EVO KAKO U 9 KORAKA ZAŠTITITI SVOJU PORODICU I SEBE OD NOVOG SVETSKOG PORETKA

Ovaj tekst namenjen je ljudima koji otvorenih očiju posmatraju svet. Ljudima koji vide da globalna elita mukotrpno i sa svih strana udara na čoveka. Ljudima koji vide da je u toku masovni genocid čovečanstva nazvan – depopulacija, kao i ljudima koji shvataju da smo trenutno u ratu, ratu protiv čistog zla s kojim se moramo boriti, ne oružjem i sukobima, već mudrošću i širom otvorenim očima.
Psihopatska i potpuno dijabolična svetska elita stvorila je svoju mrežu moći nad čovječanstvom. Oni drže sve u svojim rukama, sve vodeće osobe, političare, tajkune, naučnike i bankare, pa čak i zvezdice s crvenog tepiha. Oni čoveka opsedaju sa svih strana, a cilj je izobličenje ljudskog roda i potpuna zavisnost ljudi o vlastodršcima! Cilj je robovlasništvo i duše i tela, i to više nije tajna. To je već i sada golim okom vidljivo, onome ko gleda. Njihovo zlo u ovom svetu glatko prolazi upravo zbog toga što ljudi oberučke prihvataju svu njihovu zabavu, svu propagandu zabavljajući se poput male dece s nevažnim stvarima, dok se temelj i struktura društva urušava pred našim očima. Novi svetski poredak je stvoren, a pitanje je dana kada će se zlo u potpunosti manifestovati, a onda, ko živ ko mrtav. Evo šta biste trebali činiti kako bi donekle zaštitili svoje porodice od vladavine novog svetskog poretka.
1. MOLITVA – Koliko vam god to ludo zvučalo, zlo ne može prići onima koji mole, koji se uzdaju u večni život u Hristu! Zlo je nemoćno pred dobrim, zato je najvažnije da se uzdate u Gospoda jer Isus kaže: ‘Vera te tvoja spasila’!
2. MEDIJI – Smanjite ili u potpunosti prestanite pratiti masovne medije. Naime, svi masovni, korporativni mediji i velike medijske kuće pod kontrolom su gore navedene družine. Njima su mediji glavni instrument kontrole i manipulacije nad ljudima. Ono što oni puste u javnost, to je ono što oni žele da znate, stoga su te informacije i verovanje u njih način na koji vas uvlače u svoju matricu, svoj svet koji je često poguban za čoveka, jer tako čovek ima potpuno iskrivljenu viziju istine. Ako želite istinu, okrenite se nezavisnim, alternativnim medijima i na taj način naučite razlikovati informaciju od dezinformacije. Ali, generalno gledano, čoveku televizor nije ni potreban, to ćete shvatiti tek kada ga jednom isključite.
3. IZBORI – Nemojte glasati za vodeće političke struje, pogotovo ako u njima vidite da nema istine. Nemojte nasedati niti na licemere, a to su na primer stranke koje se s jedne strane bore protiv banaka i globalizma, a s druge strane podržavaju abortus, ubijanje dece, jer i globalisti i bankari i aborteri dolaze iz istog zla. Svi ubijaju, svako u svom domenu.
4. ZADUŽIVANJE – Teško je, ali pokušajte živeti bez dugova bankama, tačnije, trošite onoliko koliko imate! Ne želite da vam zbog nemogućnosti otplate kredita, banke postanu vlasnik vaše sadašnjosti i budućnosti, vaše kuće i života!
5. DETOKSIKACIJA – Nažalost, čovek danas zaista mora paziti na sebe u svakom smislu, jer hrana nije hrana. Toliko ‘ smeća’ čovek unese u svoj organizam da nije ni čudo da je toliko bolesti na ovome svetu, toliko smrti. Naime, ljudi većinom nisu niti svesni koliko je hrana, voda ali i zrak otrovan. Flouridi, hloridi, bromidi, teški metali, aluminij, živa, zračenja i razni drugi toksini, sastavni su deo naše svakodnevice. Vakcine ne moramo ni spominjati! Zbog toga je veoma važno da s vremena na vreme očistite svoj organizam, izvršite detoksikaciju, ali i da se držite podalje od hrane koja ubija, da čitate etikete i osvestite ono što stavljate u svoje telo. Elita ne želi da čovek bude zdrav, jer bolest je ta na kojoj se gradi carstvo novca i zavisnost čoveka o sistemu.
6. HIGIJENA – Proizvodi za ličnu higijenu, šamponi, gelovi za tuširanje, kreme za telo, lice i kožu, u sebi sadrže jako puno toksina koji su označeni na proizvodima. Ti toksini vrlo su opasni jer preko kože vrlo brzo ulaze u krvotok! Zbog toga je važno da što više proizvoda možete napraviti sami. Pokušajte prestati s korišćenjem nepotrebnih stvari, poput npr. mleka za telo, bez kojeg su ljudi živeli, i živeće, dakle proizvoda koji su u potpunosti nepotrebni ljudskom biću, a izazivaju razne bolesti, neplodnost ali i zavisnost.
7.ZRAČENJE – Jedan ste od onih kojima ruter stoji u spavaćoj sobi, koristite bežičnu mrežu u malom prostoru u kojem spavate, provodite mnogo vremena s decom? Koristite mikrotalasnu peć svaki dan? Nemojte to činiti jer u pitanju je opasno zračenje od kojeg trebate zaštiti svoju porodicu. Pokušajte imati što manje dodira sa stvarima koje zrače, ali i izbegavajte sistematske preglede na kojima ste prisiljeni zračiti se bez potrebe. Svi ovi izvori zračenja uzročnici su raka, neplodnosti i raznih hormonskih poremećaja!
8. VAKCINISANJE – O vakcinisanju se puno pričalo i pisalo! Najjači je tu Bill Gates koji otvoreno govori kako će vakcine služiti depopulaciji (ubijanju) jer je ljudi na zemlji previše. Trebamo li išta drugo dodati?
9. PORODICA – Novi svetski poredak i elita danas pokušavaju uništiti porodicu! To će činiti sa svih strana! porodica je temelj čitavog društva i zbog toga se apsolutno sve okrenuto protiv nje. Decu se indoktrinira još u vrtićima, roditelje se zapošljava (ako ih se zapošljava) na način da nemaju vremena za svoju decu pa su deca u potpunosti prepuštena sistemu, sistemu koji onda od dece kroji ljude po svojoj volji. Savršeno zavisne i savršeno bolesne, ljude NSP-a! Šta god da se dogodi, čuvajte svoju porodicu, brinite o njoj, pričajte sa svojom decom i ne dopustite da nametnuti stres uništava vaš suživot. Stavite porodicu uvijek na prvo mesto i zaštićeni ste!
Iako vam se sada čini da je puno toga na štoa trebate misliti, stvar je zapravo vrlo jednostavna! Kontrolišite sami sebe i sve što činite. Osvestite svoje postupke i ne dopustite da niko ugrozi ono što ste si zacrtali! Promišljajte!

