STRADANJE SVETOG NOVOMUČENIKA MIRONA KRIĆANINA

OVAJ slavni mučenik Hristov Miron beše iz Mega Kastrarita; sin pobožnih i blagorodnih roditelja. Izmalena on beše blage naravi, miran, čedan, veliki ljubitelj devstvenosti i celomudrija. Jednom rečju, on beše mlad po uzrastu, ali star po mudrosti. Pritom Miron beše vrlo lep i mio mladić. On izuči krojački zanat; i kao radnik beše odličan i veoma uredan. NJegovi susedi Agarjani mnogo su želeli da se druže i razgovaraju s njim, ali on je to izbegavao i sedeo u svojoj radnji ozbiljno i tiho radeći svoj posao. No iza te svoje želje Agarjani su imali potajnu nameru: da nagovore Mirona da se odrekne vere Hristove i da se poturči. I jednoga dana ovi prokletnici šta smisliše? Nađoše jedno dete, Turče, i nagovoriše ga da kaže da ga je mladić Miron prisilio na sramni greh. Iznevši ovakvu klevetu protiv čednog mladića, Turci sa velikim besom dohvatiše Mirona i odvedoše pred sudiju, vičući i lažno svedočeći kako je Miron tobož silovao tursko dete. Sudija upita Mirona je li istina što ovi svedoče. Sveti mladić odgovori da ga oni nepravedno i lažno optužuju, i da on ne samo nije učinio takvo delo, nego mu tako nešto ni na pamet nije palo. Tada klevetnici skočiše na noge halačući da je on to zaista učinio, da treba ili da se poturči, i na taj način okaje svoj greh, ili da bude pogubljen. Sudija i sam pristade na ovaj zahtev, i reče svetom mladiću: ili da se poturči, ili da primi smrt. A Hristov mučenik neustrašivo odgovori: Nikada se vere svoje i imena Hristova odreći neću; naprotiv, gotov sam da primim bezbroj muka radi ljubavi Hristove. Hrišćanin sam se rodio, i hrišćanin hoću da umrem. - Čuvši to, sudija naredi te mučeniku udariše mnogo batina. Zatim ga baci u tamnicu, do ponovnog islećenja. A mučenik sve to podnošaše junački, bez ikakvog straha, i lice mu se ni najmanje ne promeni.

Kada mučenik bi ponovo izveden pred sudiju, isti svedoci svedočiše ponovo istu laž. Sudija onda stade obećavati mučeniku velike počasti i mnoge darove, ako ga posluša i poturči se. Ne posluša li ga, onda će ga predati na najljuću i najsramniju smrt. Međutim mučenik Hristov ostade nesavitljiv, i glasno i jasno i nadalje izjavljivaše: Veru svoju ne menjam, već hoću da umrem hrišćanin. - Tada sudija, videći da je mučenik nepokolebljiv u svojoj veri, izreče smrtnu presudu protiv njega.

Voćen na gubilište koje se nalazilo izvan Kastra, mučenik koje god hrišćane sretaše putem, sve ih pozdravljaše i svima govoraše: Prostite mi, braćo! i Bog neka vam prosti - Međutim pozadi mučenika iđaše i njegov otac koji plakaše i kukaše za sinom svojim. Kada stigoše na gubilište, mučenik zamoli te mu dopustiše da se sastane sa ocem svojim. Prišavši ocu, on pade pred njim grleći mu noge; zatim mu poljubi ruku i uze blagoslov od njega; i uteši ga da ne žali zbog njegove smrti, pošto umire lažno oklevetan i nepravedna osuđen. Onda se vrati k dželatima i reče im da izvrše naređenje. DŽelati mu staviše omču oko vrata i obesiše ga.

I tako blaženi Miron primi besmrtni venac mučeništva. I dok mučenik naredne noći još visijaše na vešalima, stražari Turci svojim očima videše gde božanska svetlost siđe s neba na mučenikovo telo. I sami ovi stražari ispričaše to mnogima. A hrišćani, čuvši to, proslaviše Boga koji proslavlja svetitelje Svoje.

Sveti Miron postrada na Kritu 1793 godine.

