Recepti žive hrane monahinje Atanasije

Sa blagoslovom episkopa Ignjatija Midića, monahinja manastira Rukumija Atanasija Rašić sabrala je recepte za pripremu žive, nekuvane hrane:

Usitnjavanje i namakanje semenki

Materijal: 2 kašike semenki, 1 kašika suvog voća, 1 jabuka, 1 šargarepa, 2 kašike badema(oraha), 2 kašike meda(šećera).

Dve kašike semenki (žitarica bilo koje vrste) sameljemo na krupno, može i mlinom za crnu kafu. Uveče potopimo u vodi da prelazi jedan prst preko prekrupa. Posebno zatopimo kašiku suvog voća (suvo grožđe, smokve, šljive). Ujutru sve to sjedinimo, dodamo rendanu jabuku, šargarepu, mlevene bademe ili orahe u med ili šećer. Ovo je hranljiv doručak.

Naklijavanje semenki

Klijanje je jednostavno i za to se mogu koristiti semenke od pasulja, suvog graška, leće/sočiva, deteline, pšenice, heljde, suncokreta, bundeve... Namočite kašiku semenki u litru mlake vode preko noći. Prethodno treba proveriti jesu li semenke tretirane nekim hemijskim sredstvom za setvu, da se ne bismo otrovali. To prvo namakanje, u stvari, je i poslednje. Narednog dana isperite dobro seme u mlakoj vodi i dobro ga ocedite. Stavite ga u teglu od litra, a preko grla komad gaze, pa je učvrstite gumicom. Stavite je na mračno mesto.

Svakog sledećeg dana isperite semenke dvaput dnevno, ili tri ako je vreme toplo i suvo. Pritom uvek pazite da višak vode pažljivo ocedite. Trećeg dana klijanja će sve semenke koje nisu sposobne da proklijaju pasti na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. Mahunarke će se ponašati nešto drugačije. Izdanci koji su proklijali dići će se na površinu vode te ih možete zahvatiti cediljkom, a seme koje je ostalo na dnu tegle možete baciti. Izdanci soje i leće spremni su za jelo već treći dan, a izdanci pšenice za dva dana, dok za izdanke deteline treba 4-5 dana. U suvoj i toploj klimi izdanci klijaju i rastu brže, te ih stoga treba i češće ispirati vodom, a gaza bi stalno trebala da bude vlažna. Najpovoljnija je temperatura za klijanje od 18 do 21 stepen Celzijusa. Što je temperatura viša izdanak će brže klijati.

Ako nemate pri ruci teglu naklijavanje se može obaviti i na sledeći način. Potrebno je imati: deblju plastičnu kesu; laganu, tanku, plastičnu kesu; nekoliko papirnih salveta ili čistu krpu i gumice.

U debljoj plastičnoj kesi ćete izvršiti namakanje i čvrsto zatvoriti gumicom da voda ne izađe. Kad je namakanje završeno preručiti semenke u tanju kesu koju smo, prethodno, na dnu izbušili. Namočite papirne salvete, pa umotajte kesu sa semenkama, a zatim sve to umotajte u jednu mokru krpu; sve to stavite u onu puniju plastičnu kesu i dobro zatvorite gumicom. Ispiranje ćete obaviti ispiranjem pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku tanke plastične kese koja je na dnu izbušena i koju će te uvek pažljivo odkapati od viška vode. Opisanog postupka se treba pridržavati da se ne bi seme ubuđalo od prevelike vlage i usmrdelo od nedovoljnog ispiranja ili od prevelike količine semena koje se naklijava odjednom u maloj tegli.

Postupak sa raznim semenima:

Pšenica - Sličan ukus ima kao mlad kukuruz. Može se koristiti čim isklija, a može se sačekati da izdanak dosegne dvostruku dužinu zrna. To je stvar ukusa. Kako se pojavljuje koren nove biljčice, to ona gubi hranljivu vrednost i ukus. Naklijalo seme se može jesti tako u svežem stanju, a može se od njega praviti ukusna poslastica tako da se samelje u mašini za meso, a potom se dodaje rendana šargarepa, jabuka, orah, med, slatko od trešanja i slično...

Pirinač - Treba koristiti nepolirani pirinač. Naklijavanje se vrši na temperaturi višoj od 21 stepen. Neutralnog je ukusa i može se dodavati u razne salate.

Soja - S obzirom da je zrno soje krupnije od drugih, treba ga namakati najmanje 12 sati. Za klijanje soje potrebno je češće ispiranje zrna i izdanaka čim se pojave. Koriste se između četvrtog i šestog dana, kada je izdanak narastao od 5 do 7 cm dužine. Sirovi se mogu koristiti, ali su malo oporog ukusa, a kada se 10 do 15 minuta prokuvaju sasvim zamenjuju meso u gulašima i varivima.

Suncokret - Obično odlično klija. Moraju se upotrebiti izdanci pre nego se razvije jak ukus koji pali grlo. Najbolje je da dostigne dužinu zrna, tj. za 24 do 72 sata nakon početka klijanja. Upotrebljavajte ih u salatama, mešajte ih sa svežim i suvim voćem, orasima, grožđem. U mikseru za sokove umutite vodu, med i izdanke suncokreta i dobićete izvanredan napitak za doručak.

Zob - Da bi zob uspešno proklijao potrebno je čitavo zrno, kome je odstranjena samo gornja pleva, tako da se može upotrebljavati zajedno i izdanak i zrno. Zobeni izdanci su blagog ukusa i mogu se koristiti kao sastojak salate ili zdravih slatkiša.

Kukuruz - Izuzetno teško klija, jer se teško dobija neoštećeno zrno prilikom krunjenja, zato je bolje da za svoje potrebe sami okrunite kukuruz. Stoga je važno da već u prvom stadijumu klijanja (drugi i treći dan) odstranite oštećena zrna i ona koja do tada nisu proklijala. Izdanci su najbolji kada dostignu 2-3 cm dužine.

Bundeva - Semenke treba namakati u vodi najmanje 16 sati. Tada ih ostavljamo tri dana na temperaturi od 21 stepen da proklijaju i redovno ih ispiramo tri puta dnevno. Kada je izdanak dug oko 3 cm može se koristiti za jelo. Ljuske ćete lako odstraniti ako izdanke uronite u vodu i pokupite s površine prazne ljuske.