SRBIJA: Rusi kupuju napuštene kuće i osećaju se kao u raju

Odnedavno naseljena u Progorelici kod Kraljeva, mlada porodica iz Voronježa, živi u saglasju sa prirodom, spremajući brod za dalek put.
 
Na jednoj lepoj uzvisini u selu Progorelici udaljenom desetak kilometar od Kraljeva, u uređenom dvorištu, „parkiran“ je oveći brod. Neobično je to, jer su tu, pokraj drugih kuća, traktori, motokultivatori, kosilice, terenska vozila, kamioni, automobili…

Nema baš nikakvih plovila, iako je Ibar u blizini, ali i kada bi ovaj brod i bio za tu reku namenjen plitko je njeno korito. Stoga nam meštani u šali kažu da se „čovek sigurno sprema za budući moravsko-vardarski kanal“.

A, vlasnik broda je Rus, po imenu Viktor Pivovarov, koji se sa porodicom nedavno ovde doselio, pošto je kupio napuštenu kuću. U njegovom komšiluku, sa leve i desne strane puta, čija je dužina oko pet stotina metara, još je šest njegovih zemljaka.

Takva „ruska ulica“ nije retkost na području Kraljeva, jer za poslednje tri, četiri godine Rusi sve češće naseljavaju napuštene kuće i imanja u okolini Kraljeva, pa je na desetine takvih porodica u Žiči, Vrdilima, selima oko Zapadne Morava, a ima ih i u planinskim naseljima.

Inače, Viktor Pivovarov, sa kojim razgovaramo, doselio se iz rodnog Voronježa, grada udaljenog oko petsto kilometara od Moskve, ovde u Progorelicu, pre dve godine. Došao je sa suprugom Olgom i kćerkom Ladom. Reč je o mladom bračnom paru koji je ovde u novom domu dobio i kćerku Andželiku, kojoj je sada tek sedam meseci. Pitamo ih šta je to što Ruse privlači da žive u ovom kraju i Srbiji.

– Priroda, dobri ljudi, klima… Vidite, ja ovde imam vinograd, voćnjak kajsija. Možemo živeti samo od poljoprivrede i ne razumem što su ovdašnja sela prazna, što mladi smatraju lepšim život u gradu uz televizijske aparate, kompjutere, buku i žurbu. Moja porodica se hrani isključivo namirnicama biljnog porekla, niko ne puši (pušenje je zabranjeno i u dvorištu, prim. M. D.), ne pijemo alkohol, a u Srbiji je jeftino voće i povrće. Još, klima je izvanredna, ja sam evo, recimo, sada u papučama, moja supruga po dvorištu hoda bosa, a tamo u Voronježu je danas, iako je to jug, sneg i minus deset stepeni – ističe Viktor.

Ovom pogledu na život on još dodaje da su proputovali Evropu, bili u Africi, Indiji, ali, kako kažu, „nigde još nema predela gde žive ljudi sa dušom kao u Srbiji i Rusiji“.

– Život se, znate, živi polako, uz sreću i ljubav. Nije sve u novcu, palatama, skupim automobilima, jurnjavi za profitom. Ja sam mašinski inženjer, ali često kažem da sam po zanimanju čovek. Mojoj supruzi i meni ne treba mnogo, mi pomalo radimo, i te kako se bavimo decom, ne odvajamo ih od nas još odmalena, ne vodimo u vrtić, školicu, na jezike.

Novac, ali nije reč o ogromnim svotama, čuvamo za putovanje, jer smo svi „moreplovci“, plovili smo Egejom i Jadranskim morem, a sada brod spremamo za put preko Atlantika, preko Tihog i Indijskog okeana, odnosno oko sveta. I, deca će sa nama, neka rastu na putu, ali nemamo precizan plan kad krećemo, jer život nije uokviren planovima, minutima i sekundama. Valja ponekad stati, razmisliti – dodaje Viktor Pivovarov.

U dvorištu je podigao sam i neobičnu građevinu okruglog oblika.

– To je buduća kuća od blata i slame – objašnjava Viktor – sa „zlatnim proporcijama“, od većeg ka manjem i obrnuto. – Što sve mora biti kvadrat, i kuća, i prozor, i krevet kad čovek nije kvadrat? – pita se naš sagovornik, čija neobična životna shvatanja zdušno podržava i supruga Olga: – Da nije tako, ne bismo srećno živeli zajedno.

Izvor: politika.rs

RUSI KUPUJU IMANJA PO SRBIJI: “Želimo da proizvodimo zdravu hranu“

Više od dvadeset ruskih porodica u poslednje dve godine kupilo je napuštene kuće sa zemljištem u okolini Vrnjačke Banje kako bi proizvodili organsku hranu.

Napuštena domaćinstva u selima oko Banje postala su interesantna ruskim porodicama jer za manje od 15.000€ mogu da dobiju kuću sa imanjem i da brzi metropolski život u Moskvi zamene laganim i spokojnim u Srbiji, a ujedno i zarade.