Zašto je ateizam najveće zlo koje je zadesilo planetu:

1. Enciklopedija ratovanja kaže da najbrutalniji ratovi su vođeni u ime sekularnih ideologija.
2. U zadnjih 100 godina, ubijeno je više ljudi u ime sekularnih ideologija nego u zadnjih 2000 godina u ime "religija". 
3. Nacizam, Fašizam i Komunizam se temelje na Evolucionističkom Ateizmu. Ako misliš da se ne temelje, provjeri kome je Adolf Hitler posvetio svoju knjigu i pročitaj je, pa ćeš vidjeti na šta se poziva otac NACIZMA! Onda pročitaj Marksove knjige, pa ćeš vidjeti na šta se poziva Otac Komunizma. 
4. Čarls Darvin je u svojim knjigama NAMJERNO odvojio "nauku i moral", upravo zato da bi se prikazala ideologija koja ne zahtjeva MORALNU OBAVEZNOST i ODGOVORNOST. Što vidimo kasnije da je bilo KOBNO! 
5. U ime sekularnih ideologija (sve se temelje na materijalizmu, tj. na evolucionoj ideologiji), svaki dan gine na stotine hiljada živih bića. Abortusi su proizvod Feminizma. Siromaštvo je proizvod Kapitalizma. LGBT (sa svim bolestima i izopačenostima) su posledica Demokratije.
Ateizam je najveće zlo koje je ikad zadesilo ovaj svijet. Upravo zato što "nauka i religija" ne idu zajedno imaš oko 500 000 "sekularnih naučnika" koji rade na usavršavanju postojećeg i patentiranju novog naoružanja.

Да ли сте знали за ову чињеницу?

Извор: srpskaistorija.com

Да је за време Тита у Хрватској похађање католичке “вјеронаука” било сасвим нормална ствар, да је од 1972. у загребачкој катедрали редовно слављен спомен дан Алојзија Степинца, а да је проповеди држао надбискуп (касније кардинал) Фрањо Кухарић; да су Хрвати од 1974. године добили право да после државне химне изводе химну Хрватске „Лијепа наша“; да је на њиховим верским скуповима, попут оног у Марији Бистрици, било на десетине и стотине хиљада људи…

За то време, Титова власт у Србији је забрањивала свако озбиљније верско окупљање, а србски епископи били су на робији (попут митрополита црногорско–приморског Арсенија Брадваревића и владике хвостанског Варнаве Настића).

Србска Црква бачена је у запећак, помен Николаја Велимировића, заточеника Дахауа, забрањен је, као и уношење његових дела у СФРЈ (1978.) Атеизација је била толика да се осамдесетих година XX века у срцу Србије Чачку у једној социолошкој анкети само осам одсто средњошколаца изјаснило као верници…

Стравични покољ српских душа и надаље се плански врши. Свуда широм земље лешеви српских душа… У хиљадугодишњој историји Српске Православне Цркве није никада било теже стање него што је данас; као да је болесник на самртничком одру, у агонијском ропцу… Јер лакејско служење богоборачкој, христоборачкој, цркворушитељској диктатури злочиначке утопије – комунизма, води у сигурну смрт, и то у вечну смрт, иза које нема васкрсења. (Св. Јустин Ћелијски, 1969.).

Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638…

 

 

 

 

 

 

