije u pokazanoj ljubavi prema roditeljima i zajednici.
Nije u znanju, radnim navikama i preuzetim obavezama.
Uspeh deteta meri se količinom robe koju mora da konzumira.
Tako deca postaju ovisnici od potrošačkog društva.
Stvara se iluzija slobode.
Svi, navodno, mogu da rade šta hoće i nikome ne odgovaraju.
Deca postaju hirovita i sebična.
Sve hoće odjednom za sebe.
Sve sama da progutaju.
Ne znaju da pruže, nego samo uzimaju.
Postaju pasivna u tom svom hiru.
Očekuju da im se sve pruži, umesto da sami pronalaze.
Otuda postaju hronično nezadovoljna i nespremna za život.
Nespobna su da budu deo zajednice.
Tako se uvećavaju konflikti unutar same zajednice.
Roditelji prave veliku grešku u vaspitavanju dece.
Umesto da nauče decu da rađaju ljubav, oni ih svojom ljubavi prave nesposobnim.
Roditelji nisu svojina dece.
Depresija nastaje kada deca to shvate.
Između porodice i spoljnog sveta razlika je u dobijanju pažnje.
Porodica sve daje detetu, dok mu društvo sve uzima.
Deca nemaju čvrstinu da tu različitost nose.
Ukoliko ih na vreme roditelji ne pripreme za život, postoji opasnost da se izgube.
Zalutaju i ne mogu da se snađu. Ne mogu da pronađu put izbavljenja.
Kako će takva deca da odgajaju svoju decu?
Kako će deca koja nisu odrasla da vaspitavaju nova pokolenja?
Nikada roditeljima nije bilo teže da vaspitaju decu.
Nikada veći totalitarizam nije bio u društvu.
Veliki Brat sve kontroliše i diktira.
Živimo u Hakslijevom Vrlom novom svetu.
Deca više ne pripadaju roditeljima, nego su imovina Velikog Brata.
Otuda nalog Velikog Brata da se ukinu etikete MAMA i TATA.
Umesto zastarelih etiketa, upotrebljava se nova etiketa.
Roditelj 1 i Roditelj 2.
Uvodi se i Roditelj 3. Tako istopolni postaju roditelji.
To su sve prelazna rešenja do potpunog ukidanja roditeljstva.
Deca će se praviti u epruvetama i neće imati ime.
Samo šifru epruvete.
Nema ljubavi između šifara.
Pogrešan smer kretanja civilizacije mora se završiti u epruvetama.

Čovečanstvo mora da se odbrani od programiranog samoubistva.

Kako?

Ukidanjem detrijarhata!
To je prevara čovečanstva.
Deca ne mogu da upravljaju svetom!
Deca moraju da odrastaju.
Roditelji, tate i mame,
Ne dajte svoju decu!
Vaspitavajte sami svoju decu!
Udružujte se!
Povezujte se u zajednicu roditelja!
Društvo je u rasulu.
Veliki Brat je zlonameran.
Pomozite deci da odrastu.
Budite uz svoju decu!
Učite ih, brinite, vežbajte sa njima i branite ih od manipulacija.
Pustite ih da stvaraju svoje igre.
Igra je sloboda.
Budite strogi, ali pravični.
Kažnjavajte ih kada su to zaslužili.
Razgovarajte i planirajte.
Držite reč.
Prenesite na decu svoja znanja.
I pametna iskustva.
Ne ponavljajte gluposti starijih generacija.
Naša deca moraju da budu bolja od nas.
To je jedini način da se suprostavimo propasti čovečanstva.
Jedini način da sami vaspitamo svoju decu.
Koja će vaspitaviti svoju decu.
A njihova deca vaspitaće nova pokolenja.
I tako trajemo.
Uprkos svima.

Branko Dragaš

Da li je Bambi Plazma zdrava?

"Videla sam pre nekoliko dana tekst o tome da kompanija „Bambi“ u svoje proizvode stavlja GMO soju. Naletela sam i na tekst koji je podelila moja drugarica, majka dvoje male dece, o tome kako roditelji mogu da budu spokojni jer proizvođač ne koristi GMO soju. Oba teksta su primeri lošeg informisanja. Takođe, kada je sojin lecitin ili margarin u pitanju – uopšte ne treba ni da vas zanima da li je on GMO ili nije.
U Srbiji je dozvoljen promet proizvoda koji sadrže „samo“ do 0.9% GMO. Svaka firma koja prizna da „valja“ GMO sastojke u svojim proizvodima bi imala „sitne i zanemarljive“ zakonske problemčiće. Ili bi makar morala da $e pobrine da $e $itan problemčić reši $am od $ebe
Četiri laboratorije u Srbiji mogu da ispituju da li proizvodi sadrže i GMO sastojke ili ne. O proceduri ne znamo puno. Da li se uzima 1 uzorak na svaki džak soje/kukuruza, na 1 tonu ili na 10 tona? Nemam pojma i nadam se da će biti pojašnjeno jednog lepog dana. Ipak, postoje neki proizvodi kod kojih ni 100% istinita nalepnica „organskog porekla“ ne pravi baš nikakvu razliku.