Svetlana Čudakova je sa suprugom pre dve godine došla na odmor u Vrnjačku Banju, i više se nisu vraćali u Moskvu.

– Videli smo da ima puno napuštenih kuća u Vrnjačkoj Banji. Saznali smo da su u selima čitava domaćinstva napuštena i da se prodaju jeftino. Odlučili smo da otvorimo agenciju za nekretnine i turizam i započnemo posao – kaže Svetlana, vlasnica agencije „Raduga“.

Svetlana je kupila domaćinstvo u selu Gračac, između Vrnjačke Banje i Kraljeva, za 15.000 evra. S obzirom na to da je kuća morala da se renovira, odmah su iskoristili zemlju koju su kupili.

– Posadili smo 130 sadnica šljiva, zatim dunje i kajsije. Pre nas, niko 20 godina nije obrađivao zemlju – začuđeno kaže Svetlana, dodajući da će uskoro postaviti plastenike.

Svetlana kaže da su prve kupovine domaćinstava počele sa njihovim prijateljima i poznanicima, a onda i sa ostalima kojima je Vrnjačka Banja interesantna.

Dmitrij i Jevgenija Košeljev i njihov sin Denis pre godinu dana su iz Moskve došli u Vrnjačku Banju i kupili napuštenu zemlju i okućnicu.

– Trenutno smo smešteni u Vrnjačkoj Banji, ali krenuli smo sa uređenjem kuće, tako da ćemo se na leto preseliti u nju. Zemlja je neiskorišćena, a plodna. Posvetićemo se poljoprivredi i seoskom turizmu – priča Jevgenija.

– Razumem srpski, a počinjem i da čitam i govorim sve bolje i ne nedostaje mi puno Rusija – zadovoljno kaže Denis.

Izvor: srbinaokup.info

KORAK PO KORAK…

Mudrotvorine prevedene sa simondale.net
POTROŠNJA

Izbegavati kupovinu novo proizvedenih stvari. Kupovati polovno ili sami praviti stvari u skladu sa potrebom.
Trgovati sa malim i lokalnim preduzetnicima. Izbegavati velike trgovne lance i supermarkete.
Kad god je moguće, kupovati direktno od proizvođača. Opredeliti se za radničke kooperative pre nego za korporacije.
Trgovati i razmenjivati poklone umesto korišćenja novca.
ZAJEDNIŠTVO

Slati osmehe ljudima i ne stideti se da ih pogledate u oči.
Davati bezuslovno vreme i otvoren um ljudima oko nas.
Organizovanje proslava (večera gde svako donese po jedno jelo, ili dečja žurka gde svaki roditelj organizuje jednu igru)
Organizovanje radnih događaja gde razmenjujemo veštine.
Aktivno zalaganje za poboljšanje svog okruženja putem pregovora sa lokalnim odborima i direktnom akcijom (čišćenje, sadnja biljaka, itd.)
HRANA & ZEMLJA

Naučiti gajenje hrane i čuvanje semena. Sađenje dugogodišnjih biljaka na sve slobodne površine.
Konzumirati sezonsku, lokalnu, neprskanu hranu. Uživanje i kreativnost u spremanju zdrave hrane.
Naučiti koje korisne divlje biljke rastu u našim krajevima i koristiti ih u ishrani i lečenju.
Zaštita i podrška biološke raznovrsnosti u divljim zonama.
ENERGIJA

Korisiti drva za grejanje ljudi, prostorija, vode, hrane.
Sađenje lokalnih i ličnih zaliha drva za ogrev.
Napraviti lokalnu proizvodnju energije. Mali hidroelektrični sistemi u ordeđenim uslovima daju visok povratak za malu količinu energije investirane.
Praktikovati obradu drveta i metala za opravljanje osnovnih predmeta i alata.
Kompostiranje hrane i ljudskog otpada sa ciljem poboljšanja plodnosti zemljišta i smanjenja energetskih zahteva za odstranjenje otpada.
NAČIN ŽIVOTA

Napraviti ili preseliti se u dom koji možemo da priuštimo bez dugovanja.
Raditi manje da bi preživeli, a više da bi uživali.
Tražiti zaposlenje u organizacijama koje imaju pozitivan doprinos užoj i široj okolini.
Povećati našu nezavisnost od državnih i korporativnih struktura.
Preseliti se iz gradskih u ruralne krajeve.
SVESNOST & OBZIR

Razmotriti koji elementi naše planete i društva imaju najveću vrednost (vazduh, voda, hrana, zdravlje)
Razmotriti bez kojih elemenata/usluga/proizvoda možemo da nastavimo da živimo kvalitetno (ratova, aktuelne mode, DVDeva, većih i bržih automobila)
Svaki put kada potrošimo novac ili odigramo aktivnu ulogu u našem društvu, sagledajmo koje posledice imaju naši postupci (kupovina goriva, jeftine odeće i elektronskih aparata iz Azije, hrane od korporacija, itd.)
Ceniti lepotu i krhkost života, ljudskog i ostalog.
Manje brige, više smeha i prisutnosti
:)

Srđan Mrkaja "9 MAJ PRAZNIK POLITIČKE ŠIZOFRENIJE ( DAN POBJEDE NAD ZDRAVIM RAZUMOM )"

 "Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori"
(Prič. 13, 20).
"Šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Božijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga Živoga..." (2. Kor. 6,1417)