Krstaši, muslimani - nekad i sad

Zna se da su krstaški ratovi vođeni od strane rimske "crkve" da bi se haralo istocno rimsko carstvo, pljackalo i otimalo, i da bi se zauzimale teritorije. Zelja za materijalnim stvarima je ono sto je pokretalo sve pomenute ratove, a njihovi pokretaci su sirili zablude među naivnom masom koja je ginula. Tokom istorije je rimska crkva koristila muslimane za obracun protiv pravoslavnih i Jevreja, NDH je nazivana "drzava katolika i muslimana", u BiH je formirana "muslimansko-katolicka federacija", a sam Muhamed je bio vrbovan od strane rimske crkve. Sve vreme Vatikan podrzava terorizam protiv pravoslavnih (koji su neposlusni) i protiv Jevreja. Muslimani nikada nisu bili opasnost za svet, vec blagoslov. Da nije bilo muslimana, i njihove odbrane Izraela i Jerusalima u zadnjih 2000 godina, danas bi svinje setale po Jerusalimu i Izraelu. Bog je preko muslimana stitio svetu zemlju od otpalih hriscana koji su jurisali u krstaskim ratovima da zatru ono sto je najsvetije. Islam je bio glavna prepreka krstaskim ubicama koji bi od Jerusalima napravili grad idola, kockarnica i javnih kuca, kao sto su Pariz, Bec, London, Berlin, Rim,... Ovako je Bog napravio bedem i sacuvao Svetu zemlju i Sveti grad od potpunog unistenja. Tamo gde su muslimani vladali, ili okupirali neku drzavu, svaki narod je imao svoju versku autonomiju, a Jevreji zovu "zlatno doba" okupaciju Evrope od strane muslimana u srednjem veku, jer su imali autonomiju i niko ih nije dirao (muslimani samo traze da im se plati porez i kraj price). Tamo gde su uletali "hriscani", ostajala je pustos i pokolj najtezih razmera (setite se Austrougarske u 1. svetskom ratu, i NDH u 2. sv. ratu). Postoji problem u zadnjih pola veka sa muslimanskim liderima koji su pod kontrolom jezuita i pape, i koji preko kriminalaca, ubica i bombasa samoubica, koji se kriju iza islama, cine najteze zlocine. Danas Vatikan koristi lazne muslimane za obracun sa svojim neprijateljima. Tako je bilo i u Bosni, a tako je i u zadnjih pola veka na Bliskom istoku. Ratko Mladic se borio protiv laznih muslimana, papskih poltrona, promotera evropeizma, onih laznih muslimana koji danas u skupstini Republike Srpske optuzuju Srbe da "koce evropske integracije". Evropi preti opasnost od satanizma ciji je glavni promoter Vatikan, a papski evropski mediji huskaju narode jedne protiv drugih, jer papi odgovara da se muslimani kolju sa Jevrejima i Srbima, ali mu ne odgovara da muslimani sa svojim velikim natalitetom i jakom porodicom preplavljuju Evropu, jer ako se mnogo umnoze, onda mogu i da osile, pa da mu se suprostave. Zato papa u Evropi huska narode protiv muslimana. Cinjenica je i da muslimani nisu kao sto su bili i da su sve vise pod uticajem svojim nenormalnih lidera koje im postavlja Vatikan. Krstašima su gresi bili oprošteni kad su doneli blago Carigrada na Zapad. Zlato koje su opljačkali vitezovi-monasi reda Templara postalo je temelj njihovog bankarstva. To bogatstvo je čuvano u teško dostupnim planinskim manastirima-tvrđama u Švajcarskoj. Venecija je izgrađena od opljačkanih delova carigradskih palata. Ukradeni su i čuvena vajarska kompozicija konja na Trgu Svetog Marka, neverovatni zlatni oltar istoimene crkve i neprocenjiva biblioteka. Prošlo je nekoliko godina od govora pape Jozefa Racingera na njemačkom univerzitetu Regesburgu u kome je osuđena veza radikalnog islama i terorizma. Reakcije islamskih lidera na ovaj govor su bile izuzetno negativne. Papa je nazivan “drakulom,” “svinjom koja služi krstu” i “krstaškim zavjerenikom,” a protiv njega i katoličke crkve su izrečene mnoge kletve. Zbog burnih reakcija širom islamskog svijeta ubrzo poslije ovog govora Jozef Racinger se izvinuo i povukao neke navode ustvrdivši da su djelovi govora pogrešno protumačeni. U zvaničnoj politici Vatikana situacija je danas drugačija i rimokatolička institucija otvoreno izražava prijateljski stav prema islamu. Danas papa zvanično izražava žaljenje zbog izjava koje su mogle biti protumačene kao nenaklonjene islamu, a ministar inostranih poslova Vatikana, Tarsisio Bertone, nazvao je papin govor na njemačkom univerzitetu prije pet godina “arheološkom relikvijom.”