Grašak - Ako je pravilno osušen i predviđen za ishranu. Koriste se izdanci kada dostignu dužinu zrna (mogu se prokuvati od 3 do 5 minuta).

Proso - Sitna žuta zrnca treba namakati oko 8 sati, zatim će trebati oko tri dana da se dobiju izdanci. Treba ih ispirati tri puta dnevno. Koristimo ih kada dostignu dužinu od 2 mm. Slatkog su ukusa te se mogu koristiti kao dodatak voćnoj salati, mlečnim proizvodima i supama ili testu.

Detelina (lucerna plava) - Ova vrsta je najbolja za klijanje, a može i obična koja se koristi kod nas, samo da seme nije tretirano preparatima za setvu. Ona najviše klija, daje dugačke (oko 3 do 5 cm) tanke mladice slatkastog ukusa. Klijaju za 3 do 5 dana.

Tipični sirovi doručak

Preuzeto sa: absofruitlyheli.com

Kada pojedem ujutro svoju zelenu kašicu osjećam se da bi mogla zaorati njivu! Eto, toliko mi energije daje. Plus –odmah trčim na zahod isprazniti sve ono zaostalo od jučer.
Znate, ne valja sakupljati u crijevima ništa dulje od 8-12h. Sve mora van! Čovjek da ima stolicu 6 puta na dan živio bi 110 godina (reče jednom jedan mudar doktor).
I tako vam je to već godinama. Ujutro praznih crijeva i praznog trbuha mrknem litru vode s limunom i kurkumom te onda malo odgodim doručak.
Godinama ne jedem juhe i ne jedem variva. Jednostavno mi se gade. Za doručak pojesti nešto u čemu nema života ne može ni meni dati život.
Pojesti žlicom volim više od ičega ali onda vam to izgleda ovako.
Ovo je moj uobičajeni doručak.
Što mi padne pod ruku narokam u blender, poigram se sa začinima i nema teorije da obrok bude nezasitan i neukusan.
Zeleni kašasti smutić…mmmmm… izum nad izumima.
Pojedeš, natrpaš se i možeš ići orat njivu, trčati maraton ili mi nesretnici – na posao u sistemu.
Svi ti živi enzimi, minerali i vitamini toliko mi gode da čujem svoju jetru odozdola kako mi se zahvaljuje.
Mozak mi šapuće “hvala ti sestro ovo nam je trebalo”.
Nema vam tu nekog tajnog recepta.
Zelenjave u kući uvijek mora biti. Bilo špinata bilo blitve. Ako nema u frižideru ima na obližnjoj livadi! Peršin, celer, koji list kelja ili maslačka, breza, trputac, menta, melisa, ma zbubajte što god imate.
To neka vam bude pola vrča.
Ostatak vrča neka čini voće.
Jabuke, naranče, banane, breskve i sve i svašta ovisno naravno o sezoni. I naravno, dodate čašu do dvije vode.
Začini poput cimeta, klinčića, rogača, kardamona, macca praha itd.uvijek mogu podići kašicu na level 10! Ali UVIJEK!JEK!
Dekoracija je meni mila.
Meni odmah to sve izgleda kao da serviram kraljici nekoj. Odnosite se prema svojoj probavici kao prema kraljici jer dok je zdrave probave i vi ste zdravi, vaša koža, kosa, nokti. A i pamet vas služi hahaa.
Nisam za blendanje sjemenki sa voćem. To mi budi žgaravicu.
Masnoće su teže probavljive. One se vare prve. I sve ono od voća što pojedete s njima, to trune i fermentira, stoji tako jadno u želudcu dok se masti ne probave prve.
A to NIJE DOBRO, jer poslije prdite, naduti ste i imate žgaru.
Eto zato ih ja u pravilu ne miješam sa voćem (sem početničkih iznimki kad nisam znala zašto toliko prdim).
Sjemenčice je najbolje jesti same ili u namazima ili u povrtnim salatama.
Sjemenkici nam treba tek šakica dvije na dan. A ne treba ni to svaki dan.
Zimi je ipak situacija – tko te pita, jedi što imaš, jedi orahe hahaa.
Pa se malo ugojimo svi.
Sada je idealno vrijeme za proljetni / predljetni post. Da potrošimo nataložene zalihe u sebi. Da oznojimo toxine van.
Svima, ali svima bi preporučila jedan dan u tjednu da ne jedu 24h ništa.
Samo vodica, cijeđena limunadica i tako to. Post je predivan. Osjećaj kada nadjačate glad je kao da ste osvojili Mont Everest. A preživjeli ga.
Ne budete umrli od gladi. Ako vas boli glava ne boli vas od gladi, boli vas od nakupljenih toxina koji se bore da izađu van. I izaći će. Samo puno vode i to je to.
Svi koji počinju sa sirovom hranom neka se njome igraju. Bit će vam slađe jesti. Sjećam se svojih prvih obroka. Kada sam ih slikala došlo mi je da slike uramim hahaha.
Kasnije mi je to ostala navika.
Ako nešto jedem to mora lijepo i izgledati. Sline počnu curiti već o
d pogleda na zdjelicu.
Zato kažem vam, igrajte se sa hranom to je jako lijepa okupacija. Podijelite ju sa najmilijima. Zarazite sve oko sebe! Bit će jedini problem kada ujutro svi u isti tren morate na zahod. E tu vam ne mogu pomoći. Spašavaj se tko kako umije. Hahaa

Prirodna zaštita od sunca

Vjerovanje u propagandu da Sunce stvara rak je jedna od najvećih laži sponzorirane znanosti koja radi za farmaciju i kozmetičku industriju. Studije su pokazale kako sunčeva svjetlost u stvari štiti od nastanka raka, te da ista smanjuje mogućnost dobivanja raka dojke čak za 50%.