I opet marširaju svečane carske zastave sa krvavim pentagramom , može li to ? Opet časni krst sa srpom i čekićom ? Kažu veliki otadžbinski rat , pitam koje otadžbine ? SSSR ili Rusije ? Da li je to isto ? Kažu pobjeda nad fašizmom , kojim Italijanskim ? Koliko mi je poznato nigdje drugdje ga i nije bilo osim u Italiji a taj i takav fašizam bogami je nas Srbe spašavao od ustaškog noža i teko da bi ijedan srbin opstao u dalmaciji i lici da nije bilo vojvode Đujića i njegovih dinaraca koji su zahvaljujući savezništvu sa fašistima spašavali taj narod jadni. Isto to je činio i vojvoda Đurišić koji je u sadejstvu sa fašistima očistio Crnu Goru od komunističkog zla. Na stranu što masonska i britansko-boljševička propaganda sve organske ideje i pokrete naziva kolikvijalno "fašističkim" i pri tom pravi jednu opštu zbrku a time i vješto stigmatizira najvećeg neprijatelja. Pa da vidimo ko su tu pobjednici i čiju pobjedu mi veličamo ? Prije toga postavio bih četiri pitanja Putinomanima koji su ovdje u Srbiji gottovo svi ujedno i Staljinisti a sebe rado doživljavaju i kao pravoslavne i rodoljube ( potpuna politička šizofrenija ) :
1. Zašto Putin insistira na retorici , simbolima i doktrini SSSR i boljševičke revolucije i obnovi mita o Staljinu ?
2. Zašto Putin ne okonča legalni autogenocid koji vrši Ruska Federacija nad ruskim narodom putem abortusa a s obzirom na prirodni priraštaj žute rase i islamskog faktora , jasno je ko ubija svoju djecu ?
3. Zašto Putin prihvata koncept i ideju "evro-azije" a odbacuje ideju "svete Rusije" iako je evroazijatstvo jedna inter-rasistička i religijski sinkretistička ideja potpuno strana Ruskoj duši i tradiciji a ideja "svete Rusije" potpuno pravoslavna i monarhistička i u suštini i u formi ?
Trocki je iz Amerike dobio nalog da prepusti vlast Staljinu?
Direktor Risi Leonid Rešetnjikov: Rusija se mora da vrati na duhovni put kojim je išla hiljadu godina
Uoči obeležavanja Dana narodnog jedinstva i Kazanske ikone Majke Božije, u velikom ruskom gradu Jekaterinburgu je 30. oktobra 2012. godine održana javna tribina Srednjeg Urala „Jedinstvo je oružje naše pobede”.Na ovom forumu je istovremeno obeležavano nekoliko značajnih datuma ruske istorije: 1150 godina ruske državnosti, 400 godina od završetka smutnog vremena u Ruskoj državi i 200 godina pobede u ratu 1812. godine.Forumu su prisutstvovali Mitropolit Jekaterinburški i Verhoturski Kiril, gubernator Sverdlovske oblasti E. V. Kuvajšev i preko dve hiljade gostiju.  Centralno mesto pripalo je razmatranju ideje narodnog jedinstva, izazovima sa kojima se suočava ruska državnost i traženju mesta Rusije u savremenom svetu. Glavno izglaganje imao je direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Petrovič Rešetnjikov.
Fakti u celini prenose njegov govor na ovoj javnoj tribini: Želim da govorim samo kao čedo Ruske Pravoslavne Crkve, što i jesam u poslednje 23 godine svog života.Dvadeseti vek je vek istorijskog sloma pravoslavne Rusije. U prvoj deceniji HH veka odricanje vladajuće elite od ruske duhovnosti, tradicije dostiglo je takve razmere, da se može slobodno govoriti o njenom odricanju od istorijske državnosti.I to sve u situaciji kada za vreme carstvovanja Imperatora Nikolaja II Rusija dostigla neviđeni materijalni procvat. Do 1914. broj stanovnika Ruske imperije povećao se sa 125 mln. (prema popisu iz 1897.) do 178 mln. ljudi, odnosno rast je bio 53 miliona! Rusija je postajala bogata, sita i cvatuća država. Paradoksalno, ali baš taj materijalni rast postao je jedan od glavnih razloga povećanja revolucionarnih tendencija u društvu. Mnogi nisu izdržali ispit bogatstvom i prosperitetom, poželeli su da odbace stroga moralna pravila, da krenu putem, kojim se već kretala Evropa.Pravoslavna monarhija sa njenim duhovno-moralnim kodeksom, koji nameće čitavom narodu, pre svega moralne obaveze, među kojima je prva – odano služenje Otadžbini, početkom HH veka je već smetala. Ličnost Cara Nikolaja II izazivala je nerazumevanje i nervozu. Bog je bio poklonio Rusiji neverovatnog po svojim duhovnim o ljudskim osobinama Cara. Imperator Nikolaj II je spajao u sebi nepokolebljivu odanost Hristu i Rusiji. Neshvatanje u ruskom društvu takvog Cara stvaralo je podlogu za širenje različitih glasina o njemu.Sve je to objašnjivo: Car je, govoreći savremenim jezikom, ostajao u pravoslavnom polju, a njegovi oponenti iz političke i intelektualne elite su odavno to polje napustili. Mada, ni pisanja savremenih tumača politike Nikolaja II ne mogu ni da se približe pravom shvatanju iz istog razloga: oni se još uvek nalaze u sasvim drugom duhovnom polju. Za veliku većinu ruskog prosvećenog društva, Nikolaj II je bio tiranin, reakcionar i konservativac, koji se uporno hvata za vlast, po svaku cenu. Šta god uradio Nikolaj II, kakvu god odluku doneo, to društvo je sve to osuđivalo. Radikali svih vrsta i nijansi – slikari, pesnici, državni činovnici i industrijalci, izdavači i publiciste – nametali su Rusiji svoj recept razvoja. Osude i poricanje su postepeno postajale smisao njihovog postojanja. Pad naroda u greh 1917. postao je neminovan uzrok svih beda i nesreća koje je doživela Rusija u HH veku i od kojih se ni do dan danas nije oporavila. Pesnik Andrej Beli, gledajući u februaru 1917. razdraganu revolucionarnu gomilu, u nekom iznenadnom proročkom nadahnuću napisao je: „Četvrtinu će vas pogubiti glad, mor i mač”.
Tako se tačno i dogodilo. U februaru 1917. su se srušili državni i duhovni oslonci ruskog naroda, desio se ozbiljan slom njegovog tradicionalnog nacionalnog koda, odricanje od nacionalne ideje, sa kojom je Rusija živela hiljadu godina. Februar 1917. je doveo naš narod do Oktobra, do boljševizma. Do te jedinstvene pojave u svetskoj istoriji.  Nijedan režim ni pre ni posle toga nije dovodio borbu sa religijom i mržnju prema svom nacionalnom načelu do nivoa glavnog zadatka svoje politike. „Moralni” kredo boljševizma formulisan je u Lenjinovim rečima: „Moralno je ono što odgovara interesima proletarijata”. U praksi, iza verbalne „brige” o interesima proletarijata, krila se agresivna i dosledna borba protiv religioznosti. Dostojevski je vrlo tačno okarakterisao suštinu takvih ljudi – zli dusi.Opsednutost zlim dusima predstavljala je plodno tle za čuvenu „moralnost” boljševika koja je dozvoljavala da se ljudi uništavaju na stotine hiljada, uključujući i predstavnike istog tog proletarijata, samo zbog njihove nepogodnosti u delu svetske revolucije. Ista ta moralnost je dozvoljavala da se ruše hramovi, pale ikone, iživljavanja nad svetim moštima, ubijanje sveštenika. Pravoslavno-monarhistička svest ruskog naroda bila je ozbiljno podrivana u deceniji koja je prethodila revoluciji. Nastali vakum boljševici su usput popunjavali lažnom religijom. Umesto Boga – vožd, umesto Carstva Nebeskog – srećna budućnost, komunizam koji svi moraju nesebično da grade. Ukratko, đavolja zamena.   Deo stanovništva koji je još uvek imao pravoslavno shvatanje sveta i tradiciju, nije je to prihvatio. Taj deo je bio podvrgnut fizičkom uništavanju 20-ih i 30-ih godina, a između 50-ih i 80-ih političkom gonjenju. Drugi deo naroda, naročito onaj koji je ušao u sovjetski period istorije naše zemlje u mladim godinama, a pogotovo oni što su se rodili posle revolucije, polako su prihvatili ovu jeres kao svoju ideologiju, svoju religiju.Sa tom lažnom religijom veći deo stanovništva je živeo, pravio je vojne i radne podvige, greške i propuste. Ta religija je predstavljala objašnjenje smisla života tih godina. Baš zbog toga mnogi ni danas ne mogu da odvoje žito od kukolja, narodne zablude od svesnih zločina režima, nisu u stanju da se odreknu lažnog verskog nasleđa komunističkog boljševizma.
