ZOV PRIRODE POBEDIO GRAD: Vuk i Marina žive u kući potpuno napravljenoj od prirodnih materija

Vuk je arhitekta, a Marina prevodilac, ali i licencirani turistički vodič za tri države. Danas žive na obronku Fruške gore i imaju permakulturnu baštu i veliki voćnjak sa desetak vrsta voća na ukupno 50 ari, i kako kaže, pravi je "sivonja" kad zapne da radi

Da li vam se nekada dogodilo da poželite da zagrlite jednu kuću? Eto, meni se to dogodilo, kad sam ugledala dom Marine i Vuka Krstića. Neobična je to kuća, sagrađena od trske, drveta, slame i ljubavi, ljupko uklopljena u brežuljkasti obronak Fruške gore kao da ovde oduvek pripada. Sva topla, gostoljubiva, nekonvencionalna, razbarušena, šašava i očaravajuća u svom teranju inata konfekcijskim standardima.

Naravno da ona i liči i priliči svom tvorcu - arhitekti Vuku Krstiću, bosonogom umetniku sa gustom grivom prosede kose, koga mesto ne drži ni deset minuta. Dok sam uz domaće đakonije razgovarala sa Marinom, po celom imanju su se orili njegov smeh i šale kojima je zabavljao moje kolege pokazujući im kuću i baštu.
Na prvi pogled, Marina je sasvim drugačija, smirenu, nežnoliku i negovanu ženu u beloj haljini od indijskog platna teško mogu da zamislim sa zemljom pod noktima, a još manje kako "tera" kosilicu za travu po vrelom letnjem danu. A ipak je Marina tvorac i glavni baštovan u njihovoj permakulturnoj bašti i velikom voćnjaku sa desetak vrsta voća na ukupno 50 ari, i kako kaže, pravi je "sivonja" kad zapne da radi.

Teško je poverovati da su Vuk i Marina uspeli da prošle godine za devet meseci prodaju svoj stan u Beo­gradu, podignu kuću i urede je kao najtoplije gnezdo, odneguju baštu, zaleče stare i zasade nove voćke i dokupe vinograd. Uz put su se sprijateljili sa meštanima, letos su prodavali voće i kolače na Futoškoj pijaci u Novom Sadu, a Marina je završila seminar za dizajnera permakulture. To je dokaz da dva čoveka sa sličnom vizijom često mogu da ostvare čudo koje malodušnicima deluje nestvarno.

"Vuk i ja smo u braku od studentskih dana i naša zajednica je verovatno i opstala zato što imamo slične poglede na život. Radili smo i podizali decu u tri države, zajedno smo učili i sazrevali. Vuk bi vam rekao da smo mi nekako "mimo sveta", valjda zato što ne robujemo dogmama i autoritetima. Oboje smo celog života "freelancers" i ne bojimo se nikakvog posla ni izazova pa umemo lako da spakujemo kofere i krenemo negde iz početka. U mladosti smo zarađivali izrađujući bižuteriju i keramiku, a u Južnoafričkoj Republici smo paralelno radili pet poslova.
Vuk je arhitekta, ja sam prevodilac, ali i licencirani turistički vodič za tri države. Zarađivala sam u Africi i kuvarskim zanatom i keteringom. Oboje smo gradska deca i da mi je neko pre 20 godina rekao da ću negde u Vojvodini saditi šargarepu i baviti se stajskim đubrivom, slatko bih se nasmejala. Živeli smo i u Kotoru četiri godine i sanjarili o kamenoj kućici kraj mora ali tamo su placevi sada preskupi. Odluka da napustimo grad sazrevala je postepeno. Kada smo shvatili da nam Beograd baš ništa više ne pruža, a ćerke su se osamostalile i krenule svojim putevima, počeli smo da tražimo ono parče zemlje koje baš nas "zove" - prvo po zapadnoj Srbiji a onda po Vojvodini.
Vuk se u ovo imanje (tadašnji voćnjak) zaljubio na prvi pogled, sutradan je doveo mene i odluka je pala. Kuću je sazidao po svom nacrtu, uz pomoć samo jednog majstora i šest fizičkih radnika, jer su nas dva majstora napustila pošto nisu hteli da prate Vukove "lude" ideje. Za nešto manje od šest meseci smo se uselili."Kuća je u potpunosti napravljena od prirodnih materijala. Konstrukcija je od crnog bora sa Mećavnika, pregradni zidovi od balirane slame debljine pola metra a fasada od blatnog maltera (voda, zemlja i pleva). Toplotna i zvučna izolacija su tako savršene da u njoj ni po vrelom letu temperatura ne prelazi 23 stepena. Zastakljena veranda dodatno štiti i od vrućine i od mraza a cela kuća od 100 kvadrata se greje jednom velikom tučanom peći na drva čiji široki dimnjak greje ceo sprat. U planu im je ugradnja pasivnog solarnog grejanja kao i jedan vetrogenerator kao dodatni izvor struje. Baštu zalivaju kišnicom koju skupljaju u iskopanom bazenu.
Dok sa Marinom razgovaram o permakulturi, plave oči joj blistaju kao da govori o svom trećem detetu. "Permakultura je proces kreativnog dizajna zasnovanog na etici i principima poštovanja prirode. Uči nas da oponašamo kretanja, modele i odnose koje nalazimo u prirodi, a koji se mogu primeniti na sve aspekte našeg života - od poljoprivrede, obrazovanja, korišćenja obnovljivih izvora energije, ekonomije, pa sve do gradnje prirodnim materijalima.
Permakulturna poljoprivreda skladno kombinuje drveće, cveće, povrće i ostale biljke u jedan uravnoteženi sistem gde biljke jednu drugu dopunjuju i potpomažu rast i razvoj, a tu se onda harmonično uklapaju i insekti i drugi živi organizmi koji imaju nezamenljivu ulogu u opstanku. Za nas - svaki život je svetinja. Nemamo više ni prava ni vremena da se iz komfora ili neznanja siledžijski ponašamo prema planeti jer je ona na izdisaju. Permakultura usklađuje četiri osnovna životvorna elementa - zemlju, vodu, vazduh i vatru u harmoničan i kreativan život a kao peti element uvodi - ljubav.