Plašite se sunčeve svjetlosti, a nema potrebe
U zadnjih trideset godina, nakon multimilijunske propagande sunčeva svjetlost je postala jedna od najvećih prijetnji našem zdravlju, zahvaljujući istoj propagandi, počeli smo se mazati skupim patentiranim proizvodima na bazi (vjerovali ili ne) naftnih derivata koji su navodno trebali zaštititi našu kožu od opasnog sunčevog zračenja. S vremenom je zaštitni faktor prerastao 50SPF, a u kreme za zaštitu od sunčanja su se počeli ubacivati i spojevi poput parabena koji su iznimno kancerogeni (kao da naftni derivati u obliku podloge kreme za sunčanje to nisu).
Zbog nebuloza da sunce izaziva rak kože, a i zbog sve većeg broja raka kože unatoč kemijskoj zaštiti, ljudi su sve manje vremena počeli provoditi na sunčevoj svjetlosti. Zbog toga je u razvijenom svijetu stvorena horda ovisnika o solarijima, koji u biti prže ne samo kožno tkivo već i mozak i vezivna tkiva, a s druge strane se stvorila i vojska depresivnih i agresivnih ljudi s manjkom melanina i vitamina D, te smo na koncu dobili poremećeno ljudsko biće zbog manjka sunčeve svjetlosti. Takva osoba slabo spava, blijeda je, uglavnom slabokrvna s endokrinim sustavom koji slabo ili nepravilno djeluje, s manjkom melatonina i serotonina i naravno brojnim popratnim problemima poput povećane masnoće u krvi, povećanog šećera i inzulinskih anomalija, smanjene koncentracije, promjene raspoloženja i čestih napada bijesa.

Sve to samo zato što smo dozvolili da nas se laže i truje!
Sunce nije neprijatelj broj jedan, mi i te kako ovisimo o sunčevim zrakama, naše oči su u stanju metabolirati 9% sunčeve svjetlosti, dok ptice selice zahvaljujući metaboliranju sunčeve energije, mogu prevaliti ogromne udaljenosti bez hrane i vode, a biljke žive isključivo pretvaranjem sunčeve svjetlosti u ugljikohidrate. Vjerovanje u propagandu da Sunce stvara rak je jedna od najvećih laži sponzorirane znanosti koja radi za farmaciju i kozmetičku industriju. Studije su pokazale kako sunčeva svjetlost u stvari štiti od nastanka raka,  te da ista smanjuje mogućnost dobivanja raka dojke čak za 50%.
Želite li imati zdravu, zaštićenu i njegovanu kožu, nemojte kupovati kozmetičke proizvode na bazi petrokemije, otkrijte čari prirodnih ulja i maslaca.
Koža je naša prirodna zaštita od vanjskog svijeta, zdrava i održavana koža je bitan preduvjet za naše psihičko i fizičko zdravlje, a ako imate osjetljivu kožu, tada biste zaista trebali koristiti prirodne preparate za zaštitu najvećeg organa ljudskog tijela.
Prirodna zaštita
Ako je vaša put jako blijeda, i ako imate jako malo prirodne zaštite – melanina, sasvim je normalno da prvih nekoliko dana ljetovanja pažljivo adaptirate kožu i polako povećavate pigment. U tome nam iznimno mogu pomoći brojna prirodna biljna ulja koja imaju zaštitni faktor i koja našoj koži omogućavaju najbolju moguću pripomoć za stvaranje melanina. Prirodna ulja su puna antioksidanta, minerala, vitamina, esencijalnih masnih kiselina, te ne stvaraju alergijske reakcije niti nas truju:
Ulje sjemenki malina SPF 30-50
Ulje sjemenki malina ima zaštitni faktor (SPF) 30-50, i najbolji je za male bebe, i iznimno osjetljive ljude s alergijama ili gljivičnim upalama kože, također ovo ulje preporučaju svima koji imaju ekstremno blijedu kožu, ili koji nezaštićeni na suncu moraju boraviti zbog određenih profesionalnih dužnosti. Ulje sjemenki maline je lagano ulje koje se jako brzo apsorbira u kožu, sadrži velike količine Omege 3 i 6, vitamin E i antioksidante, ovo ulje pruža gotovo potpunu pripremu za sunčanje i njegu nakon sunčanja, iznimno je dobro za sve upalne procese na koži, modrice, pa čak neke vrste kožnih alergija.
Ulje sjemenki malina ima najveći zaštitni faktor.
Aplicira se pola sata prije izlaska na sunčevu svjetlost i po potrebi (kao i ostala prirodna ulja i maslaci), nema ograničenja i negativnih posljedica korištenja. Ulje mora biti čisto, hladno prešano i po mogućnosti stavljeno u staklenu bocu, jer plastika mijenja kemijski sastav ulja, naročito ako se ulje drži u plastičnoj ambalaži na suncu.
Ulje sjemenki mrkve SPF 38-40
Ulje sjemenki mrkve je esencijalno ulje s velikim brojem antioksidanta, antiseptično je i mirišljavo s velikom količinom vitamina A. Jednako se aplicira kao i ulje sjemenki maline, a pomaže i u dobivanju jako lijepe brončane boje.
Osim toga ulje sjemenki mrkve omogućava pravilnu njegu nakon sunčanja i osigurava pravilnu vlaženje kože zajedno s prehranom koja joj je potrebna nakon dugotrajnog izlaganja sunčevim zrakama, također ima anti upalno djelovanje i sprječava naglo starenje kože zbog toksičnog okoliša i olakšava nestajanje modrica i oštećenja kože.
Ulje čileanskog lješnjaka SPF 10-30
Ulje čileanskog lješnjaka je iznimno vrijedna zaštita od UVA zračenja, ovo lagano ulje se brzo upija u kožu i podobno je za sve tipove kože, uključujući i iznimno blijedu kožu, osjetljivu kožu i kožu s alergijama, preporuča se svima koji se tek počinju sunčati. Obavezno čuvanje u staklenkama ili staklenim bocama.
Ulje pšeničnih klica SPF 20
Ulje pšeničnih klica ima zaštitni faktor 20, preporuča se svima koji imaju normalnu zdravu bijelu kožu ili osobama s blijedom kožom, a koji koriste organsku hladovinu. Ovo ulje je puno antioksidanata koji sprječavaju povrijede kože tijekom sunčanja, također vlaži i održava kožu.
Hlad borova i drugog drveća ne štiti od sunčevog zračenja, i u takvoj hladovini bez problema crnimo, dakle ako je vaša koža iznimno blijeda, a boravite u hladovini kakvog drva za vrijeme sunčanog dana, svejedno će vam trebati visoka zaštita dok sami ne stvorite melaninsku pigmentaciju.