Usađivnje u narodnu svest nove lažne religije odvijala se u Rusiji 20-ih i 30-ih godina udarničkim tempom: rušeni su i zatvarani hramovi (ne samo pravoslavni, već i džamije, budističke hramovi i sinagoge), sveštenici su bili masovno podvrgavani represijama, većina je bila streljana. Svuda su se postavljali kameni idoli-kipovi.Stari ruski gradovi su mahom dobijali nova imena u čast boljševistskih poglavara („svetaca“ nove „religije“). Tako se na mapi RSFSR umesto Gatčine pojavio se Trock, umesto Jelisavetgrada – Zinovjevsk, umesto Petrograda – Leningrad. U takvom miljeu, preimenovanje starinskog Caricina u Staljingrada izgledalo je 1925. kao sasvim normalan, običan događaj.    Josif Staljin je davno postao mit koji izaziva ili užas ili ushićenje. „Staljinistički logori”, „staljinističke čistke” – ti, sa oproštenjem, istorijski „brendovi”, odavno su postali deo naše svesti.Međutim, malo ko obraća pažnju na to da su represije i logori – koliko god da jesu staljinistički – isto toliko zasluga Lenjina, Đeržinskog, Buharina, Hruščova. Čitavog bolševistskog vrha koji je stvorio taj sistem, koji je izrodio te strašne, nakaradne pojave.    U međuvremenu, razumevanje istinske uloge Staljina i istorijskih procesa i događaja uopšte, moguće je samo u okviru pravoslavnog shvatanja sveta.Staljin je bio aktivni rukovodilac boljševičkog režima. On snosi direktnu odgovornost za tu politiku i za ta bezakonja koja su poprimila masovne razmere u SSSR između 20-ih i 50-ih godina HH veka. Staljinizam, odnosno režim koji je nastao početkom Velikog Otadžbinskog rata, u vezi nekih pitanja povremeno je deklarisao drugačije dogme, negoli lenjinski boljševizam.Međutim, pojedine ideološko-političke razlike između lenjinskog i staljinističkog režima ne mogu da ponište njihovu očiglednu zajedničku idejnu osnovu.
Apsolutno je neopravdano tražiti principijelnu razliku između pristupa Lenjina, Trockog i Staljina.LJudi su za svu trojicu bili potrošni materijal, a Rusija – poligon za socijalističko-politički eksperiment. Mada, ako su Trocki i Lenjin ciljali na njegovo sprovođenje u „svetskim razmerama” i rastvaranje Rusije u svetskoj socijalističkoj državi (zar ne liči na varijantu svetske vlade?), Staljin je, sudarivši se sa nesavladivim problemima u realizaciji tih planova, radio na pretvaranju zemlje u sovjetsku imperiju.Neki potezi Staljina su se u izvesnoj meri poklopili sa interesima preporoda istorijske Rusije. Ali, samo su se poklopili.On je, ubrzo nakon preuzimanja vlasti, shvatio da je izgradnja njegove imperije, čije jezgro stanovništva i dalje čine Rusi, nemoguća bez korišćenja elemenata ruske državnosti. Poslednja činjenica često dovodi u zabludu ljude koji malo veruju ili koji ne veruju uopšte, koji prihvataju takve pragmatične pristupe Staljina maltene kao potvrdu njegove težnje da se obnovi istorijska Rusija.To je zabluda. Ovde je reč o klasičnoj đavoljoj zameni.  Mistifikovani „crveni car” Staljin opasan je i utoliko što njegov lik neprijatelji Rusije mogu sa nekom nadom da iskoriste u borbi sa idejom Svete Rusi.Ni Lenjin, ni Trocki, a kamoli kumiri savremenog liberalizma nisu sposobni da povedu narod za sobom: oni su evidentno odvratni i bezobrazni. Staljin-mit, kao vrhovno božanstvo boljševičke lažne religije, kao svirepi ali „pravedni” bog, može da bude privlačan za ljude koji su duhovno nerazvijeni ili koji još uvek traže put ka Istini. Ali, sa Staljinom-mitom neizbežno će se vratiti i konkretni „Staljin”: sa terorom, razmiricama, voluntarizmom, proganjanjem vere.To je lako objasniti jer sa njim neće biti Boga, a to znači da neće biti mira u srcima i dušama, da neće biti ljubavi i smirivanja nadmenosti.  Istinska monarhija je večna, jer se ona ne svodi na konkretnu ličnost, na tiraniju, već priznaje iznad sebe Boga i služi NJemu i svom narodu.Međutim monarhija zahteva od svog naroda znatno veći nivo duhovnog razvoja, nego što zahtevaju republika ili diktatura. Ruski istaknuti mislilac Ivan A. Iljin pisao je:„Velika je iluzija da je „najlakše” uzdići na Presto zakonitog Gospodara. Jer, zakonitog Gospodara treba zaslužiti srcem, voljom i delima. Monarhija nije najlakši i pristupačan način državnosti, već je najteži, jer je duhovno najdublji vid uređenja, vid koji duhovno traži od naroda monarhističku pravnu svest”.  Duhovno oslabljenom narodu lik „crvenog cara” ili „efikasnog menadžera” bliži je i jasniji nego lik Pomazanika Božijeg. Staljin je sušta suprotnost Imperatoru Nikolaju II. Na duhovnom planu oni su nespojivi, kao što je nemoguće spojiti đavolsko i Božansko.Zapanjujuće je kako to ne razumeju ljudi koji nazivaju sebe pravoslavcima.  
Staljin je prirodna i direktna posledica odmetanja ruskog društva od Boga i istorijske Rusije, odmetanja koje se dogodilo 1917. Uzimam na sebe odgovornost da tvrdim da je Staljin bio poslat Rusiji kao kazna za to odmetanje. Međutim, ovo bi trebalo da bude jasno svakom mislećem čoveku.Narod, koji nije želeo da ima iznad sebe Pomazanika Božijeg, dobio je surovog vladara, u kojem se spojila čitava strašna postrevolucionarna epoha. Staljina je izbacila na površinu ta tamna snaga ruskog društva, koja se zarodila usled izdaje vere, bacanja u zaborav ideala i tradicije predaka.   Kad se odlučivalo ko će da stane na čelo Sovjetske Rusije posle Lenjina, „čarobnjaci” iza kulisa, koji su se smestili u Americi, nisu mogli da ostanu po strani. NJima je više odgovarao poslovni i pragmatični Staljin, nego pričljivi i konfliktni Trocki.U Vašingtonu i NJujorku su smatrali da je jačanje SSSR vrlo korisno, kao stvaranje protivteže perspektivama uskrsnuća jake Nemačke.Jedan od tih „čarobnjaka”, koji se krio iza pseudonima, poslao je 1928. iz NJujorka Trockom u Alma-Atu telegram u kojem je od dotičnog zahtevao „da se istog časa odrekne borbe i da „preda vlast” Staljinu.Bez ove podrške, Staljinu bi bilo teško deportovati iz zemlje „večito upaljenog” Lava Davidoviča. Značajno je da je Staljin, i posle Trockog, još dugo nastavljao njegovu ekonomsku politiku. Glavne parole Trockog „Stisnućemo bogatog seljaka!“ i „Industrijalizacija čitave zemlje!“ sprovođene su se pod rukovodstvom Staljina.Neke od odluka Trockog, sa kojima Staljin kategorički nije bio saglasan, kao što je izgradnja Dneprogesa, bile su odmah ostvarivane, jer je za to bio zainteresovan američki kapital, koji je uzeo aktivno učešće u ovom „komunističkom gradilištu“. čemu je skriveni razlog američke filantropije? Predsednik E. Huver se 1929. sastao sa najviđenijim preduzetnicima SAD iz centra Rasela. Oni su rekli Huveru:„Dolazi kriza, možemo da pokušamo da izbegnemo tešku situaciju, u kojoj mogu da se nađu SAD, tako što ćemo promeniti raspored snaga u svetu. Zato treba pružiti pomoć Rusiji, kako bi se ona konačno rešila posledica građanskog rata, i pomoći Nemačkoj da se reši stega Versajskog mira“.Huver je prigovorio: „Ali, za to je potreban novac, nekoliko milijardi. A i zašto to nama treba, šta će biti posle?“ „A posle treba sukobiti Rusiju i Nemačku da bi, povrativši se posle krize, SAD ostale jedan na jedan sa onim koji opstane“.