Ljubav prema prirodi, prema ljudima, zajedništvo, nesebično davanje i primanje. Umesto da živimo učaureni i usamljeni, mi se povezujemo u ogromnu i rastuću svetsku porodicu i uživamo u razmeni saveta, ideja, znanja, materijala. Velika je privilegija deliti sa drugima. I mi nesebično delimo ono što smo naučili o gradnji i gajenju prirodne hrane (na Fejsbuk stranici "Kuća od prirodnih materijala i permakulturna bašta"). Ohrabrenje je važno jer dobijate potvrdu da niste ni sami ni ćaknuti. Zato razrađujemo ideju da naše imanje bude ogledno dobro za iriške đake gde bi mogli da vide i nauče kako se proizvodi hrana na prirodan način. Sa ovakvim pristupom životu mnogo šta se menja iz korena.
Hemijska sredstva ne ulaze u naše imanje. Sada za čišćenje kuće koristim uglavnom prirodna sredstva a učim i da pravim razne domaće meleme i kreme za negu. Veoma me zanima i da naučim što više o samoniklim biljkama. Kucama, kokama, biljkama dodajem zeolit kako bi bile zdravije. Ovde se ništa ne baca. Svi viškovi voća i povrća idu u preradu (za turšiju je zadužen Vuk a ja za slatkiše, džemove, pekmeze..) ili u kompost koji se vraća zemlji a zemlja nama opet vraća kroz svoje plodove.
Kupujem od seljaka konjsko i kozje stajsko đubrivo koje dodajem u vodu za zalivanje i pravim pripravke od koprive i lekovitog bilja za poboljšanje kvaliteta zemlje. I neprestano učim - iz knjiga, od raznih ljudi ali najviše na svojim greškama. Učenje i eksperimentisanje su mi stalni izvor radosti. To je uzbudljiva avantura koja podmlađuje i duh i telo. Svako jutro donosi čaroliju novih izazova.
Dotrčava Vuk i viče kao dete: "Da li mogu ja nešto da kažem, mogu li ja, mogu li ja..." Smejem se kad objavljuje da mora da skine patike pošto obožava da hoda bosonog ali se u našu "čast" on obuo a Marina vezala oko glave svoju "krpu" za goste. Sa simpatičnim bosanskim naglaskom (Vuk je rođeni Sarajlija) prizaje da je njegov posao "ono što mi gazdarica kaže da uradim".
"Ja sve nju slušam. Čak sam joj ustupio košenje trave jer vidim da nju to mnogo zabavlja, na zaprepašćenje komšiluka. Manje-više sve radimo zajedno od sadnje i branja do prodaje na pijaci, s tim što sam ja više zabavljen gradnjom i održavanjem kuće a Marina baštom i kućnim poslovima. Nije što je moja ali je mnogo dobra i kuvarica i baštovanka. A mene sada čeka još graditeljskog posla jer ćemo napraviti konobu-atelje i tri apartmančića za decu, prijatelje i povremene goste koji mogu da uživaju u divnim stazama po Fruškoj gori a i da se po želji hrane sa nama, kao u svojoj kući".
Marina je najviše očarana lekovitom tišinom i naizgled beskrajnim vremenom koje im je na raspolaganju iako su aktivni i 14 sati dnevno. "Rano ležemo i rano ustajemo. Najdraži mi je jutarnji ritual obilaska celog imanja. Pozdravljam svaku biljku i ako vidim da neka boluje ili tuguje odmah pomažem - oplevim, zalijem ili je nahranim odvarom od koprive. Volim rečenicu: "Najlepša zaštita za baštu je senka baštovana". Ne mogu da se nauživam tišine koju obogaćuje zujanje pčelica, kukurikanje našeg petla Elvisa, šum vetra u granama, tihi romor kiše...