“Govor prije pet godina u Regesburgu nije ništa drugo nego vjesto smišljena provokacija koja je posluzila kao povod da se zvanicno usvoji u Vatikanu, i celoj katolickoj instituciji, proislamski stav kao jedini nacin za izbegavanje međureligijskog konflikta. Institucija je sve isplanirala unapred i osigurala realizaciju nakon preteksta koji se desio u Regesburgu,” komentarisu istrazivaci.Nakon govora u Regesburgu, Vatikan je usvojio plan punog pomirenja sa islamom, tvrde novinari koji su istrazivali slucaj pozivajuci se na pouzdane izvore. Postupci Vatikana u poslednjih nekoliko godina ukazuju na tacnost ovog podatka. Kardinal Zan Luj Tauran, poznat po svojim proislamskim stavovima, imenovan je za sefa pontificijskog koncila za interreligijski dijalog. Nedavna poseta visoke verske delegacije iz Irana Vatikanu i izuzetno pozitivni komentari sa srdacnih susreta predstavnika Vatikana i iranskih mula, potvrđuje proislamsku politiku rimokatolicke institucije. Proslog meseca Vatikan je objavio pismo ciji je autor Tauran, a u kome se obraca “Dragim muslimanskim prijateljima” i poziva ih da se prikljuce savezu u borbi protiv ateizma. Godine 2008. Vatikan je promovisao projekat “LJubav prema Bogu, ljubav prema bliznjem” kao trodnevni sastanak sa liderima islamskog sveta. U okviru ovoga papa se sastao sa ozloglasenim teroristom, unukom osnivaca Muslimanskog bratstva, Hasan Al Banom Tarik Ramadanom, koji je poznat po svom stavu da Izrael ne treba da postoji, a zbog pomaganja teroristicke aktivnosti, mu je zabranjen ulazak na teritoriju SAD. Proslog maja je biskup Marijano Krocijata izjavio da Vatikan pruza punu podrsku izgradnji novih džamija u Evropi. Mesec dana kasnije, kardinali su se sreli sa liderima evropskih muslimana i usvojili zajednicku izjavu o potrebi kulturnog prilagođavanja islama evropskim vrednostima. U Riminiji, na sastanku pokreta “Zajednistvo i sloboda” koji je jedan od uticajnijih u katolickoj crkvi, ugoscen je predsednik najelitnijeg islamskog univerziteta u Kairu, profesor Al Azhar, jedan od lidera muslimanskog bratstva. Jacanje ove organizacije u Egiptu i njena uloga u nedavnom prevratu jasno pokazuje vezu Vatikana i arapskih revolucija, a to sto je Egipat na listi svetskih hriscanskih organizacija kao zemlja u kojoj hriscani imaju najtezi polozaj, Vatikan uopste ne sprecava da sarađuje sa islamskim fanaticima ciji uticaj u Egiptu raste. Progon hriscana u Gazi, kao i unistavanje prodavnica u kojima su se prodavale Biblije, isto tako ne nailazi da osudu Vatikana, ali zato na osudu nailazi Izrael koji se optuzuje da “blokira Gazu i gusi ljudska prava.” Moze se reci da su u ovom poslu diskreditovanja jasne biblijske poruke i sprecavanja sirenja istine, Vatikan i islam na istom zadatku.“Meta udruzivanja radi neprijateljskog delovanja u okviru pakta Vatikana i islama je Izrael,” tvrde italijanski novinari-istrazivaci koji su se bavili ovom temom. Tokom operacije “Cvrsto olovo,” 2009. godine, u Milanu su spaljivane izraelske zastave i uzvikivani slogani protiv Jevreja, sto je naislo na odobravanje vaznijih kardinala sa opaskom da se radi o “slobodi izrazavanja.” Prilikom posete Vitlejemu nekoliko meseci kasnije papa Benedikt izrazio je solidarnost sa Palestincima i osudio postupke Izraela prema islamskom stanovnistvu dok nijednom recju nije pomenuo tezak polozaj hriscana na teritorijama pod vlascu muslimana, a narocito u Gazi. “Da li Benedikt Jocef Racinger predstavlja muslimane ili hriscane? Da li on postaje lider neke nove religije? O cemu se radi?” pitaju se istrazivaci ovog monstruoznog projekta saradnje islama i rimske institucije. Sve ucastalije osude iz Vatikana koje dolaze na racun projekata drzave Izrael, a narocito osuda izgradnje separacione barijere, takođe ukazuje na zaostravanja stava Vatikana prema svom tradicionalnom neprijatelju. Prilikom govora predsednika Ahmadinedžada u UN-u, kada je osudio Izrael kao rasisticku drzavu, a holokaust nazvao izmisljotinom, evropske delegacije napustile su sednicu, ali delegacija Vatikana je ostala i nijednom recju nije komentarisala izlaganja svog saveznika Mahmuda Ahmadinedžada. Politika usvojena u centrima moci politickog odlucivanja u Vatikanu ocigledno je proislamska i u okviru toga se precutkuje tezak polozaj i progon hriscana u pojedinim islamskim zajednicama, a sve u cilju borbe protiv zajednickog neprijatelja – drzave Izrael.