Demografski gubici Rusije izazvani pobačajima veći nego gubici u tri velika rata
U Rusiji broj prekida trudnoće u poslednje vreme blago opada, ali je i dalje veoma visok. Liberalni sovjetski zakoni o abortusima su manje više-ostali nepromenjeni. Ta činjenica, u kombinaciji sa nekim drugim faktorima, ima za posledicu da se demografski gubici izazvani veštačkim prekidanjem trudnoće u Rusiji u 20. veku mogu uporediti sa gubicima u tri velika rata.Demografski gubici izazvani abortusima u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka naneli su Rusiji 2,5 puta veće gubitke nego Prvi svetski rat, Ruski građanski rat i Veliki otadžbinski rat zajedno. U poslednjih pet godina broj abortusa u zemlji opada, ali ta dinamika zasad nije naročito primetna. U cilju daljeg poboljšanja tog pokazatelja Ministarstvo zdravlja namerava da posveti posebnu pažnju osnivanju kriznih centara za trudnice i organizovanju psihološke pomoći.Statistika abortusa u SSSR-u je dugo bila tajna, ali objavljivanje podataka osamdesetih godina posvedočilo je da je zemlja zauzimala jedno od prvih mesta u svetu po broju abortusa. Prema podacima istraživanja medicinskog demografa, doktora medicinskih nauka Jelizavete Sadvokasove, 1959. na jednu ženu u reproduktivnom dobu u proseku se obavljalo oko 4 abortusa. Istovremeno, kako je u svojim radovima isticala Sadvokasova, široka legalizacija abortusa nije dovela do potpunog iskorenjivanja nelegalnih pobačaja.U periodu od šezdesetih do osamdesetih godina pojavila se tendencija ka smanjenju broja abortusa, ali opšti pokazatelji su još dugo ostali veoma visoki: prosečan godišnji broj abortusa bio je veći od 4,5 miliona. Procenjujući razmere ovakve dinamike, čuveni ruski demograf Venijamin Bašlačev ističe da su abortusi u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina naneli Rusiji 2,5 puta veće demografske gubitke nego Prvi svetski rat, Ruski građanski rat i Veliki otadžbinski rat zajedno.Rusija je 2011. imala 143 miliona stanovnika, što je 5,7 miliona manje nego u momentu raspada SSSR-a 1991. Kao uzroke smanjenja broja stanovnika stručnjaci navode alkoholizam, lošu ishranu, odsustvo fizičke aktivnosti, kao i liberalnost sovjetskih zakona u sferi abortusa. U oktobru 2011. ruski parlament je usvojio nacrt zakona koji je dodatno ograničio rok za obavljanje abortusa. Ipak, zakon nije sadržao uslove koje su predložili predstavnici Ruske pravoslavne crkve (uvođenje obavezne saglasnosti muža i roditelja maloletnih devojaka u proceduru).Inicijativa za izbacivanje abortusa sa spiska besplatnih medicinskih usluga, koja je uzeta u razmatranje u novembru 2013, nije dobila podršku predstavnika Ministarstva zdravlja. Direktorka Odeljenja za akušerstvo i medicinsku negu dece pri Ministarstvu zdravlja Rusije Jelena Bajbarina je u intervjuu koji su mediji objavili istakla da su bojazni ministarstva povezane sa mogućim rastom broja ilegalnih abortusa, jer je „kod ilegalnih pobačaja izuzetno visoka smrtnost žena“.Bajbarina je ranije, komentarišući ovu temu u intervjuu za RIA „Novosti“, govorila o smanjenju broja abortusa u zemlji. U avgustu 2013. objavljeni su podaci prema kojima se na svakih 100 porođaja obavi oko 50 abortusa. Prema statističkim podacima u 2012. je obavljeno preko 900 hiljada abortusa, što čini 49,7 slučajeva na 100 porođaja. „Kod nas je broj abortusa u opadanju, u 2008. ih je bilo 1,236 miliona, a u 2012. taj broj se smanjio na 935 hiljada. Ipak, taj pokazatelj je izuzetno visok, što doprinosi problemu neplodnosti“, rekla je Bajbarina.Prema mišljenju Bajbarine, podsticaji za dalje opadanje broja abortusa biće vaspitni rad sa stanovništvom, kao i organizovanje službe za pomoć ženama koje su se našle u teškoj životnoj situaciji i odlučile da abortiraju.„Ministarstvo zdravlja podržava otvaranje kriznih centara za trudnice i organizovanje psihološko-pedagoške pomoći socijalnih radnika – smatramo da je takav put ka smanjenju broja abortusa najperspektivniji i najhumaniji“, zaključila je ona.Izvor: Ruska reč
http://www.youtube.com/watch?v=eXB-vuVbfR0
U Rusiji se procenjuje da je 80% žena (ukupno, sve Ruskinja) imalo abortus, i to od dva do 20 komada po osobi. Stopa smrtnosti je 200% viša od stope rađanja. U Sankt Peterburgu (četiri miliona stanovnika) se po zvaničnim izveštajima godišnje obavi 50.000 aboortusa, a procenjuje se da ih je duplo više.
 