Ulje kokosa SPF 4-10
Kokosovo ulje ima zaštitni faktor 4-10 u zavisnosti od vrste i pigmentacije kože, relativno se lako nabavlja i sasvim je u redu koristiti jestivo kokosovo ulje koje se prodaje u staklenim teglicama, ovo ulje ima odlična hranjiva svojstva, prepuno je vitamina, i savršeno se bori protiv gljivica, virusa i bakterija. Iskreno ga preporučamo kao pripremu kože za sunčanje ili kao sredstvo za obnovu, zaštitu i prehranu kože nakon sunčanja.
Ulje konoplje SPF 6
Konpljino ulje ima zaštitni faktor 6, na žalost za sada je ilegalno koristiti ulje Canabis sative indice, no možete pronaći ulje industrijske konoplje u prodavaonicama zdrave hrane, oba ulja imaju isti zaštitni faktor.
Čisto ulje konoplje, je definitivno najbolje ulje s najvećom i najraznovrsnijom primjenom.
Canabis sativa – sativa ili industrijska konoplja ima 0,25% THC-a tako da ne spada u opijate, no svejedno je prepuna esencijalnih masnih kiselina, naime ovo ulje je za sada najbogatiji izvor pravilnog omjera Omege 6 naspram Omege 3 (3:1), čak ga i Svjetska Zdravstvena Organizacija preporuča za optimalno korištenje, iznimno je hranjivo, prepuno vitamina i minerala i sprječava nastanak raka, te liječi sve do sada poznate oblike tumora i metastaza. Konopljino ulje sadrži čak 80% esencijalnih masnih kiselina, što je najveći postotak u biljnom svijetu planete Zemlje.

Ostala ulja:
Maslinovo ulje ima relativno mali zaštitni faktor 4, no sadrži visoku koncentraciju antioksidanata te čak sprječava rast i širenje tumora, odlična je podloga za kombinaciju zaštitnih biljnih preparata, te pomaže u prirodnom stvaranju lijepe brončane boje.
Ulje sezama, također ima zaštitni faktor 4, odličan je izvor vitamina E, antioksidanata i magnezija, savršeno neutralizira slobodne radikale i sprječava nastanak raka, održava vlažnost kože i pomaže protiv gljivičnih upala raka i psorijaze.
Ulje jojobe također ima zaštitni faktor 4, odlično je za sve tipove kože i ima snažan učinak na ozdravljenje kože, iako se polagano upija u kožu, jer je ulje jojobe nalikuje otopljenom vosku, odlično je za otvaranje prljavih ili začepljenih pora, uklanjanje bubuljica, manjih oštećenja kože i upalnih procesa na dermi, osim toga ulje jojobe sprječava gubljenje vode iz kožnog tkiva i presušivanje stanica kože na jakoj sunčevoj svjetlosti. Odlično je u liječenju opeklina, porezotina i rana, zbog ovih svojstava se nalazi u brojnim kozmetičkim preparatima.
Ulje avokada ima zaštitni faktor 4, odlično liječi opekline i ozljede kože, te pomaže u bržem zacjeljivanju rana, primarni sastojak ovog ulja je sterolin koji umanjuje čak i staračke pjege koje nastaju nepravilnom pigmentacijom derme i njenim starenjem. Ovo ulje je odlično za vlaženje kože, omekšava je i zaglađuje.
Ulje badema ima zaštitni faktor 4, možemo ga slobodno nazvati univerzalnim uljem, kao i kokosovo ulje, i zaista ne znamo je li nam korisnije za površinsku ili unutrašnju upotrebu. Ne samo da masaža skalpa omogućava rast nove zdrave kose, već uništava perut, psorijazu i otvara pore iz kojih na glavi ponovo raste kosa. Ovo ulje smanjuje količinu lošeg kolesterola u tijelu, puno je magnezija i vitamina E, sadrži prijeko potrebne esencijalne masne kiseline, i ima blago analgetsko djelovanje. Ulje badema je jedan od najboljih prirodnih hidratantnih sredstava, usporava starenje i minimizira napukline, lezije, bore i svrab kože.
Oprezni budite s fototoksičnim uljima jer postaju kancerogena na sunčevoj svjetlosti
Fototoksična su ova ulja – njih nikako koristiti na sunčevoj svjetlosti ili barem 24 sata prije sunčanja:
Kantrionovo ulje, ulje bergamota, ulje kumina, đumbirovo ulje, ulje sjemenki grejpa, naranče, limuna i ostalih agruma, ulje kasije, anisa, lovorovo ulje, cedrovo ulje, ulje kadulje, valerijana, kamfora, cimetovo ulje, ulje klinčića, korijandara, kormorača, hmelja, muškatnih oraščića, blagovanja, smreke, peršina, papra, kadifice, zmijine trave, majčine dušice – bijele, kurkume i odoljena.

Vitamin C i zaštita od radijacije
Vitamin C je jedan od najjačih antioksidanata, tijekom izlaganja sunčevoj svijetlosti potrebno je uzimati dovoljne količine prirodnog vitamina C kako bismo održali zdravlje kože i kako bismo pojačali svoj imunološki sustav, osim toga vitamin C, zaglađuje kožu, drži je mladom i sprječava nastajanje staračkih i sunčanih pjega te pomaže u sprječavanju stvaranja upala. Vitamin C je antikancerogen i pomaže u ubijanju kancerogenih stanica uz pomoć stanične apoptoze, jer njegova molekula jako nalikuje glukozi, obliku šećera, s kojima se kancerogene stanice hrane. Nakon akumulacije vitamina C u stanicama raka, one se jednostavno samouništavaju.
Kombinacija vitamina C i vitamina E štiti kožu od štetnog UV zračenja, osim toga ova dva vitamina osiguravaju održavanje zdravlja DNK, naime sprječavaju stvaranje oštećenja DNK učincima radijacije, pa tako i one koja nam dolazi od Sunca.

Izvor: absofruitlyheli.com

Šejk od banane

Sastojci

• 2 banane
• ½ litre svežeg soka od pomorandže
• 2 supene kašike malteksa (ječmeni slad)
• 250 ml vode

Priprema

• Oljuštite i isecite banane.
• Stavite sve sastojke u blender.
• Miksajte sve dok ne dobijete kremastu strukturu.
• Servirajte u kupastim čašama uz kockice leda i odmah poslužite.

