VAŠIM PRIMEROM VASPITAVAJTE DECU

Kada ni jedan član porodice ne može da ostane bez večernje i jutarnje molitve - kada otac ne izlazi iz doma na svoj posao ne pomolivši se i kada mati ne započinje ništa bez krsnog znamenja - kada i malom detetu ne dozvoljavaju da uzme hranu, dok se ne prekrsti - zar se time ne uče deca da u svemu mole za pomoć Božiju, i da na sve prizivaju blagoslov Božiji, i da veruju, da bez pomoći Božije nema sigurnosti u životu, da bez Njegovog blagoslova nema uspeha u delima ljudskim?
Ne može ostati besplodnom za decu vera roditelja, kada oni, pri siromaštvu i problemima, sa suzama na očima govore: "šta činiti? Neka bude volja Božija"; u opasnostima: "Bog je milostiv"; pri teškim okolnostima: "Bog će pomoći"; pri uspehu i radostima: "slava Bogu, Bog je dao". Ovde se uvek i u svemu ispoveda Božija blagodat, Božiji promisao, Božija pravda.
Majka, predmet celokupne ljubavi i nežnosti dece, stoji sa pobožnim izrazom i moli se pred ikonom Spasitelja: deca gledaju čas na nju, čas na ikonu - i nije im potrebno dugačko objašnjenje šta se događa.
Eto prvog tihog časa bogopoznanja. Eto prvog i najvažnijeg časa pobožnosti. Takve lekcije možete i morate uvek i u svemu davati deci svojoj.
Dužni ste da čuvate decu od svega što je nečisto, loše. Morate zadržavati kćeri od čitanja necelomudrenih, sladostrasnih romana, treba da tražite od njih da čitaju sa rasuđivanjem; morate ih zadržavati od ispraznih prizora, ne dozvoliti im da se stalno zabavljaju i stalno idu po bioskopima i pozorištima. Morate ih naučiti tihom i vrednom domaćem životu.
A još ne treba da zaboravljate da je nemoguće vaspitati malo dete, nikada ga ne kaznivši. Morate pamtiti da najveću grešku čine oni roditelji, koji su zaljubljeni u svoju malu decu, obožavaju ih, sve praštaju, nikada ne kažnjavaju. O takvima je premudri Sirah rekao: "Mazi dete i ono će te uplašiti."
(Arhiepiskop harkovski Amvrosije)

STRADANJE SVETOG NOVOMUČENIKA MIRONA KRIĆANINA

OVAJ slavni mučenik Hristov Miron beše iz Mega Kastrarita; sin pobožnih i blagorodnih roditelja. Izmalena on beše blage naravi, miran, čedan, veliki ljubitelj devstvenosti i celomudrija. Jednom rečju, on beše mlad po uzrastu, ali star po mudrosti. Pritom Miron beše vrlo lep i mio mladić. On izuči krojački zanat; i kao radnik beše odličan i veoma uredan. NJegovi susedi Agarjani mnogo su želeli da se druže i razgovaraju s njim, ali on je to izbegavao i sedeo u svojoj radnji ozbiljno i tiho radeći svoj posao. No iza te svoje želje Agarjani su imali potajnu nameru: da nagovore Mirona da se odrekne vere Hristove i da se poturči. I jednoga dana ovi prokletnici šta smisliše? Nađoše jedno dete, Turče, i nagovoriše ga da kaže da ga je mladić Miron prisilio na sramni greh. Iznevši ovakvu klevetu protiv čednog mladića, Turci sa velikim besom dohvatiše Mirona i odvedoše pred sudiju, vičući i lažno svedočeći kako je Miron tobož silovao tursko dete. Sudija upita Mirona je li istina što ovi svedoče. Sveti mladić odgovori da ga oni nepravedno i lažno optužuju, i da on ne samo nije učinio takvo delo, nego mu tako nešto ni na pamet nije palo. Tada klevetnici skočiše na noge halačući da je on to zaista učinio, da treba ili da se poturči, i na taj način okaje svoj greh, ili da bude pogubljen. Sudija i sam pristade na ovaj zahtev, i reče svetom mladiću: ili da se poturči, ili da primi smrt. A Hristov mučenik neustrašivo odgovori: Nikada se vere svoje i imena Hristova odreći neću; naprotiv, gotov sam da primim bezbroj muka radi ljubavi Hristove. Hrišćanin sam se rodio, i hrišćanin hoću da umrem. - Čuvši to, sudija naredi te mučeniku udariše mnogo batina. Zatim ga baci u tamnicu, do ponovnog islećenja. A mučenik sve to podnošaše junački, bez ikakvog straha, i lice mu se ni najmanje ne promeni.

Kada mučenik bi ponovo izveden pred sudiju, isti svedoci svedočiše ponovo istu laž. Sudija onda stade obećavati mučeniku velike počasti i mnoge darove, ako ga posluša i poturči se. Ne posluša li ga, onda će ga predati na najljuću i najsramniju smrt. Međutim mučenik Hristov ostade nesavitljiv, i glasno i jasno i nadalje izjavljivaše: Veru svoju ne menjam, već hoću da umrem hrišćanin. - Tada sudija, videći da je mučenik nepokolebljiv u svojoj veri, izreče smrtnu presudu protiv njega.

Voćen na gubilište koje se nalazilo izvan Kastra, mučenik koje god hrišćane sretaše putem, sve ih pozdravljaše i svima govoraše: Prostite mi, braćo! i Bog neka vam prosti - Međutim pozadi mučenika iđaše i njegov otac koji plakaše i kukaše za sinom svojim. Kada stigoše na gubilište, mučenik zamoli te mu dopustiše da se sastane sa ocem svojim. Prišavši ocu, on pade pred njim grleći mu noge; zatim mu poljubi ruku i uze blagoslov od njega; i uteši ga da ne žali zbog njegove smrti, pošto umire lažno oklevetan i nepravedna osuđen. Onda se vrati k dželatima i reče im da izvrše naređenje. DŽelati mu staviše omču oko vrata i obesiše ga.

I tako blaženi Miron primi besmrtni venac mučeništva. I dok mučenik naredne noći još visijaše na vešalima, stražari Turci svojim očima videše gde božanska svetlost siđe s neba na mučenikovo telo. I sami ovi stražari ispričaše to mnogima. A hrišćani, čuvši to, proslaviše Boga koji proslavlja svetitelje Svoje.

Sveti Miron postrada na Kritu 1793 godine.