Norveška služba za "zaštitu djece" oduzela petoro djece zbog prevencije njihove indoktrinacije hrišćanstvom!!!

Preko 100 pravnika iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, kao i članovi Evropskog Parlamenta, uputili su pismo norveškom premijeru, tvrdeći da je vlada oduzimanjem petoro djece radi „prevencije“ njihove „indoktrinacije“ hrišćanstvom, prekršila domaće i međunarodne zakone.

„Barnevernet“, norveška služba za zaštitu djece, odvela je dvije djevojčice i tri dječaka u novembru 2015, zbog „čvrstih hrišćanskih uvjerenja“ njihovih roditelja, pravoslavnih Rumuna Marija i Rut Bodnariu.
























Košmar porodice Bodnariu otpočeo je 15. novembra kada su njihove dvije ćerke Elijana i Naomi (9 i 7 godina), bez znanja roditelja, izvedene iz škole i odvedene na nepoznatu lokaciju. Zvaničnici su, zatim, došli u njihov dom, odveli dječake Mateja i Jovana (5 i 2 godine) i priveli gospođu Bodnariu, koja je sa sobom povela i tromjesečnog sina Jezekilja. Istovremeno, gospodin Bodnariu je priveden sa svog radnog mjesta.

Nakon višečasovnog ispitivanja, roditelji su pušteni sa Jezekiljem, ali bez ostalo četvoro djece. Narednog dana, zvaničnici „Barneverneta“ su odveli i malenog Jezekilja, koji je početkom aprila ove godine vraćen roditeljima.
























Uslijedile su peticije i protesti agencija za zaštitu prava hrišćana sa zahtijevom da se djeca neodložno vrate porodici, kao i da se ozbiljno preispita rad „Barneverneta“.

„Upoznali smo se sa detaljima ovog slučaja i duboko smo uznemireni činjenicom da je motiv oduzimanja djece hrišćanska vjera porodice“, kaže se u pismu američkog advokata Pitera Koste, koje je potpisalo preko 100 pravnika i parlamentaraca. U pismu se dalje navodi da „“Barnevernet“ ne odobrava vaspitanje koje su sprovodili roditelji, jer je “zasnovano na Bibliji“.
Kako tvrde potpisnici pisma, vlasti su, prema norveškom zakonu o zaštiti djece, obavezne da očuvaju vjerski identitet djece koje odvedu iz njihovih bioloških porodica, ali to „nije učinjeno“. Kako se dalje navodi, djeca „više ne idu u crkvu, o njima se staraju osobe koje ne dijele hrišćansku vjeru ili vjeru u Boga koju drže djeca i njihovi roditelji, i nemaju nikakvog interesovanja ili poštovanja prema hrišćanskim vrijednostima“.