Zdravstveni saveti
Banane su bogate kalijumom, a siromašne natrijumom. Poznate su po svom sadržaju vitamina B grupe, kao i magnezijuma i biljnih vlakana. Takođe imaju i malu količinu serotonina, vazodilatatora  koji poboljšava protok krvi kroz arterije. Medicinska svojstva banane pojačavaju se u kombinaciji sa pomorandžom, koja je bogata vitaminom C, beta-karotinom (provitaminom A) i flavonoidima (oni deluju antioksidantno i rezređuju krv). Zato je ovaj šejk od banane i pomorandže vrlo koristan za očuvanje zdravlja srca i prevenciju:
• Visokog krvnog pritiska
• Aritmije srca
• Infarkta
• Arterioskleroze i tromboze

Klice - super hrana

Klice naprosto vrve životom i samo čekaju da vašem telu podare energiju i preko potrebne hranjive materije. Klice predstavljau biljku u vrhuncu snage i vitalnosti. Nivo vitamina i enzima najviši je upravo u klicama.
Klice trebaju da čine osnovu vaše ishrane.

     Šta se dešava pri klijanju?
Sve materije koje sačinjavaju seme, pri klijanju se aktiviraju i prelaze iz složenog u prostiji oblik: skrob prelazi u proste šećere, belančevine prelaze u amino kiseline i peptone, a masti se razlažu na slobodne masne kiseline. Zato su klice, koje kao da su napola već svarene hranljive materije, pogodne za asimilaciju.

Klice alfalfe

klice mahunarki i sočiva

Koristite ih sirove.
Kako napraviti klice?
Ukoliko klice ne možete da kupite ili ukoliko baš želite da ih napravite sami - to je moguće, no verovatno će vam trebati malo vremena da ,,uđete u štos''. Prvo je potrebno nabaviti semenke, i to ako je ikako moguće neka to budu zdrave, organske semenke.

Ukoliko semenje postavimo u vlažnu i toplu sredinu - ono proklija, to znamo. Za proces klijanja u kućnim uslovima potrebno je malo vremena i truda.
Semenke valja namočiti, ostaviti na sobnoj temperaturi (najpovoljnija je ona od 19 do 21°C) od 1 do 7 dana, ovisno o vrsti semenki koju koristimo.

Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica:
Vrsta     Vreme natapanja     Količina     Vreme klijanja    
alfalfa           6 sati             2 kašike            5-6 dana
Pšenica, ovas, raž
                 12 sati               200 g              3 - 4 dana    
Suncokret   24 sata             200 g              2 - 3 dana    
Heljda        3 - 4 sata          100 g               2 - 4 dana    
Sočivo       8-10 sati            100 g               3 - 5 dana    
Kukuruz      12 sati              200 g              2 - 3 dana    
Mungo pasulj  8 sati            100 g               3 - 5 dana    
Pirinač        24 sata            200 g               4 - 5 dana    
Susam         8 sati              200 g                2 dana    
Soja            12 sati             100 g                2 dana    
Azuki pasulj 12 sati              200 g              3-5 dana    

Najvišu nutritivnu vrednost semenke i mahunarke imaju 70ak sati po početku klijanja, nakon kojih se ta vrednost snižava. Želite li proces klijanja usporiti, jednostavno ih stavite u frižider, sve dok ne budete želeli da proces klijanja nastavite. Kao rezultat klijanja dobijate klice i to na 10 grama zrna, čak 60-80 g klica.

Koje sve klice možete koristiti za pripremu jela? Najčešće su na tržištu prisutne klice alfalfe. Među mahunarke čije klice koristimo spadaju pasulj, soja, slanutak, grašak i sočivo. Žitarice koje pretvaramo u hranjive klice jesu pšenica, kukuruz, ovas, susam, raž i ječam, a ništa manje ukusne i hranjive nisu ni one od brokolija, rotkvica, gorušice te luka i vlašca.
Klice većine biljki su ukusne, i samo neke su gorke ili kliju presporo, a samo nekolicina njih je i škodljiva, na primer klice krompira.

Klice čije

    Saveti
    * Pri nabavki semenki za klijanje prednost dajte organskim.
    * Uzgajate li klice kod kuće, obavezno ih ispirajte, jer redovitim ispiranjem uklanjate potencijalno štetne mikroorganizme.
    * Klice uvijek čuvajte u frižideru.
    * Pre konzumiranja klice isperite vodom.
    * Optimalni uslovi za klijanje - vlaga i toplina pogoduju i razvoju mikroba. Zbog toga sirove klice mogu biti uzročnici trovanja. Uz sve mere opreza pri klijanju oslonite se na svoj vid, miris i ukus pri ocenjivanju svežine klica.
    * Miris plesni je razlog za uzbunu. Ne konzumirati!
I još par saveta
A sada i malo detaljnija uputstva, za Vas koji ste se klijanjem već bavili. Često je fazon u dužini potapanja svakog semena: tvrđa semena (pasulj, naut...) se potapaju duže vremena. No, najbolje je da kad se pregrize potopljeno seme, u zubima da se oseti da je mekano ali ne toliko da je se rasipa, da truli...... Takođe, najbolje je da se klija u situ, moguće je da su semena koja Vam nisu proklijala bila previse potopljena. Mrak i toplota i dovoljno ali ne previše vlage - to su najvažniji elementi. Naše iskustvo je da je najbolje klijati u malim sitima (plastičnim, možete ih kupiti na pijaci, možete ih dezinfikovati), jer onda ne može da se desi da seme bude previše potopljeno u vodi.
Ima tu još strašno puno detalja, ali sve na kraju zavisi od iskustva.
Dobro je da koristite organska semena, jer ste tako sigurni da semena nemaju pesticida, da nisu prskana.

Ukoliko žurite možete jesti omekanjene semenke. Dakle, potopite namirnicu i kada omekani iserete je tri puta i konzumirate.

SRBIJA: Rusi kupuju napuštene kuće i osećaju se kao u raju

Odnedavno naseljena u Progorelici kod Kraljeva, mlada porodica iz Voronježa, živi u saglasju sa prirodom, spremajući brod za dalek put.
 
