Klice naprosto vrve životom i samo čekaju da vašem telu podare energiju i
preko potrebne hranjive materije. Klice predstavljau biljku u vrhuncu
snage i vitalnosti. Nivo vitamina i enzima najviši je upravo u klicama.
Klice trebaju da čine osnovu vaše ishrane.
Šta se dešava pri klijanju?
Sve materije koje sačinjavaju seme, pri klijanju se aktiviraju i prelaze iz složenog u prostiji oblik: skrob prelazi u proste šećere, belančevine prelaze u amino kiseline i peptone, a masti se razlažu na slobodne masne kiseline. Zato su klice, koje kao da su napola već svarene hranljive materije, pogodne za asimilaciju.
klice mahunarki i sočiva
Koristite ih sirove.
Kako napraviti klice?
Ukoliko klice ne možete da kupite ili ukoliko baš želite da ih napravite sami - to je moguće, no verovatno će vam trebati malo vremena da ,,uđete u štos''. Prvo je potrebno nabaviti semenke, i to ako je ikako moguće neka to budu zdrave, organske semenke.
Ukoliko semenje postavimo u vlažnu i toplu sredinu - ono proklija, to znamo. Za proces klijanja u kućnim uslovima potrebno je malo vremena i truda.
Semenke valja namočiti, ostaviti na sobnoj temperaturi (najpovoljnija je ona od 19 do 21°C) od 1 do 7 dana, ovisno o vrsti semenki koju koristimo.
Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica:
Vrsta Vreme natapanja Količina Vreme klijanja
alfalfa 6 sati 2 kašike 5-6 dana
Pšenica, ovas, raž
12 sati 200 g 3 - 4 dana
Suncokret 24 sata 200 g 2 - 3 dana
Heljda 3 - 4 sata 100 g 2 - 4 dana
Sočivo 8-10 sati 100 g 3 - 5 dana
Kukuruz 12 sati 200 g 2 - 3 dana
Mungo pasulj 8 sati 100 g 3 - 5 dana
Pirinač 24 sata 200 g 4 - 5 dana
Susam 8 sati 200 g 2 dana
Soja 12 sati 100 g 2 dana
Azuki pasulj 12 sati 200 g 3-5 dana
Najvišu nutritivnu vrednost semenke i mahunarke imaju 70ak sati po početku klijanja, nakon kojih se ta vrednost snižava. Želite li proces klijanja usporiti, jednostavno ih stavite u frižider, sve dok ne budete želeli da proces klijanja nastavite. Kao rezultat klijanja dobijate klice i to na 10 grama zrna, čak 60-80 g klica.
Koje sve klice možete koristiti za pripremu jela? Najčešće su na tržištu prisutne klice alfalfe. Među mahunarke čije klice koristimo spadaju pasulj, soja, slanutak, grašak i sočivo. Žitarice koje pretvaramo u hranjive klice jesu pšenica, kukuruz, ovas, susam, raž i ječam, a ništa manje ukusne i hranjive nisu ni one od brokolija, rotkvica, gorušice te luka i vlašca.
Klice većine biljki su ukusne, i samo neke su gorke ili kliju presporo, a samo nekolicina njih je i škodljiva, na primer klice krompira.
Saveti
* Pri nabavki semenki za klijanje prednost dajte organskim.
* Uzgajate li klice kod kuće, obavezno ih ispirajte, jer redovitim ispiranjem uklanjate potencijalno štetne mikroorganizme.
* Klice uvijek čuvajte u frižideru.
* Pre konzumiranja klice isperite vodom.
* Optimalni uslovi za klijanje - vlaga i toplina pogoduju i razvoju mikroba. Zbog toga sirove klice mogu biti uzročnici trovanja. Uz sve mere opreza pri klijanju oslonite se na svoj vid, miris i ukus pri ocenjivanju svežine klica.
* Miris plesni je razlog za uzbunu. Ne konzumirati!
I još par saveta
A sada i malo detaljnija uputstva, za Vas koji ste se klijanjem već bavili. Često je fazon u dužini potapanja svakog semena: tvrđa semena (pasulj, naut...) se potapaju duže vremena. No, najbolje je da kad se pregrize potopljeno seme, u zubima da se oseti da je mekano ali ne toliko da je se rasipa, da truli...... Takođe, najbolje je da se klija u situ, moguće je da su semena koja Vam nisu proklijala bila previse potopljena. Mrak i toplota i dovoljno ali ne previše vlage - to su najvažniji elementi. Naše iskustvo je da je najbolje klijati u malim sitima (plastičnim, možete ih kupiti na pijaci, možete ih dezinfikovati), jer onda ne može da se desi da seme bude previše potopljeno u vodi.
Ima tu još strašno puno detalja, ali sve na kraju zavisi od iskustva.
Dobro je da koristite organska semena, jer ste tako sigurni da semena nemaju pesticida, da nisu prskana.