Sa engleskog: Aleksandar Orlandić

Izvor: christianpost.com

Да ли сте знали за ову чињеницу?

Извор: srpskaistorija.com

Да је за време Тита у Хрватској похађање католичке “вјеронаука” било сасвим нормална ствар, да је од 1972. у загребачкој катедрали редовно слављен спомен дан Алојзија Степинца, а да је проповеди држао надбискуп (касније кардинал) Фрањо Кухарић; да су Хрвати од 1974. године добили право да после државне химне изводе химну Хрватске „Лијепа наша“; да је на њиховим верским скуповима, попут оног у Марији Бистрици, било на десетине и стотине хиљада људи…

За то време, Титова власт у Србији је забрањивала свако озбиљније верско окупљање, а србски епископи били су на робији (попут митрополита црногорско–приморског Арсенија Брадваревића и владике хвостанског Варнаве Настића).

Србска Црква бачена је у запећак, помен Николаја Велимировића, заточеника Дахауа, забрањен је, као и уношење његових дела у СФРЈ (1978.) Атеизација је била толика да се осамдесетих година XX века у срцу Србије Чачку у једној социолошкој анкети само осам одсто средњошколаца изјаснило као верници…

Стравични покољ српских душа и надаље се плански врши. Свуда широм земље лешеви српских душа… У хиљадугодишњој историји Српске Православне Цркве није никада било теже стање него што је данас; као да је болесник на самртничком одру, у агонијском ропцу… Јер лакејско служење богоборачкој, христоборачкој, цркворушитељској диктатури злочиначке утопије – комунизма, води у сигурну смрт, и то у вечну смрт, иза које нема васкрсења. (Св. Јустин Ћелијски, 1969.).

Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638…

 

 

 

 

 

 

Сатанизам у српској турбо-фолк и народној музици из 90их

Клање пилића, шмркање туткала, полијевање крвљу, скрнављење гробова и телефонских говорница, концерте Великим Петком, богохулне текстове и спотове остављамо западним сатанистичким аматерима. Прави сатанизам царује управо у срцу Балкана, на тромеђи српских земаља, гдје се ђаво одавно не изува и гдје се већ вијековима осјећа као код куће. Просјечни, „народни“, духовно и ментално закржљалих очију човјек вјерује да ђаво финансира рок фестивале, управља емтивијом, те да га је могуће избјећи ако тих вечери замандали ђецу у кућу. Но када би у својим простачким и баналним визијама ђаволу одрезао рогове, поткресао крила, ишчупао канџе и реп схватио би да му се вјековни непријатељ не разликује од рецимо његових музичких идола. Напротив. У мору текстова народне музике наизмјенично испливавају агонија, алкохол, погрешне жене, бесмисао живота луталице, промискуитет, користољубивост, јефтини боемлук, испразно бахаћење, простаклук и глупост. И све то уз неподношљиву музичку позадину. За многе народне пјесме хит Лед Цепелина (тешких окултиста) Stairway to heaven (с које год стране га пустили) по шкодљивости је еквивалентан рецимо пјесми „Разболе се лисица“.
Тома.

Када би Мерлин Менсон научио српски језик и послушао Томину компилацију, вјероватно би себи пререзао гркљан окрњеном флашом клипаром па кад би ипак преживио – замонашио би се. Нико Томи не може да оспори легендарни музички таленат али његове хитове нипошто не треба мијешати са два Колдрекса и Балантајном. Несретлук, бол, туга, дно живота, осуђеност на пијанство, азбучни списак жена које су га ногирале у сва могућа годишња доба и дијелове дана. Проклета недеља. Дан Христовог васкрсења за њега се проводи у сузама и не зна гдје да нађе мир. Вјечне муке. Ад.
Шабан.

Ко није нашао црно-бијелу слику трудне мајке тинејџерке (док је тражећи неплаћене рачуне за интернет на радиу чуо „Два галеба бијела“ ) није схватио шта је егзистенцијално униније. Шабан такође спомиње мајку што га је оставила и не јавља му се, пропали факултет и проћердавање последњих очевих пара док се он опија као задња фукара, пробисвјет и слично. „Сто ђавола нек нас гоне све до краја васионе“.
Синан.

Некрунисани краљ музичког подземља, Шао Кан из „Мортал комбата“. Његов језиви глас и стас би и највећег оптимисту натјерао на гусарски ход по дасци. Пијем на екс, до дна, није ми до живота, зар ти није жао Зоко, не тражи је сине. Не тражи га сине.
Брзи.

Брзи није много снимио али и ово што јесте је фатално. Што сам Боже тако проклет јуче пијан данас опет. Превари ме живот. Неће ме па неће. Једино горе од сигурног безнађа је повремено избијање лажне наде. Подигла ме из папела и мало ми среће дала, па ме опет… И опет. У оригиналнм споту из 1993.г на 01:10 ћирилицом исписан текст из Јеванђеља: „Благо онима који плачу јер ће се утјешити“ што је чисто профанисање Христових ријечи – сатанизам из уџбеника.
Гвозден Радичевић.

И за крај најдемонски текст мало познатог Гвоздена (чији је хит прославио Тозовац) – Узми све што ти живот пружа – позив на потпуно игнорисање моралних правила и обавеза. Узми ако можеш и нечију плату и жену и кера… Јер „вјечности нема то не заборави“ дакле нема ни одговорности на оном свијету – једи пиј весели се. И не брини. По њему нема душе, Царства Небеског, то је бајка. Свој филозоски став закључује фаталним и крајњим скептицизмом – „такав је живот – шта да се ради…“

Извор: БЛУКА