Na jednoj lepoj uzvisini u selu Progorelici udaljenom desetak kilometar od Kraljeva, u uređenom dvorištu, „parkiran“ je oveći brod. Neobično je to, jer su tu, pokraj drugih kuća, traktori, motokultivatori, kosilice, terenska vozila, kamioni, automobili…

Nema baš nikakvih plovila, iako je Ibar u blizini, ali i kada bi ovaj brod i bio za tu reku namenjen plitko je njeno korito. Stoga nam meštani u šali kažu da se „čovek sigurno sprema za budući moravsko-vardarski kanal“.

A, vlasnik broda je Rus, po imenu Viktor Pivovarov, koji se sa porodicom nedavno ovde doselio, pošto je kupio napuštenu kuću. U njegovom komšiluku, sa leve i desne strane puta, čija je dužina oko pet stotina metara, još je šest njegovih zemljaka.

Takva „ruska ulica“ nije retkost na području Kraljeva, jer za poslednje tri, četiri godine Rusi sve češće naseljavaju napuštene kuće i imanja u okolini Kraljeva, pa je na desetine takvih porodica u Žiči, Vrdilima, selima oko Zapadne Morava, a ima ih i u planinskim naseljima.

Inače, Viktor Pivovarov, sa kojim razgovaramo, doselio se iz rodnog Voronježa, grada udaljenog oko petsto kilometara od Moskve, ovde u Progorelicu, pre dve godine. Došao je sa suprugom Olgom i kćerkom Ladom. Reč je o mladom bračnom paru koji je ovde u novom domu dobio i kćerku Andželiku, kojoj je sada tek sedam meseci. Pitamo ih šta je to što Ruse privlači da žive u ovom kraju i Srbiji.

– Priroda, dobri ljudi, klima… Vidite, ja ovde imam vinograd, voćnjak kajsija. Možemo živeti samo od poljoprivrede i ne razumem što su ovdašnja sela prazna, što mladi smatraju lepšim život u gradu uz televizijske aparate, kompjutere, buku i žurbu. Moja porodica se hrani isključivo namirnicama biljnog porekla, niko ne puši (pušenje je zabranjeno i u dvorištu, prim. M. D.), ne pijemo alkohol, a u Srbiji je jeftino voće i povrće. Još, klima je izvanredna, ja sam evo, recimo, sada u papučama, moja supruga po dvorištu hoda bosa, a tamo u Voronježu je danas, iako je to jug, sneg i minus deset stepeni – ističe Viktor.

Ovom pogledu na život on još dodaje da su proputovali Evropu, bili u Africi, Indiji, ali, kako kažu, „nigde još nema predela gde žive ljudi sa dušom kao u Srbiji i Rusiji“.

– Život se, znate, živi polako, uz sreću i ljubav. Nije sve u novcu, palatama, skupim automobilima, jurnjavi za profitom. Ja sam mašinski inženjer, ali često kažem da sam po zanimanju čovek. Mojoj supruzi i meni ne treba mnogo, mi pomalo radimo, i te kako se bavimo decom, ne odvajamo ih od nas još odmalena, ne vodimo u vrtić, školicu, na jezike.

Novac, ali nije reč o ogromnim svotama, čuvamo za putovanje, jer smo svi „moreplovci“, plovili smo Egejom i Jadranskim morem, a sada brod spremamo za put preko Atlantika, preko Tihog i Indijskog okeana, odnosno oko sveta. I, deca će sa nama, neka rastu na putu, ali nemamo precizan plan kad krećemo, jer život nije uokviren planovima, minutima i sekundama. Valja ponekad stati, razmisliti – dodaje Viktor Pivovarov.

U dvorištu je podigao sam i neobičnu građevinu okruglog oblika.

– To je buduća kuća od blata i slame – objašnjava Viktor – sa „zlatnim proporcijama“, od većeg ka manjem i obrnuto. – Što sve mora biti kvadrat, i kuća, i prozor, i krevet kad čovek nije kvadrat? – pita se naš sagovornik, čija neobična životna shvatanja zdušno podržava i supruga Olga: – Da nije tako, ne bismo srećno živeli zajedno.

Izvor: politika.rs

RUSI KUPUJU IMANJA PO SRBIJI: “Želimo da proizvodimo zdravu hranu“

Više od dvadeset ruskih porodica u poslednje dve godine kupilo je napuštene kuće sa zemljištem u okolini Vrnjačke Banje kako bi proizvodili organsku hranu.

Napuštena domaćinstva u selima oko Banje postala su interesantna ruskim porodicama jer za manje od 15.000€ mogu da dobiju kuću sa imanjem i da brzi metropolski život u Moskvi zamene laganim i spokojnim u Srbiji, a ujedno i zarade.

Svetlana Čudakova je sa suprugom pre dve godine došla na odmor u Vrnjačku Banju, i više se nisu vraćali u Moskvu.

– Videli smo da ima puno napuštenih kuća u Vrnjačkoj Banji. Saznali smo da su u selima čitava domaćinstva napuštena i da se prodaju jeftino. Odlučili smo da otvorimo agenciju za nekretnine i turizam i započnemo posao – kaže Svetlana, vlasnica agencije „Raduga“.

Svetlana je kupila domaćinstvo u selu Gračac, između Vrnjačke Banje i Kraljeva, za 15.000 evra. S obzirom na to da je kuća morala da se renovira, odmah su iskoristili zemlju koju su kupili.

– Posadili smo 130 sadnica šljiva, zatim dunje i kajsije. Pre nas, niko 20 godina nije obrađivao zemlju – začuđeno kaže Svetlana, dodajući da će uskoro postaviti plastenike.

Svetlana kaže da su prve kupovine domaćinstava počele sa njihovim prijateljima i poznanicima, a onda i sa ostalima kojima je Vrnjačka Banja interesantna.

Dmitrij i Jevgenija Košeljev i njihov sin Denis pre godinu dana su iz Moskve došli u Vrnjačku Banju i kupili napuštenu zemlju i okućnicu.

– Trenutno smo smešteni u Vrnjačkoj Banji, ali krenuli smo sa uređenjem kuće, tako da ćemo se na leto preseliti u nju. Zemlja je neiskorišćena, a plodna. Posvetićemo se poljoprivredi i seoskom turizmu – priča Jevgenija.

– Razumem srpski, a počinjem i da čitam i govorim sve bolje i ne nedostaje mi puno Rusija – zadovoljno kaže Denis.

