Kada ni jedan član porodice ne može da ostane bez večernje i jutarnje molitve - kada otac ne izlazi iz doma na svoj posao ne pomolivši se i kada mati ne započinje ništa bez krsnog znamenja - kada i malom detetu ne dozvoljavaju da uzme hranu, dok se ne prekrsti - zar se time ne uče deca da u svemu mole za pomoć Božiju, i da na sve prizivaju blagoslov Božiji, i da veruju, da bez pomoći Božije nema sigurnosti u životu, da bez Njegovog blagoslova nema uspeha u delima ljudskim?
Ne može ostati besplodnom za decu vera roditelja, kada oni, pri siromaštvu i problemima, sa suzama na očima govore: "šta činiti? Neka bude volja Božija"; u opasnostima: "Bog je milostiv"; pri teškim okolnostima: "Bog će pomoći"; pri uspehu i radostima: "slava Bogu, Bog je dao". Ovde se uvek i u svemu ispoveda Božija blagodat, Božiji promisao, Božija pravda.
Majka, predmet celokupne ljubavi i nežnosti dece, stoji sa pobožnim izrazom i moli se pred ikonom Spasitelja: deca gledaju čas na nju, čas na ikonu - i nije im potrebno dugačko objašnjenje šta se događa.
Eto prvog tihog časa bogopoznanja. Eto prvog i najvažnijeg časa pobožnosti. Takve lekcije možete i morate uvek i u svemu davati deci svojoj.
Dužni ste da čuvate decu od svega što je nečisto, loše. Morate zadržavati kćeri od čitanja necelomudrenih, sladostrasnih romana, treba da tražite od njih da čitaju sa rasuđivanjem; morate ih zadržavati od ispraznih prizora, ne dozvoliti im da se stalno zabavljaju i stalno idu po bioskopima i pozorištima. Morate ih naučiti tihom i vrednom domaćem životu.
A još ne treba da zaboravljate da je nemoguće vaspitati malo dete, nikada ga ne kaznivši. Morate pamtiti da najveću grešku čine oni roditelji, koji su zaljubljeni u svoju malu decu, obožavaju ih, sve praštaju, nikada ne kažnjavaju. O takvima je premudri Sirah rekao: "Mazi dete i ono će te uplašiti."
(Arhiepiskop harkovski Amvrosije)
Нема коментара :
Постави коментар