Dan nam je prepun raznih aktivnosti a dolaze nam i gosti zvani i nezvani (prolaznici koji žele da osmotre kuću izbliza pa ostanu na čaju i razgovoru). Drugi ritual koji ne propuštamo je "pićence za zalazak sunca" i zahvaljivanje Bogu za još jedan bogat dan. Osećam kako se polako pročišćavamo od gradskog zagađenja bukom, žurbom, nervozom, razgovorima o politici, bolestima i problemima od kojih nigde ne možeš da pobegneš. Moja duša sada traži čist vazduh i zdrav fizički rad, moja čula traže dodir, ukus i miris pokošene trave, zemlje, pupoljaka, jednostavne i zdrave hrane koju smo sami uzgajili i pripremili.
Zapanjuje me porast alergija na razne vrste hrane. Šta mi radimo sami sebi! Prisiljeni smo da izbegavamo hranu koja treba da nam bude lek. Prvo je zatrujemo, onda nam ona uzvrati udarac tako što nam izazove alergiju, zatim tu alergiju opet nekim hemikalijama "lečimo". Fizička aktivnost i prirodno uzgaje­na hrana daruju nam energiju i volju za rad, vedrinu, strpljenje i okrepljujući san. Širom zapadnog sveta oseća se prezasićenje ne samo zagađenjem i stresom već i ponašanjem bližnjih koje je samo posledica nečovečnih uslova života.
Nametnuto nam je okrutno takmičenje sa kolegama i neumerena potrošnja. Sve mora stalno da se menja za noviji model - od televizora do muža. I duh nam je izmaltretiran nasilnim preobiljem praznih ili mučnih informacija od kojih ne možemo da izbegnemo čak ni ako eliminišemo TV i štampu. Svi ti otrovi se talože u nama. Što više gomilamo i postižemo, sve manje se od srca radujemo bilo čemu. Sasvim zaboravljamo da budemo zahvalni što imamo privilegiju da smo živi, svesni, da dišemo, da možemo da biramo i da kreiramo svoj život".
Ovde se opet razgovoru pridružuje Vuk: "Odete na neko druženje sa ljudima i tamo još mladi ljudi umesto viceva razmenjuju - dijagnoze. Pitaju me koliki mi je holesterol, pritisak! A ja to i ne znam. Nemam vremena da se time bavim jer je moja pažnja preokupirana idejama i planovima za budućnost".
Jutro sa ovim dragim ljudima je proletelo. Goli­calo me je još stotinu pitanja ali ona će sačekati proleće jer mi je Marina pred svedocima obećala da mogu da dođem da sadim i plevim. A u suton ćemo zajedno ispratiti sunce dok tone u guste šume Iriškog venca.

(Izvor: lovesensa.rs / Foto: Dalibor Danilović)

Kako se rešiti komaraca?

Postoji način da se vrt i kuća pretvore u zonu koja je odbojna za komarce upotrebom gajenog bilja.
Kada počne proleće sunce sija, cveće cveta, može da se izađe iz kuće u kojoj smo proveli zadnjih nekoliko meseci, raj na zemlji, jedva smo čekali. Sve je to lepo fino dok se ne začuje zujanje, pa se oseti ujed. Vesnici proleća nisu samo laste, rode i visibabe nego, nažalost, i komarci. Ova dosadna leteća gamad je deo naše svakodnevnice koji nas maltretiraju od prvog prolećnog sunca pa do prvog mraza. Nigde nismo bezbedni od njih. Napadaju u kući i van nje a pogotovu im je slatko da napadaju dok smo u krevetu.