Izvor: srbinaokup.info

Folna kiselina u trudnoći

Kada žena koja je trudna ode na prvi pregled kod ginekologa, prva stvar koju joj ginekolog kaže jeste da treba da uzima suplemente folne kiseline.
Međutim, ti suplementi nikako nisu zdravi i teško se apsorbuju u našem organizmu, a da vam ne pričam kako se prave, to je tema za neki drugi post, a i ne bih sad da vam zgadim život.
Ti suplementi čak nisu ni potrebni onima koji imaju zdravu i uravnoteženu ishranu.
Namirnice bogate folnom kiselinom su sastavni dio takve ishrane. Te namirnice su:

• klice sočiva (leće)
• avokado 
• brokoli
• badem
• banana
• prokelj
• zeleno lisnato povrće
• grah
• aspargus
• smokva
• kikiriki

Sve namirnice trebaju da se jedu sirove, jer termičkom obradm se uništavaju potrebne hranjive materije.

Dodatak ishrani za jačanje kostiju djece

Ovaj recept je od davnina poznat kao sredstvo za jačanje kostiju.

Djeca u razvoju zbog ubrzanog rasta imaju često slabe kosti. Taj problem je najčešće prisutan u tom periodu, ali ako se djete nezdravo hrani, taj problem ostaje.
Sa ovim dodatkom ishrani sprječićete sam nastanak problema.
Recept potiče iz Grčke, ali sve sastojke možete pronaći i kod nas, u našim trgovinama tako da nemate izgovor da ga ne napravite.

Sastojci:

– 10 kašika lanenog sjemena
– 5 kašika mljevenog susama
– malo sjemenki bundeve
– malo zrna pšenice
– malo sjemenki suncokreta
– 3 kašike suhog grožđa
– 1 kg livadskog meda

Priprema:

U većoj posudi promiješati sve sastojke, koristeći drvenu kašiku.
Kada dobro izmiješate, smjesu prespite u staklenu teglu.
Uzimajte jednu supenu kašiku ovog dodatka prije doručka i jednu prije ručka.

Preuzeto sa: zdravljeipriroda.com

Da li je Bambi Plazma zdrava?

"Videla sam pre nekoliko dana tekst o tome da kompanija „Bambi“ u svoje proizvode stavlja GMO soju. Naletela sam i na tekst koji je podelila moja drugarica, majka dvoje male dece, o tome kako roditelji mogu da budu spokojni jer proizvođač ne koristi GMO soju. Oba teksta su primeri lošeg informisanja. Takođe, kada je sojin lecitin ili margarin u pitanju – uopšte ne treba ni da vas zanima da li je on GMO ili nije.
U Srbiji je dozvoljen promet proizvoda koji sadrže „samo“ do 0.9% GMO. Svaka firma koja prizna da „valja“ GMO sastojke u svojim proizvodima bi imala „sitne i zanemarljive“ zakonske problemčiće. Ili bi makar morala da $e pobrine da $e $itan problemčić reši $am od $ebe
Četiri laboratorije u Srbiji mogu da ispituju da li proizvodi sadrže i GMO sastojke ili ne. O proceduri ne znamo puno. Da li se uzima 1 uzorak na svaki džak soje/kukuruza, na 1 tonu ili na 10 tona? Nemam pojma i nadam se da će biti pojašnjeno jednog lepog dana. Ipak, postoje neki proizvodi kod kojih ni 100% istinita nalepnica „organskog porekla“ ne pravi baš nikakvu razliku.

Koji je sastav većine keksića?

Sigurno ste se 100 puta zapitali da li je soja u kupovnim prehramebenim proizvodima GMO ili nije. Sojino brašno može nekako i da se izbegne, ali svi proizvodi do jednog su natankovani sojinim lecitinom, pa je po otvaranju bilo koje kesice ili kutijice prehrabenog proizvoda unos dodatka sa brojem E322 je zagarantovan. Da li je pitanje organskog ili GMO porekla sojinog lecitina stvarno ono o čemu treba da se misli?

Pitanje porekla soje od koje je proizveden sojin lecitin je potpuno sekundarno jer je sam proces proizvodnje lecitina iz soje toliko gadan, da nalepnica „lecitin od organske soje“ ili „prirodni nerafinisani lecitin“ služe samo za odvlačenje pažnje i dovođenje u veliku zabludu. Kada budete pročitali kako se proizvodi „prirodni nerafinisani lecitin“, verovatno ćete razmisliti još jednom o tome gde je babin kuvar sa onim dobrim receptom za domaći keks bez njega.

Pre nego što se malo bolje upoznamo sa sojinim lecitinom, da vidimo prvo ko su mu najbolji drugari i sa kim se najviše druži u većini slatkiša, keksića, slatkih zalogajčića, čokoladica i slanih grickalica:

1) Visoko fruktozni kukuruzni sirup ili čista fruktoza

Uopznali smo ovaj štetni tečni šećer malo bolje i nadam se da ste počeli da ga tražite na ambalaži proizvoda i izbegavate te proizvode? Sada kada znate i njegove osobine i njegovo poreklo imate i razloga da se prema njemu ponašate s opravdanim oprezom.  Možda ste primetili i da ga najviše ima u keksićima koji nose „najzdravija“ imena – poput Wellness keksa – kao i u malim skupim pakovanjima nekih voćnih jogurta i jogurta sa žitaricama koji treba da vam „probude creva“.

2) Delimično hidrogenizovane biljne masti (margarinčine)

Opaki molekuli napravljeni u laboratoriji, koji ne postoje u prirodi i organizam ne zna šta da radi s njima. Dežurni krivci za insulinsku rezistenciju. U poslednje vreme i proizvođači margarina se uveliko odriču svog ljubimca (bez prethodnog izvinjenja zbog tog što su ga decenijama furali kao zdravu hranu). Nije više nikakva tajna ni dilema da su trans masne kiseline opasne, mada se svi i dalje trude da one ostanu neoznačene na kutijicama prehrambenih proizvoda (i pričaju onu priču da treba da čitamo koliko keks ima zasićenih masti da ne bi primetili koliko stvarno ima trans masti).

Da vidimo ko može da položi margarinsko-marketinški test:

1. Da li je margarin pun esencijalnih omega-6 masnih kiselina?
2. Da li je potekao od prirodnih sastojaka?
3. Da li može da bude od soje ili kukuruza ili suncokreta iz organske proizvodnje?