EUtanazija

Da nam je neko pre samo koju godinu rekao da ubijemo bolesnu babu ili majku, verovatno bi mu poželeli srećan put tamo odakle smo svi došli, uz retoričko pitanje o njegovom mentalnom zdravlju. Međutim, put bez alternative donosi nam nova „prosvetljenja“, a vredni menjači svesti kroje naše zakone po meri „evropskih vrednosti“.

Igranje sa životom i smrću, rađanjem i umiranjem postala je glavna zanimacija rokfelerovske medicine. Još polovinom prošlog veka sproveli su svoj, u suštini eugenički plan „planiranog roditeljstva“i danas se bez problema svakodnevno obavljaju utobna čedomorstva . Nesrećne mlade nemajke imaju svu podršku i zakonsku i naučnu da obave ovaj grozni posao.Samo nekoliko decenija je trebalo da roditelji prihvate da je ubijati svoju decu „normalna stvar“ i „civilizacijska tekovina“. Izgleda da će ti isti roditelji doživeti da ih njihova rođena deca uspavljuju kao pse.

Nacrt zakona koji predlaže eutanaziju prolazi bez značajnije reakcije javnosti i stručne i laičke. Slađani, milosrdni novogovor zvuči nam ljupko pitko i prikriva strašnu istinu da će se u našoj (pravoslavnoj!) zemlji ozakoniti ubistvo i samoubistvo. U šta nas to ubeđuju grobari srpskog pravoslavnog identiteta?

1.Eutanazija-dobra smrt opravdava se „pravom ljudi da donose odluke koje drugi smatraju nerazumnim , budući da njihov izbor prolazi kroz kompetentno utemeljen proces i da je kompatibilan sa ličnim vrednostima“. Dirljiva su ova ljudska prava, naročito ako imate lične vrednosti kompatibilne sa tim da je homoseksualizam bolest, a vakcinacija rizična.

2.Eutanazija se opravdava i „saosećanjem sa drugim i uvažavanjim čovekovog prava da umre , ukoliko je smrt jedini način da se oslobodi patnji“. Obzirom da ne postoji čovek kome se smrt u jednom trenutku života nije učinila jedinim izlazom, teško da bi iko preteko da je imao u blizini ovakve poštovaoce „ljudskih prava“ koji „saosećaju sa njim“.

3.Pristalice eutanazije pretpostavljaju da je ona „pravilno lečenje“ koje cilja na „eliminisanje nepodnošljivih bolova“. U prevodu, sledeći put kad vas zaboli glava , zamolite svog neurologa da vam je otkine.

4.Želja bolesnih ljudi da „ne budu na teretu bliskim ljudima“ jedan je od razloga zašto bi ih trebalo ubiti. Ako ovaj „altruizam“ zaživi, za očekivati je da će svako ko ne bude želeo da se samoubije biti proglašen za zlog i sebičnog samoživca koji zaslužuje prezir zajednice, tipa : „ Šta, tvoja keva neće da se eutanazira?Kakav monstrum!“

5.Prihvatljivost eutanazije povezuje se sa „starenjem populacije, porastom broja invalida u starijoj dobi čije izdržavanje i nega proizvode brojne ekonomske i socijalne probleme“... Mada , i ova dečurlija mnogo koštaju,a i, brate, dernjaju se , moraš da ih vodaš svuda... možda bismo mogli i njih da..ček, ček, pa za njih imamo već uhodano „planirano roditeljstvo“, „prekide trudnoće“, „kontracepcije“...