Tome mora da se stane na put!
Postoje razne vrste zujalica insekticida i repelenata koji su veoma delotvorni ali ima niz problema sa njima. Prvi problem je što sredstva moraju biti uključena ili upaljena da bi radila a drugo je što imaju za neke neprijatan miris. Treće je što prozori moraju biti zatvoreni da taj miris ne bi napuštao prostoriju. Lepo je to zamišljeno ali niko neće da spava sa zatvorenim prozorom po junskoj vrućini. Pored toga, ta sredstva su uglavnom štetna za udisanje.
Postoji način da se vrt i kuća pretvore u zonu koja je odbojna za komarce upotrebom gajenog bilja. Ukoliko ste zastupnik i u praksi sprovodite zdrav način života predstavljamo Vam način na koji možete sebe lišti muke sa komarcima.

Bilje koje se može koristiti u cilju ispunjenja ove namere je:
LIMUNSKA TRAVA (Cymbopogon citratus) je višegodišnja subtropska biljka poreklom iz Indije. Naziv je dobila po svom karakterističnom mirisu koji podseća na limun i isti taj miris rasteruje komarce. Može se gajiti kao sobna biljka ili u vrtu stim da je za vrt neophodno nabaviti seme ili rasad biljke koji je otporan na hladnoću (Cymbopogon citratus var. winterianus ili var. nardus). Uprkos tome što su gore navedeni varijeteti otporni na hladnoću i dalje je nemoguće gajiti ih kao bilje našeg podnevlja. Saksijsko gajenje je imperativ.

MACINA TRAVA (Nepeta cataria) je korovska biljka iz iste familije kao žalfija se može naći svuda. Veoma je agresivan korov koji brzo zauzima teritoriju za sebe. Miris koji biljka odaje je način na koji ova biljka doprinosi zaštiti doma i vrta od komaraca. Seme i rasad se može naći u slobodnoj prodaji tako da ako želite da gajite u saksijama možete vrlo lako doći do nje. Dobra mesta za postavljanje ove biljke su okna prozora i oko ulaznih vrata. U vrtu je poželjno staviti blizu mesta gde se sedi. Prema istraživanjima koja je sproveo univerzitet u Ajovi pokazalao se da je macina trava deset puta jači repelent nego DEET.

RUZMARIN (Rosmaria offficinalis) osim što je začin za jelo i ukras za svadbu ova biljka je takođe jak repelent za komarce. Biljka je sa našeg podnevlja. Seme i rasad se mogu naći u slobodnoj prodaji u velikim količinama. Postavljanje ove biljke je isto kao i kod prethone, u okna od prozora, blizu vrata ili tamo gde se sedi u bašti. Kao sobna biljka se u principu ne gaji zato što joj smeta duvanski dim. Ruzmarin je žbunasta biljka i može se oblikovati na više načina tako da osim funkionalne ima i veliku ukrasnu vrednost.

BOSILjAK (Ocimum Basilicum) je već davno poznata lekovita biljka u našim krajevima. Seme i rasad se mogu naći u slobodnoj prodaji i sama biljka se može gajiti u saksijama ili u bašti. Bosiljak zahteva dosta sunca i vlage tako da njegovo postavljanje i održavanje mora biti u skladu sa ovim zahtevima. Opet, prozorska okna, okolina vrata ili neko sunčano mesto u baši su savršena mesta za postavljanje bosiljka. Miris koji listovi ispuštaju je upravo to što tera komarce i muve.

LAVANDA (Lavandula angustifolia) koja je uveliko poznata po svom lepom mirisu cveta koristi isti za teranje insekata pa čak i zečeva. Lavanda i lavandino ulje se često preporučuje kao biorepelent insekata. Ukrasna vrednost lavande je takođe stvar koja se mora istaći. Seme i rasad se mogu naći u slobodnoj prodaji i najbolje mesto za lavandu je prozorsko okno ili vrt. Lavanda zahteva dosta svetlosti i ocedno zemljište ili substrat.