Odgovori na ova 3 pitanja potvrdni! I zvuče dobro, zar ne? Iako margarin i trans masne kiseline nikada neće biti ni dobri ni bezbedni. Odgovori na ova tri pitanja nikada nisu bili laž, ali su uvek bili poluistina i obmana.

U slučaju da se na neki od ovih proizvoda lupi reklama kako sadrži margarin bez trans masnih kiselina ni to ne bi smelo da izazove buru oduševljenja – jer ni ovi novi margarini (interesterifikovane masti) nisu ništa bolji od starijeg trans masnog brata.

3) Belo brašno

Jedina opasnost od belog brašna je u tome što je izvor praznih kalorija. Obična bezvredna bela beznačajnost, na koju je trenutno ne treba gubiti vreme. U odnosu na prethodna dva rođaka, može da izgleda i kao slatka naivna beba pa ga danas ostavljam na miru Ima i ljudi koji sebi mogu da priušte malo praznih kalorija, mada su to uglavnom oni koji pravo ne koriste.

4) Sojin lecitin (i kako se proizvodi)

Ostala ulja, poput suncokretovog i kukuruznog imaju oko 0.5% lecitina, dok ga u sojinom ima oko 1.48-3.08%. Sveže žumance jajeta sadrži 7-10% lecitina, a ono u prahu 14-20%. Ali je E322 previše jeftin da bi se petljalo sa skupljim žumancima. Zato se lecitin danas proizvodi od soje.

Biljna ulja sadrže nestabilne omega-6 masne kiseline. Ove masne kiseline lako oksidiraju (kvare se, raspadaju) na temperaturama i na svetlosti. Da bi se dobilo biljno ulje semenke se melju, muljaju, greju pod pritiskom, koriste se rastvarači i druge hemikalije. Nije lako iz tvrdog kukuruza ili tvrde soje izvući ulje zbog čega ne proporučujem da neko ovo proba kod kuće

U ovom procesu dobije se „izmuljana masa“ puna već užeglih ulja i lišena svih antioksidanasa i vitamina koji su se prirodno nalazili u semenkama/ulju.  Zatim se ova masa cetrifugira da se odvoji tečno ulje od „muljavog ostatka“. Ulje ide na dalju preradu (rafinisanje, prečišćavnje, uklanjanje lošeg ukusa), a višak – ako je sojin – ide na preradu da bi se dobio lecitin.

Masa se prvo obavezno izbeljuje i od „muljave“ braon boje u jednom do dva procesa izbeljivanja dolazi se do prihvatljive žute boje. Plavuše će znati o čemu pričam

Zatim se u ovu masu dodaju aditivi koji sprečavaju da se masa stvrdne jer je željeno stanje lecitina „tečno kao med“. Tako se dobija se masa koja se naziva „prirodni lecitin“ ili „nerafinisani lecitin“. „Prirodni nerafinisani lecitin“ još uvek sadrži ostatke tečnih ulja. Pri odvajanju ostataka tečnih ulja koristi se i aceton da bi se dobio rafinisani lecitin u granulicama.

Sojin lecitin sadrži ostatke pesticida kojima su tretirane biljke kao i aluminijum koji soja „upija kao sunđer“ – ali kako je i zadnje što ostane od ceđenja ulja u njemu mogu da ostanu i sve korišćene hemikalije iz ovog procesa proizvodnje. Sojin lecitin se nekada bacao jer je bio samo otpad od prerade ulja. Danas se to bivše đubre iskoristi i naplati, što je super za bilanse uspeha – a nešto mi ne deluje da je dobro za nas.

Sojin lecitin E322 je prerađavina sa zaostalim hemikalijama, sposobna da veže vodu i ulja u industrijskim proizvodima. Realno, on jeste jako potreban, jer bi bez njega proizvodi u kojima počnu da se odvajaju masti i voda ličili na jeziv svinjac. Zato mu se i previše prašta.

E322 se i dalje prodaje kao „zdrava hrana“

Shvatite već jednom – Plazma nije zdrava hrana za decu!

Grupe koje su širile priču o tome da Bambijeva „Palzma“ sadrži GMO nisu iznele nikakve dokaze. Oni koji pričaju da nema GMO takođe nemaju dokaze. Igramo se „rekla-kazala“ dok kompanija mudro ćuti i uživa u publicitetu.

Trebalo bi da vas jako interesuje koliko sojinog lecitina, fruktoznog sirupa, belog brašna i šećera, trans masti ili interesterifikovanih masti i ostalih prerađevina klinci unesu tokom dana. A ni mi odrasli nismo za bacanje, nadam se.

Kada bi E322 bio jedan i jedini problematičan sastojak „Plazmice“ možda bi trebalo imati malo milosti. Ali nije jedini. Ima više problematičnih sastojaka, a reklamira se kao zdravo i neophodno za klince. A sada je keks dobio i „GMO free“ reklamni dodatak a da sama kompanija nije morala ni da se oglasi niti da podnese dokaz.

Ne bi trebalo da se radujemo tome što soja iz „Plazme“ možda nije GMO i što će nam proizvođač uskoro možda pokazati papir koji to potvrđuje (niko ga do sada naravno nije ni video), jer i ako pokaže taj papir:

• To nije hrana na kojoj treba da odrastaju deca
• To nije nešto što treba da bude svakodnevna grickalica za decu
• Ali jeste najukusnija džank-hrana koju sam ikada probala. Ipak, ništa više od džank-hrane.

Mi već verujemo da je ovaj proizvod bolji od gomile istih samo zbog njegovog lepog ukusa i zbog odličnih reklama i marketinga – on je u reklami izvor vitamina! Ali valjda znate da su svi vitamini iz reklame za Plazmi zapravo veštački dodati? Ili ste mislili da vitamina ima u belom brašnu i šećeru?

Širenjem neproverenih informacija samo i jedino o poreklu soje, ovaj keks počinje da liči na „zagarantovano sigurnu, zdravu i bezbednu hranu“. Znam da ima i onih koji vole Plazmu koliko i onih koji ne mare za sastojke – to je lični izbor i OK. Samo ne živite više u iluziji da je Plazma zdrava hrana za dete ili bebu."


Tekst preuzet sa: http://vitkigurman.com/gmo-plazma-i-sojin-lecitin/