Ukoliko žurite možete jesti omekanjene semenke. Dakle, potopite namirnicu i kada omekani iserete je tri puta i konzumirate.
Klice trebaju da čine osnovu vaše ishrane.
Šta se dešava pri klijanju?
Sve materije koje sačinjavaju seme, pri klijanju se aktiviraju i prelaze iz složenog u prostiji oblik: skrob prelazi u proste šećere, belančevine prelaze u amino kiseline i peptone, a masti se razlažu na slobodne masne kiseline. Zato su klice, koje kao da su napola već svarene hranljive materije, pogodne za asimilaciju.
Klice alfalfe
klice mahunarki i sočiva
Koristite ih sirove.
Kako napraviti klice?
Ukoliko klice ne možete da kupite ili ukoliko baš želite da ih napravite sami - to je moguće, no verovatno će vam trebati malo vremena da ,,uđete u štos''. Prvo je potrebno nabaviti semenke, i to ako je ikako moguće neka to budu zdrave, organske semenke.
Ukoliko semenje postavimo u vlažnu i toplu sredinu - ono proklija, to znamo. Za proces klijanja u kućnim uslovima potrebno je malo vremena i truda.
Semenke valja namočiti, ostaviti na sobnoj temperaturi (najpovoljnija je ona od 19 do 21°C) od 1 do 7 dana, ovisno o vrsti semenki koju koristimo.
Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica:
Vrsta Vreme natapanja Količina Vreme klijanja
alfalfa 6 sati 2 kašike 5-6 dana
Pšenica, ovas, raž
12 sati 200 g 3 - 4 dana
Suncokret 24 sata 200 g 2 - 3 dana
Heljda 3 - 4 sata 100 g 2 - 4 dana
Sočivo 8-10 sati 100 g 3 - 5 dana
Kukuruz 12 sati 200 g 2 - 3 dana
Mungo pasulj 8 sati 100 g 3 - 5 dana
Pirinač 24 sata 200 g 4 - 5 dana
Susam 8 sati 200 g 2 dana
Soja 12 sati 100 g 2 dana
Azuki pasulj 12 sati 200 g 3-5 dana
Najvišu nutritivnu vrednost semenke i mahunarke imaju 70ak sati po početku klijanja, nakon kojih se ta vrednost snižava. Želite li proces klijanja usporiti, jednostavno ih stavite u frižider, sve dok ne budete želeli da proces klijanja nastavite. Kao rezultat klijanja dobijate klice i to na 10 grama zrna, čak 60-80 g klica.
Koje sve klice možete koristiti za pripremu jela? Najčešće su na tržištu prisutne klice alfalfe. Među mahunarke čije klice koristimo spadaju pasulj, soja, slanutak, grašak i sočivo. Žitarice koje pretvaramo u hranjive klice jesu pšenica, kukuruz, ovas, susam, raž i ječam, a ništa manje ukusne i hranjive nisu ni one od brokolija, rotkvica, gorušice te luka i vlašca.
Klice većine biljki su ukusne, i samo neke su gorke ili kliju presporo, a samo nekolicina njih je i škodljiva, na primer klice krompira.
Klice čije
Saveti
* Pri nabavki semenki za klijanje prednost dajte organskim.
* Uzgajate li klice kod kuće, obavezno ih ispirajte, jer redovitim ispiranjem uklanjate potencijalno štetne mikroorganizme.
* Klice uvijek čuvajte u frižideru.
* Pre konzumiranja klice isperite vodom.
* Optimalni uslovi za klijanje - vlaga i toplina pogoduju i razvoju mikroba. Zbog toga sirove klice mogu biti uzročnici trovanja. Uz sve mere opreza pri klijanju oslonite se na svoj vid, miris i ukus pri ocenjivanju svežine klica.
* Miris plesni je razlog za uzbunu. Ne konzumirati!
I još par saveta
A sada i malo detaljnija uputstva, za Vas koji ste se klijanjem već bavili. Često je fazon u dužini potapanja svakog semena: tvrđa semena (pasulj, naut...) se potapaju duže vremena. No, najbolje je da kad se pregrize potopljeno seme, u zubima da se oseti da je mekano ali ne toliko da je se rasipa, da truli...... Takođe, najbolje je da se klija u situ, moguće je da su semena koja Vam nisu proklijala bila previse potopljena. Mrak i toplota i dovoljno ali ne previše vlage - to su najvažniji elementi. Naše iskustvo je da je najbolje klijati u malim sitima (plastičnim, možete ih kupiti na pijaci, možete ih dezinfikovati), jer onda ne može da se desi da seme bude previše potopljeno u vodi.
Ima tu još strašno puno detalja, ali sve na kraju zavisi od iskustva.
Dobro je da koristite organska semena, jer ste tako sigurni da semena nemaju pesticida, da nisu prskana.
Ukoliko žurite možete jesti omekanjene semenke. Dakle, potopite namirnicu i kada omekani iserete je tri puta i konzumirate.
Нема коментара :
Постави коментар