MIRISNI GERANIJUMI dolaze sa preporukom njujorške botaničke bašte, bruklinske botaničke bašte i Plantšeda. Kod nas je ova familija bilja poznat pod nazivom „Rodin kljun“. Miris koji podseća na limun je sredstvo kojim biljka rasteruje komarce. Biljka se može gajiti iz semena ili rasada i zahteva dosta sunca. Neophodno je naći sunčano mesto u vrtu ili sobi da bi ovo bilje uspešno raslo i teralo komarce.

Uz pomoć ovih biljka napravićete ambijent koji je izuzetno atraktivan za svakoga osim za dosadne komarce, muve i slične leteće napasti od kojih čovek mira nema ni tokom dana a ni tokom noći.

Napravite i vi mirisne štapiće iz vašeg vrta

Lekovito i aromatično bilje koje uzgajamo u vrtu, osim za kuvanje i čajeve, koristi se i za izradu mirisnih štapića za pročišćavanje prostora.Korištenje mirisnih štapića u pročišćavanju prostora tehnika je proizašla iz ceremonija i rituala indijanskih plemena, a budući da je izrada štapića jednostavna, tehnika se zadržala do današnjih dana.

Orginalni štapići najčešće se prave od žalfije, divljeg pelina i kedra, a podjednako se mogu koristiti domaće biljke poput lavande, ruzmarina, timijana ili matičnjaka. Smudge sticks zapravo su čvrsto svezani buketići aromatičnog bilja koji se nakon što se dobro osuše, zapale i puste da lagano sagorevaju.

Mirisni buketići gotovi su u trenu, a za njihovu izradu potrebno je svega nekoliko stvari – makaze, pamučni konac i biljke.

Biljke koje ste namenili za izradu štapića berite za vreme suvog i sunčanog dana u prepodnevnim satima. Sve biljke u buketiću aranžiraju se da budu podjednake veličine.

Tajna u izradi kvalitetnih buketića koji će ravnomerno i dugotrajno goreti je u tome da se buketić celom dužinom čvrsto, ali zaista čvrsto stegne koncem. To je važno da ne bi prilikom sagorevanja došlo do ispadanja pojedinih delova ili kompletnog raspadanja svežnja.

Donji deo štapića koji se drži rukom, može se omotati koncem u boji, te ukrasiti raznim dodacima kao što su pera, budući da taj deo neće goreti.

Gotovi mirisni štapići stavljaju se na suvo, mračno i prozračno mesto da se dobro osuše. Prilikom korišćenja vrh štapića za pročišćavanje se zapali uz pomoć plamena sveće, te zatim nježno ljulja u vazduhu dok vrh ne počne tinjati. Kako bi se izbeglo da zapaljeni delovi padnu na pod, svežanj se drži u posudi.

Izvor: tinkturedrsulca.com

Ljekoviti čaj od crvene djeteline

Crvena djetelina je dobar izbor za žene koje imaju problema sa disbalansom hormona u periodu menopauze i predmenstrualnom periodu.
Zahvaljujući svojim sastojcima djetelina pomaže i kod različitih fizioloških i psihičkih tegoba uzrokovanih PMS-om, a posebno klimakterijem. No, ona pogoduje našoj psihi i osnažuje je, pa ublažava psihičku napetost, ali i depresiju te pomaže u uspostavljanju narušene psihičke ravnoteže.

Čaj od crvene djeteline koristi se kod tromboze jer umanjeuje stvaranje krvnih ugrušaka, također stimulise rad jetre , a takodje se preporučuje ljudima koji pate od astme.
Sastojci:
- 1 supenu kašiku osušenog cvijeta od crvene djeteline
- 2 šolje vode
- pola limuna
- med
Prokuvati pola litra vode te tako kipuču vodu dosuti u posudu u koju ste prethodno stavili 1 kašiku osušenih cvjetova od crvene djeteline.
Ostaviti poklopljeno 5 minuta.
Procjediti i ostaviti da se ohladi.
U topao čaj nacjediti sok od limuna i zasladiti medom.
Djetelina sadrži i obilje biljnih hormona, vitamina E, bjelančevina, selena, kalcija, cinka i magnezija pa se odavna koristi za poticanje ženske plodnosti..
Za čaj protiv neplodnosti:
- 30 g sušenih cvjetića i 1 čajnu žličicu sušenih listića metvice prelijte s 1 l ključale vode i ostavite da odstoji 15 minuta. Čaj zasladite medom i popijte.