Odnedavno naseljena u Progorelici kod Kraljeva, mlada porodica iz Voronježa, živi u saglasju sa prirodom, spremajući brod za dalek put.
Na jednoj lepoj uzvisini u selu Progorelici udaljenom desetak kilometar od Kraljeva, u uređenom dvorištu, „parkiran“ je oveći brod. Neobično je to, jer su tu, pokraj drugih kuća, traktori, motokultivatori, kosilice, terenska vozila, kamioni, automobili…
Nema baš nikakvih plovila, iako je Ibar u blizini, ali i kada bi ovaj brod i bio za tu reku namenjen plitko je njeno korito. Stoga nam meštani u šali kažu da se „čovek sigurno sprema za budući moravsko-vardarski kanal“.
A, vlasnik broda je Rus, po imenu Viktor Pivovarov, koji se sa porodicom nedavno ovde doselio, pošto je kupio napuštenu kuću. U njegovom komšiluku, sa leve i desne strane puta, čija je dužina oko pet stotina metara, još je šest njegovih zemljaka.
Takva „ruska ulica“ nije retkost na području Kraljeva, jer za poslednje tri, četiri godine Rusi sve češće naseljavaju napuštene kuće i imanja u okolini Kraljeva, pa je na desetine takvih porodica u Žiči, Vrdilima, selima oko Zapadne Morava, a ima ih i u planinskim naseljima.
Inače, Viktor Pivovarov, sa kojim razgovaramo, doselio se iz rodnog Voronježa, grada udaljenog oko petsto kilometara od Moskve, ovde u Progorelicu, pre dve godine. Došao je sa suprugom Olgom i kćerkom Ladom. Reč je o mladom bračnom paru koji je ovde u novom domu dobio i kćerku Andželiku, kojoj je sada tek sedam meseci. Pitamo ih šta je to što Ruse privlači da žive u ovom kraju i Srbiji.
– Priroda, dobri ljudi, klima… Vidite, ja ovde imam vinograd, voćnjak kajsija. Možemo živeti samo od poljoprivrede i ne razumem što su ovdašnja sela prazna, što mladi smatraju lepšim život u gradu uz televizijske aparate, kompjutere, buku i žurbu. Moja porodica se hrani isključivo namirnicama biljnog porekla, niko ne puši (pušenje je zabranjeno i u dvorištu, prim. M. D.), ne pijemo alkohol, a u Srbiji je jeftino voće i povrće. Još, klima je izvanredna, ja sam evo, recimo, sada u papučama, moja supruga po dvorištu hoda bosa, a tamo u Voronježu je danas, iako je to jug, sneg i minus deset stepeni – ističe Viktor.
Ovom pogledu na život on još dodaje da su proputovali Evropu, bili u Africi, Indiji, ali, kako kažu, „nigde još nema predela gde žive ljudi sa dušom kao u Srbiji i Rusiji“.
– Život se, znate, živi polako, uz sreću i ljubav. Nije sve u novcu, palatama, skupim automobilima, jurnjavi za profitom. Ja sam mašinski inženjer, ali često kažem da sam po zanimanju čovek. Mojoj supruzi i meni ne treba mnogo, mi pomalo radimo, i te kako se bavimo decom, ne odvajamo ih od nas još odmalena, ne vodimo u vrtić, školicu, na jezike.
Novac, ali nije reč o ogromnim svotama, čuvamo za putovanje, jer smo svi „moreplovci“, plovili smo Egejom i Jadranskim morem, a sada brod spremamo za put preko Atlantika, preko Tihog i Indijskog okeana, odnosno oko sveta. I, deca će sa nama, neka rastu na putu, ali nemamo precizan plan kad krećemo, jer život nije uokviren planovima, minutima i sekundama. Valja ponekad stati, razmisliti – dodaje Viktor Pivovarov.
U dvorištu je podigao sam i neobičnu građevinu okruglog oblika.
– To je buduća kuća od blata i slame – objašnjava Viktor – sa „zlatnim proporcijama“, od većeg ka manjem i obrnuto. – Što sve mora biti kvadrat, i kuća, i prozor, i krevet kad čovek nije kvadrat? – pita se naš sagovornik, čija neobična životna shvatanja zdušno podržava i supruga Olga: – Da nije tako, ne bismo srećno živeli zajedno.