Ovo nije nikakva novost u glavama dokazanih ludaka koji suu Nemačkoj 1938.-1939. sprovodili „Program eutanazije nad životno nesposobnim licima“, kao i onih koji su tridesetih godina u SAD bili članovi društva „Eutanazija“ koje je imalo za cilj usmrćivanje „defektnih“. LJudi samo rade svoj posao. NJima nemam šta da zamerim. Doslednost je fascinantna .Ali, hoćemo li mi biti dosledni u poricanju sebe do te mere da smo spremni da poreknemo i svoje fizičko postojanje? Hoćemo li pristati da uđemo u „porodicu evropskih naroda“ samo promenjenog mozga , pola ili sa nogama napred? Hoćemo li uzeti za pravo da oduzmemo sebi život koji nam je neko Drugi dao? Hoćemo li lišiti mogućnosti naše bližnje da se kroz brigu o nama realno i neposredno približe Bogu, jer „zaista vam kažem, kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće , meni učiniste“(Mt.25,40).Kolege lekari, hoćemo li do kraja pljunuti na Hipokratovu zakletvu koja negira korišćenje lekarevog iskustva i znanja radi izazivanja „lake smrti“ bolesnika? Hoćemo li ignorisati retke, ali dragocene trenutke spontanih isceljenja teških bolesti i lišiti bolesnike takve mogućnosti? Da li ćemo zanemariti sposobnost ljudskog bića da se prilagodi životu, bez obzira na invaliditet?Da li će prihvatanje smrti kao vida lečenja obesmisliti i sprečiti razvoj same medicinske nauke? Hoćemo li umirućeg čoveka lišiti trenutka proživljavanja egzistencijalne drame ljudskog postojanja koja ga treba dovesti do poznanja stvarnog smisla života i eventualno pokajanja i pročišćenja?

Ova glasna tišina uspavane javnosti govori mi da nam je sasvim svejedno da li ćemo ubiti ili biti ubijeni. Nedostatak elementarnog životnog nagona za samoodržanjem evidentan je. Dozvoljavanje ovakvih antiljudskih , antihrišćanskih , satanističkih zakona dovešće do teških posledica koje ćemo svi pojedinačno osetiti na svojoj jeftinoj koži.Jer kada neko učini greh , ide njemu na dušu, a kada greh uđe u zakon jedne države, onda kaznu plaćaju svi.

Ovi što su nas „milosrdno“ razboleli, sada bi nas „milosrdno“ poubijali. Vreme je da im poželimo srećan put...

