Recepti žive hrane monahinje Atanasije

Sa blagoslovom episkopa Ignjatija Midića, monahinja manastira Rukumija Atanasija Rašić sabrala je recepte za pripremu žive, nekuvane hrane:

Usitnjavanje i namakanje semenki

Materijal: 2 kašike semenki, 1 kašika suvog voća, 1 jabuka, 1 šargarepa, 2 kašike badema(oraha), 2 kašike meda(šećera).

Dve kašike semenki (žitarica bilo koje vrste) sameljemo na krupno, može i mlinom za crnu kafu. Uveče potopimo u vodi da prelazi jedan prst preko prekrupa. Posebno zatopimo kašiku suvog voća (suvo grožđe, smokve, šljive). Ujutru sve to sjedinimo, dodamo rendanu jabuku, šargarepu, mlevene bademe ili orahe u med ili šećer. Ovo je hranljiv doručak.

Naklijavanje semenki

Klijanje je jednostavno i za to se mogu koristiti semenke od pasulja, suvog graška, leće/sočiva, deteline, pšenice, heljde, suncokreta, bundeve... Namočite kašiku semenki u litru mlake vode preko noći. Prethodno treba proveriti jesu li semenke tretirane nekim hemijskim sredstvom za setvu, da se ne bismo otrovali. To prvo namakanje, u stvari, je i poslednje. Narednog dana isperite dobro seme u mlakoj vodi i dobro ga ocedite. Stavite ga u teglu od litra, a preko grla komad gaze, pa je učvrstite gumicom. Stavite je na mračno mesto.

Svakog sledećeg dana isperite semenke dvaput dnevno, ili tri ako je vreme toplo i suvo. Pritom uvek pazite da višak vode pažljivo ocedite. Trećeg dana klijanja će sve semenke koje nisu sposobne da proklijaju pasti na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. Mahunarke će se ponašati nešto drugačije. Izdanci koji su proklijali dići će se na površinu vode te ih možete zahvatiti cediljkom, a seme koje je ostalo na dnu tegle možete baciti. Izdanci soje i leće spremni su za jelo već treći dan, a izdanci pšenice za dva dana, dok za izdanke deteline treba 4-5 dana. U suvoj i toploj klimi izdanci klijaju i rastu brže, te ih stoga treba i češće ispirati vodom, a gaza bi stalno trebala da bude vlažna. Najpovoljnija je temperatura za klijanje od 18 do 21 stepen Celzijusa. Što je temperatura viša izdanak će brže klijati.

Ako nemate pri ruci teglu naklijavanje se može obaviti i na sledeći način. Potrebno je imati: deblju plastičnu kesu; laganu, tanku, plastičnu kesu; nekoliko papirnih salveta ili čistu krpu i gumice.

U debljoj plastičnoj kesi ćete izvršiti namakanje i čvrsto zatvoriti gumicom da voda ne izađe. Kad je namakanje završeno preručiti semenke u tanju kesu koju smo, prethodno, na dnu izbušili. Namočite papirne salvete, pa umotajte kesu sa semenkama, a zatim sve to umotajte u jednu mokru krpu; sve to stavite u onu puniju plastičnu kesu i dobro zatvorite gumicom. Ispiranje ćete obaviti ispiranjem pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku tanke plastične kese koja je na dnu izbušena i koju će te uvek pažljivo odkapati od viška vode. Opisanog postupka se treba pridržavati da se ne bi seme ubuđalo od prevelike vlage i usmrdelo od nedovoljnog ispiranja ili od prevelike količine semena koje se naklijava odjednom u maloj tegli.

Postupak sa raznim semenima:

Pšenica - Sličan ukus ima kao mlad kukuruz. Može se koristiti čim isklija, a može se sačekati da izdanak dosegne dvostruku dužinu zrna. To je stvar ukusa. Kako se pojavljuje koren nove biljčice, to ona gubi hranljivu vrednost i ukus. Naklijalo seme se može jesti tako u svežem stanju, a može se od njega praviti ukusna poslastica tako da se samelje u mašini za meso, a potom se dodaje rendana šargarepa, jabuka, orah, med, slatko od trešanja i slično...

Pirinač - Treba koristiti nepolirani pirinač. Naklijavanje se vrši na temperaturi višoj od 21 stepen. Neutralnog je ukusa i može se dodavati u razne salate.

Soja - S obzirom da je zrno soje krupnije od drugih, treba ga namakati najmanje 12 sati. Za klijanje soje potrebno je češće ispiranje zrna i izdanaka čim se pojave. Koriste se između četvrtog i šestog dana, kada je izdanak narastao od 5 do 7 cm dužine. Sirovi se mogu koristiti, ali su malo oporog ukusa, a kada se 10 do 15 minuta prokuvaju sasvim zamenjuju meso u gulašima i varivima.

Suncokret - Obično odlično klija. Moraju se upotrebiti izdanci pre nego se razvije jak ukus koji pali grlo. Najbolje je da dostigne dužinu zrna, tj. za 24 do 72 sata nakon početka klijanja. Upotrebljavajte ih u salatama, mešajte ih sa svežim i suvim voćem, orasima, grožđem. U mikseru za sokove umutite vodu, med i izdanke suncokreta i dobićete izvanredan napitak za doručak.

Zob - Da bi zob uspešno proklijao potrebno je čitavo zrno, kome je odstranjena samo gornja pleva, tako da se može upotrebljavati zajedno i izdanak i zrno. Zobeni izdanci su blagog ukusa i mogu se koristiti kao sastojak salate ili zdravih slatkiša.

Kukuruz - Izuzetno teško klija, jer se teško dobija neoštećeno zrno prilikom krunjenja, zato je bolje da za svoje potrebe sami okrunite kukuruz. Stoga je važno da već u prvom stadijumu klijanja (drugi i treći dan) odstranite oštećena zrna i ona koja do tada nisu proklijala. Izdanci su najbolji kada dostignu 2-3 cm dužine.

Bundeva - Semenke treba namakati u vodi najmanje 16 sati. Tada ih ostavljamo tri dana na temperaturi od 21 stepen da proklijaju i redovno ih ispiramo tri puta dnevno. Kada je izdanak dug oko 3 cm može se koristiti za jelo. Ljuske ćete lako odstraniti ako izdanke uronite u vodu i pokupite s površine prazne ljuske.

Grašak - Ako je pravilno osušen i predviđen za ishranu. Koriste se izdanci kada dostignu dužinu zrna (mogu se prokuvati od 3 do 5 minuta).

Proso - Sitna žuta zrnca treba namakati oko 8 sati, zatim će trebati oko tri dana da se dobiju izdanci. Treba ih ispirati tri puta dnevno. Koristimo ih kada dostignu dužinu od 2 mm. Slatkog su ukusa te se mogu koristiti kao dodatak voćnoj salati, mlečnim proizvodima i supama ili testu.

Detelina (lucerna plava) - Ova vrsta je najbolja za klijanje, a može i obična koja se koristi kod nas, samo da seme nije tretirano preparatima za setvu. Ona najviše klija, daje dugačke (oko 3 do 5 cm) tanke mladice slatkastog ukusa. Klijaju za 3 do 5 dana.