Na jednoj lepoj uzvisini u selu Progorelici udaljenom desetak kilometar od Kraljeva, u uređenom dvorištu, „parkiran“ je oveći brod. Neobično je to, jer su tu, pokraj drugih kuća, traktori, motokultivatori, kosilice, terenska vozila, kamioni, automobili…
Nema baš nikakvih plovila, iako je Ibar u blizini, ali i kada bi ovaj brod i bio za tu reku namenjen plitko je njeno korito. Stoga nam meštani u šali kažu da se „čovek sigurno sprema za budući moravsko-vardarski kanal“.
A, vlasnik broda je Rus, po imenu Viktor Pivovarov, koji se sa porodicom nedavno ovde doselio, pošto je kupio napuštenu kuću. U njegovom komšiluku, sa leve i desne strane puta, čija je dužina oko pet stotina metara, još je šest njegovih zemljaka.
Takva „ruska ulica“ nije retkost na području Kraljeva, jer za poslednje tri, četiri godine Rusi sve češće naseljavaju napuštene kuće i imanja u okolini Kraljeva, pa je na desetine takvih porodica u Žiči, Vrdilima, selima oko Zapadne Morava, a ima ih i u planinskim naseljima.
Inače, Viktor Pivovarov, sa kojim razgovaramo, doselio se iz rodnog Voronježa, grada udaljenog oko petsto kilometara od Moskve, ovde u Progorelicu, pre dve godine. Došao je sa suprugom Olgom i kćerkom Ladom. Reč je o mladom bračnom paru koji je ovde u novom domu dobio i kćerku Andželiku, kojoj je sada tek sedam meseci. Pitamo ih šta je to što Ruse privlači da žive u ovom kraju i Srbiji.
– Priroda, dobri ljudi, klima… Vidite, ja ovde imam vinograd, voćnjak kajsija. Možemo živeti samo od poljoprivrede i ne razumem što su ovdašnja sela prazna, što mladi smatraju lepšim život u gradu uz televizijske aparate, kompjutere, buku i žurbu. Moja porodica se hrani isključivo namirnicama biljnog porekla, niko ne puši (pušenje je zabranjeno i u dvorištu, prim. M. D.), ne pijemo alkohol, a u Srbiji je jeftino voće i povrće. Još, klima je izvanredna, ja sam evo, recimo, sada u papučama, moja supruga po dvorištu hoda bosa, a tamo u Voronježu je danas, iako je to jug, sneg i minus deset stepeni – ističe Viktor.
Ovom pogledu na život on još dodaje da su proputovali Evropu, bili u Africi, Indiji, ali, kako kažu, „nigde još nema predela gde žive ljudi sa dušom kao u Srbiji i Rusiji“.
– Život se, znate, živi polako, uz sreću i ljubav. Nije sve u novcu, palatama, skupim automobilima, jurnjavi za profitom. Ja sam mašinski inženjer, ali često kažem da sam po zanimanju čovek. Mojoj supruzi i meni ne treba mnogo, mi pomalo radimo, i te kako se bavimo decom, ne odvajamo ih od nas još odmalena, ne vodimo u vrtić, školicu, na jezike.
Novac, ali nije reč o ogromnim svotama, čuvamo za putovanje, jer smo svi „moreplovci“, plovili smo Egejom i Jadranskim morem, a sada brod spremamo za put preko Atlantika, preko Tihog i Indijskog okeana, odnosno oko sveta. I, deca će sa nama, neka rastu na putu, ali nemamo precizan plan kad krećemo, jer život nije uokviren planovima, minutima i sekundama. Valja ponekad stati, razmisliti – dodaje Viktor Pivovarov.
U dvorištu je podigao sam i neobičnu građevinu okruglog oblika.
– To je buduća kuća od blata i slame – objašnjava Viktor – sa „zlatnim proporcijama“, od većeg ka manjem i obrnuto. – Što sve mora biti kvadrat, i kuća, i prozor, i krevet kad čovek nije kvadrat? – pita se naš sagovornik, čija neobična životna shvatanja zdušno podržava i supruga Olga: – Da nije tako, ne bismo srećno živeli zajedno.
Izvor: politika.rs