Jovana Stojković

Izvor: snaganaroda.net

Djetrijarhat

Danas smo ušli u detrijarhat i deca su postali vladari.
Kada smo mi bili mali, deca nisu smela da sede za stolom za odrasle kada se ručalo.
Imali smo svoje mesto gde smo jeli.
Ja sam sedeo na drvenim škalinama iza đedovih leđa.
Baba ili ujna su mi donosili hranu.
Najveća slast je bila kada bi se đed okrenuo i ubacio neko najbolje parče.
Bio sam nagrađen za marljivost i zrelost.
Imao sam mesto do đeda.
Odmah sa njegove leve strane.
Nisam smeo sam da se poslužujem.
Nisam ništa pričao.
Samo sam slušao i učio.
Divio se pameti tih dinarskih gorštaka.
Kada smo mi bili mali, čast nam je bila da poslužujemo starije.
Uoči ručka odlazio sam na Točak i donosio u pletenoj domižani hladnu vodu za đeda.
Imali smo vodu u kući, ali znao sam da đed voli baš tu hladnu vodu.
Odlazio sam dva kilometra peške ili na magarcu.
Niko me nije terao da to radim.
Smatrao sam da je to moja obaveza za svu ljubav koju sam dobijao.
Kada smo mi bili mali učili su nas da pomažemo starijima i da im se prvi javljamo.
Ako neko stariji nosi nešto u ruci, prilazili smo i uzimali da bismo mu pomogli.
Sramota je bilo da idemo kraj starije osobe mašući rukama.
Kada smo mi bili mali nismo smeli da se uplićemo u razgovore odraslih.
Slušali smo i čekali da nas oni nešto pitaju.
Počastvovani smo bili ako bi nas neko nešto upitao.
Kada smo mi bili mali, deca su odrastala na ulicama, livadama i šumama.
Leti smo uveče ulazili u kuću da prespavamo.
Ako bismo morali bolesni da ostanemo da ležimo u krevetu, stideli smo se što smetamo starijima.
Kada smo mi bili mali niko nije brinuo za naša dečija prava.
Nevaljalu decu su svi mogli da lemaju.
Roditelji, rodbina, komšije...
Kada smo mi bili mali, deca su morala odmah da se uključuju u život.
Čuvali smo stoku, kopali, kupili seno, dodavali ciglu na građevini, prali sudove, sekli drva, vodili konja u oranju, sedeli na drljači, upravljali konjskom zapregom…
Morali smo da radimo i da budemo od koristi porodici.
Loptu smo igrali ili predveče ili nedeljom.
Kada smo mi bili mali niko nas nije čuvao.
Ostajali smo sami u kući.
Često sa mlađom braćom i sestrama.
Tako su najstarija deca u porodici najbrže odrastala.
Kada smo mi bili mali morali smo da jedemo šta se stavi na sto.
Niko nam nije ispunjavao nikakve želje.
Nije se spremala odvojena hrana za nas.
Ako nam se nešto nije jelo, odlazili smo gladni u krevet.
„Poljubi pa ostavi!“ govorili su naši stari.
Hrana se ljubila u znak poštovanja.
Kada smo mi bili mali hrana se nije bacala.
Kada smo mi bili mali niko od nas nije znao šta rade naši roditelji.
Znali smo samo da rade.
O primanjima roditelja niko nije ništa govorio.
Živeli smo spokojno u svom odrastanju.
Kada smo mi bili mali svet je bio drugačiji.