Koji je sastav većine keksića?

Sigurno ste se 100 puta zapitali da li je soja u kupovnim prehramebenim proizvodima GMO ili nije. Sojino brašno može nekako i da se izbegne, ali svi proizvodi do jednog su natankovani sojinim lecitinom, pa je po otvaranju bilo koje kesice ili kutijice prehrabenog proizvoda unos dodatka sa brojem E322 je zagarantovan. Da li je pitanje organskog ili GMO porekla sojinog lecitina stvarno ono o čemu treba da se misli?

Pitanje porekla soje od koje je proizveden sojin lecitin je potpuno sekundarno jer je sam proces proizvodnje lecitina iz soje toliko gadan, da nalepnica „lecitin od organske soje“ ili „prirodni nerafinisani lecitin“ služe samo za odvlačenje pažnje i dovođenje u veliku zabludu. Kada budete pročitali kako se proizvodi „prirodni nerafinisani lecitin“, verovatno ćete razmisliti još jednom o tome gde je babin kuvar sa onim dobrim receptom za domaći keks bez njega.

Pre nego što se malo bolje upoznamo sa sojinim lecitinom, da vidimo prvo ko su mu najbolji drugari i sa kim se najviše druži u većini slatkiša, keksića, slatkih zalogajčića, čokoladica i slanih grickalica:

1) Visoko fruktozni kukuruzni sirup ili čista fruktoza

Uopznali smo ovaj štetni tečni šećer malo bolje i nadam se da ste počeli da ga tražite na ambalaži proizvoda i izbegavate te proizvode? Sada kada znate i njegove osobine i njegovo poreklo imate i razloga da se prema njemu ponašate s opravdanim oprezom.  Možda ste primetili i da ga najviše ima u keksićima koji nose „najzdravija“ imena – poput Wellness keksa – kao i u malim skupim pakovanjima nekih voćnih jogurta i jogurta sa žitaricama koji treba da vam „probude creva“.

2) Delimično hidrogenizovane biljne masti (margarinčine)

Opaki molekuli napravljeni u laboratoriji, koji ne postoje u prirodi i organizam ne zna šta da radi s njima. Dežurni krivci za insulinsku rezistenciju. U poslednje vreme i proizvođači margarina se uveliko odriču svog ljubimca (bez prethodnog izvinjenja zbog tog što su ga decenijama furali kao zdravu hranu). Nije više nikakva tajna ni dilema da su trans masne kiseline opasne, mada se svi i dalje trude da one ostanu neoznačene na kutijicama prehrambenih proizvoda (i pričaju onu priču da treba da čitamo koliko keks ima zasićenih masti da ne bi primetili koliko stvarno ima trans masti).

Da vidimo ko može da položi margarinsko-marketinški test:

1. Da li je margarin pun esencijalnih omega-6 masnih kiselina?
2. Da li je potekao od prirodnih sastojaka?
3. Da li može da bude od soje ili kukuruza ili suncokreta iz organske proizvodnje?

Odgovori na ova 3 pitanja potvrdni! I zvuče dobro, zar ne? Iako margarin i trans masne kiseline nikada neće biti ni dobri ni bezbedni. Odgovori na ova tri pitanja nikada nisu bili laž, ali su uvek bili poluistina i obmana.

U slučaju da se na neki od ovih proizvoda lupi reklama kako sadrži margarin bez trans masnih kiselina ni to ne bi smelo da izazove buru oduševljenja – jer ni ovi novi margarini (interesterifikovane masti) nisu ništa bolji od starijeg trans masnog brata.

3) Belo brašno

Jedina opasnost od belog brašna je u tome što je izvor praznih kalorija. Obična bezvredna bela beznačajnost, na koju je trenutno ne treba gubiti vreme. U odnosu na prethodna dva rođaka, može da izgleda i kao slatka naivna beba pa ga danas ostavljam na miru Ima i ljudi koji sebi mogu da priušte malo praznih kalorija, mada su to uglavnom oni koji pravo ne koriste.

4) Sojin lecitin (i kako se proizvodi)

Ostala ulja, poput suncokretovog i kukuruznog imaju oko 0.5% lecitina, dok ga u sojinom ima oko 1.48-3.08%. Sveže žumance jajeta sadrži 7-10% lecitina, a ono u prahu 14-20%. Ali je E322 previše jeftin da bi se petljalo sa skupljim žumancima. Zato se lecitin danas proizvodi od soje.