Danas se sve promenilo.
Iz korena.
Deca su postala gospodari porodica.
Sve je podređeno deci i deci mora sve da se ugodi.
Dobri roditelji su oni koji sve mogu da ispune svojoj deci.
Granice više ne postoje. Odnosno, granica je stpljenje roditelja.
Deca prva sedaju za sto, biraju šta će da jedu.
Ako im se ne svidi hrana, majke spremaju novo jelo.
Očevi služe kao kanta za đubre.
Šteta je da se spremljena hrana baci.
Deca vode glavnu reč o svemu.
Deca pričaju. Ne zatvaraju usta.
Roditelji slušaju i dive se pameti svoje dece.
Pameti koja je pokupljena sa interneta.
Deca ne smeju da se tuku.
Deca su dobila zakon o sigurnoj zaštiti.
Štiti ih država od roditelja.
Poruka je jasna – deca pripadaju totalitarnoj državi.
Tinejdžeri mogu da sakriju svoj zdravstveni karton.
Roditeljima ne moraju da ga pokazuju.
Savete mogu da dobiju od profesionalnih zaštitnika dece.
Koji više brinu o deci od roditelja.
Tako je roditeljska ljubav postala suvišna.
Deca se uče da im roditelji nisu ni potrebni.
Samo kao muzička kutija za ispunjavanje želja.
Loši roditelji ne ispunjavaju želju svoje dece.
To je muzička kutija koja se pokvarila.
Dede i bake su u službi razmažene dece.
Bake jedva ustaju od stola da deci donese vodu.
Dede su ponosnije, oni samo nose torbe do škole.
Majke i očevi su sluge u bahatog gospodara.
Nevaspitana deca maltertiraju učiteljice i nastavnike.
I niko im ništa ne može.
Biti nevaspitan je – IN!
Roditelji to opravdavaju kao dečija posla.
Dečija prava su iznad svih autoriteta.
Tako još više kvarimo nevaspitanu decu.
Dečija industrija je podređena nevaspitanoj deci.
Zarađuje se na manipulaciji decom.
Nameću se trendovi koji moraju da se prate.
Gubitnici ne mogu da prate trendove i deca odbacuju takve roditelje.
Potrošačko društvo guta nevaspitanu decu.
Uspeh deteta nije u pokazanoj ljubavi prema roditeljima i zajednici.
Nije u znanju, radnim navikama i preuzetim obavezama.
Uspeh deteta meri se količinom robe koju mora da konzumira.
Tako deca postaju ovisnici od potrošačkog društva.
Stvara se iluzija slobode.
Svi, navodno, mogu da rade šta hoće i nikome ne odgovaraju.
Deca postaju hirovita i sebična.
Sve hoće odjednom za sebe.
Sve sama da progutaju.
Ne znaju da pruže, nego samo uzimaju.
Postaju pasivna u tom svom hiru.
Očekuju da im se sve pruži, umesto da sami pronalaze.
Otuda postaju hronično nezadovoljna i nespremna za život.
Nespobna su da budu deo zajednice.
Tako se uvećavaju konflikti unutar same zajednice.
Roditelji prave veliku grešku u vaspitavanju dece.
Umesto da nauče decu da rađaju ljubav, oni ih svojom ljubavi prave nesposobnim.
Roditelji nisu svojina dece.
Depresija nastaje kada deca to shvate.
Između porodice i spoljnog sveta razlika je u dobijanju pažnje.
Porodica sve daje detetu, dok mu društvo sve uzima.
Deca nemaju čvrstinu da tu različitost nose.
Ukoliko ih na vreme roditelji ne pripreme za život, postoji opasnost da se izgube.
Zalutaju i ne mogu da se snađu. Ne mogu da pronađu put izbavljenja.
Kako će takva deca da odgajaju svoju decu?
Kako će deca koja nisu odrasla da vaspitavaju nova pokolenja?
Nikada roditeljima nije bilo teže da vaspitaju decu.
Nikada veći totalitarizam nije bio u društvu.
Veliki Brat sve kontroliše i diktira.
Živimo u Hakslijevom Vrlom novom svetu.
Deca više ne pripadaju roditeljima, nego su imovina Velikog Brata.
Otuda nalog Velikog Brata da se ukinu etikete MAMA i TATA.
Umesto zastarelih etiketa, upotrebljava se nova etiketa.
Roditelj 1 i Roditelj 2.
Uvodi se i Roditelj 3. Tako istopolni postaju roditelji.
To su sve prelazna rešenja do potpunog ukidanja roditeljstva.
Deca će se praviti u epruvetama i neće imati ime.
Samo šifru epruvete.
Nema ljubavi između šifara.
Pogrešan smer kretanja civilizacije mora se završiti u epruvetama.

Čovečanstvo mora da se odbrani od programiranog samoubistva.

Kako?

Ukidanjem detrijarhata!
To je prevara čovečanstva.
Deca ne mogu da upravljaju svetom!
Deca moraju da odrastaju.
Roditelji, tate i mame,
Ne dajte svoju decu!
Vaspitavajte sami svoju decu!
Udružujte se!
Povezujte se u zajednicu roditelja!
Društvo je u rasulu.
Veliki Brat je zlonameran.
Pomozite deci da odrastu.
Budite uz svoju decu!
Učite ih, brinite, vežbajte sa njima i branite ih od manipulacija.
Pustite ih da stvaraju svoje igre.
Igra je sloboda.
Budite strogi, ali pravični.
Kažnjavajte ih kada su to zaslužili.
Razgovarajte i planirajte.
Držite reč.
Prenesite na decu svoja znanja.
I pametna iskustva.
Ne ponavljajte gluposti starijih generacija.
Naša deca moraju da budu bolja od nas.
To je jedini način da se suprostavimo propasti čovečanstva.
Jedini način da sami vaspitamo svoju decu.
Koja će vaspitaviti svoju decu.
A njihova deca vaspitaće nova pokolenja.
I tako trajemo.
Uprkos svima.

Branko Dragaš