Biljna ulja sadrže nestabilne omega-6 masne kiseline. Ove masne kiseline lako oksidiraju (kvare se, raspadaju) na temperaturama i na svetlosti. Da bi se dobilo biljno ulje semenke se melju, muljaju, greju pod pritiskom, koriste se rastvarači i druge hemikalije. Nije lako iz tvrdog kukuruza ili tvrde soje izvući ulje zbog čega ne proporučujem da neko ovo proba kod kuće

U ovom procesu dobije se „izmuljana masa“ puna već užeglih ulja i lišena svih antioksidanasa i vitamina koji su se prirodno nalazili u semenkama/ulju.  Zatim se ova masa cetrifugira da se odvoji tečno ulje od „muljavog ostatka“. Ulje ide na dalju preradu (rafinisanje, prečišćavnje, uklanjanje lošeg ukusa), a višak – ako je sojin – ide na preradu da bi se dobio lecitin.

Masa se prvo obavezno izbeljuje i od „muljave“ braon boje u jednom do dva procesa izbeljivanja dolazi se do prihvatljive žute boje. Plavuše će znati o čemu pričam

Zatim se u ovu masu dodaju aditivi koji sprečavaju da se masa stvrdne jer je željeno stanje lecitina „tečno kao med“. Tako se dobija se masa koja se naziva „prirodni lecitin“ ili „nerafinisani lecitin“. „Prirodni nerafinisani lecitin“ još uvek sadrži ostatke tečnih ulja. Pri odvajanju ostataka tečnih ulja koristi se i aceton da bi se dobio rafinisani lecitin u granulicama.

Sojin lecitin sadrži ostatke pesticida kojima su tretirane biljke kao i aluminijum koji soja „upija kao sunđer“ – ali kako je i zadnje što ostane od ceđenja ulja u njemu mogu da ostanu i sve korišćene hemikalije iz ovog procesa proizvodnje. Sojin lecitin se nekada bacao jer je bio samo otpad od prerade ulja. Danas se to bivše đubre iskoristi i naplati, što je super za bilanse uspeha – a nešto mi ne deluje da je dobro za nas.

Sojin lecitin E322 je prerađavina sa zaostalim hemikalijama, sposobna da veže vodu i ulja u industrijskim proizvodima. Realno, on jeste jako potreban, jer bi bez njega proizvodi u kojima počnu da se odvajaju masti i voda ličili na jeziv svinjac. Zato mu se i previše prašta.

E322 se i dalje prodaje kao „zdrava hrana“

Shvatite već jednom – Plazma nije zdrava hrana za decu!

Grupe koje su širile priču o tome da Bambijeva „Palzma“ sadrži GMO nisu iznele nikakve dokaze. Oni koji pričaju da nema GMO takođe nemaju dokaze. Igramo se „rekla-kazala“ dok kompanija mudro ćuti i uživa u publicitetu.

Trebalo bi da vas jako interesuje koliko sojinog lecitina, fruktoznog sirupa, belog brašna i šećera, trans masti ili interesterifikovanih masti i ostalih prerađevina klinci unesu tokom dana. A ni mi odrasli nismo za bacanje, nadam se.

Kada bi E322 bio jedan i jedini problematičan sastojak „Plazmice“ možda bi trebalo imati malo milosti. Ali nije jedini. Ima više problematičnih sastojaka, a reklamira se kao zdravo i neophodno za klince. A sada je keks dobio i „GMO free“ reklamni dodatak a da sama kompanija nije morala ni da se oglasi niti da podnese dokaz.

Ne bi trebalo da se radujemo tome što soja iz „Plazme“ možda nije GMO i što će nam proizvođač uskoro možda pokazati papir koji to potvrđuje (niko ga do sada naravno nije ni video), jer i ako pokaže taj papir:

• To nije hrana na kojoj treba da odrastaju deca
• To nije nešto što treba da bude svakodnevna grickalica za decu
• Ali jeste najukusnija džank-hrana koju sam ikada probala. Ipak, ništa više od džank-hrane.

Mi već verujemo da je ovaj proizvod bolji od gomile istih samo zbog njegovog lepog ukusa i zbog odličnih reklama i marketinga – on je u reklami izvor vitamina! Ali valjda znate da su svi vitamini iz reklame za Plazmi zapravo veštački dodati? Ili ste mislili da vitamina ima u belom brašnu i šećeru?

Širenjem neproverenih informacija samo i jedino o poreklu soje, ovaj keks počinje da liči na „zagarantovano sigurnu, zdravu i bezbednu hranu“. Znam da ima i onih koji vole Plazmu koliko i onih koji ne mare za sastojke – to je lični izbor i OK. Samo ne živite više u iluziji da je Plazma zdrava hrana za dete ili bebu."


Tekst preuzet sa: http://vitkigurman.com/gmo-plazma-i-sojin-lecitin/