Sveti oci su smatrali nepoznavanje i neznanje lažnom usmerenošću duševne delatnosti, koja se rađa od neželjenja ljudi da znaju ono što protivreči ljudskim strastima i pre svega gordosti i pohoti. To je bekstvo u neznanje i zaborav kao u neki mračni brlog gde kipe, kao zmije, naše strasti. Čovek često beži od znanja ka za njega nepotrebnom mnogoznanju da ne bi ostavio ni mesto ni vreme za poznanje glavnog. Kad s takvim čovekom čovek govori o Bogu, o odgovornosti za svoje postupke, on oslanjajući se na umišljeno mnogoznanje teži ka tome da se zaštiti od ovog znanja i ponekad počinje da liči na ježa koji se od dodira skuplja u klupko i pretvara u klupče igala.
Arhimandrit Rafail (Karelin)
…
Evo, čedo moje, od čega treba da započne tvoja po Bogu spasonosna korist. Nezaboravno i svagdašnje treba da je tvoje sećanje na sve što se desilo i što se zbiva sa tobom po promislu čovekoljubivog Boga, kao i na sva NJegova dobročinstva radi spasenja tvoje duše. Nikako nemoj sebi dozvoliti da zbog pomračenja zlom zaboravnošću, ili zbog lenjosti, prestaneš sa prisećanjem na NJegova mnoga i velika dobročinstva, kako ne bi besplodno i neblagodarno provodio ostalo vreme života. Jer, takva sećanja. kao nekakvo bodilo, ranjavaju srce i podstiču ga svagda na ispovedanje, na smirenje, na blagodarnost sa skrušenom dušom, na staranje za svoje dobro, na spremnost za uzvraćanje dobrim običajima i svakom vrlinom po Bogu, uz svagdašnje razmišljanje na proročku reč: „Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao“ (Ps 115,3).
Imajući takav zalog u ranije primljenim dobrima, neće li [čovek] zauvek steći krepku nadu i govoriti sam sebi: „Ako mi On nije učinio po gresima mojim i uzvratio po bezakonjima mojim onda kad nisam činio ništa dobro, već se valjao u telesnoj nečistoti i u mnogim drugim gresima, nego me je pomilovao takvim darovima i blagodaću na spasenje, kakvih će me tek dobara i duhovnih darova udostojiti kad se najzad neporočnim životom i ispunjavanjem svih vrlina svecelo predam na služenje NJemu? [Neće li] me tada ukrepiti na svako dobro delo, upućujući me i prateći me?“ Na taj način, onaj ko ima takvu pomisao, ne zaboravljajući nikada Božija dobročinstva, podstiče sebe, usmerava i prinuđuje na svaki dobar podvig vrline i na svako delo pravde, svagda ostajući revnosan i uvek budući gotov na vršenje volje Božije.
I tako, ljubljeno čedo, imajući po blagodati Hristovoj prirodnu razboritost, svagda u sebi čuvaj takvo dobro razmišljanje, i nemoj sebi dozvoliti da, kao mračnim oblakom, budeš pokriven pogubnom zaboravnošću, niti lenjošću koja sprečava hod, osujećuje um i odvaja od doličnog života, niti pomračen u pomislima neznanjem – uzrokom svih zala, niti povučen svezlom nemarnošću, ni prevaren telesnim uživanjem, ni pobeđen stomakougađanjem, ni porobljen u umu željama, ni oskrnavljen saglašavanjem sa bludnim pomislima, ni pobeđen gnevom koji rađa mržnju prema bratu (ukoliko iz nekog jadnog i okajanog razloga žalosteći ili se žalosteći počneš da sabiraš u sećanju zle pomisli protiv bližnjega), niti odvojen od čiste molitve Bogu, niti odveden u ropstvo umom, u kome bi zverskim pomislima posmatrao brata koji je jedne duše sa tobom. Jer, zbog takve beslovesne naravi, pune plotskog mudrovanja, bio bi svezan savešću i privremeno predan zlim duhovima, koje si slušao, na poučno nakazanje, sve dok um, potpuno osiromašen i progutan tugom i uninijem usled gubitka napretka u Bogu, zbog prethodnih grehova, ponovo ne počne da, sa svakim smirenjem, preduzima put spasenja.
Zaboravnost sama po sebi nema nikakvu snagu, ali jača srazmerno sa našom nemarnošću.
Nemoj govoriti: „Šta da radim? Ja ne želim, ali ona dolazi“. Jer, dok si [o Bogu] mislio, nisi učinio sve ono što si bio dužan da učiniš.
Učini svako dobro delo kojeg se setiš. Tada će ti se otkriti i ono čega se ne sećaš. Ne dozvoli svome umu da padne u nepromišljenu zaboravnost.
Pismo kaže: „Ad i pogibao su otkriveni pred Gospodom“ (Prič.15,11). Ovde ono govori o neznanju i zaboravosti koji se rađaju u našem srcu.
Ad je neznanje, jer su i jedno i drugo neprozirni. Zaboravnost je pogibao, jer njome gubimo ono što smo imali.
Ispituj svoje grehe, a ne grehe svoga bližnjega, pa ti demoni neće pokrasti tvoju misaonu radionicu.
Od slastoljublja proizilazi nemar, a od nemara zaborav. Jer, Bog je svima darovao znanje o onome što je korisno.
Čovek savetuje svoga bližnjeg saglasno svom znanju, a u onome koji sluša Bog dejstvuje saglasno njegovoj veri.
Videh proste ljude, smirenoumne na delu, koji postadoše mudriji od svih mudraca.
Čuvši da hvale prethodne, drugi neznalica ne htede da ih podražava u njihovom smirenoumlju, već se stade dičiti svojim neznanjem i steče gordost.
Onaj ko omaložava razboritost i hvali se neznanjem, nije neznalica samo na rečima, nego i razumom.
Kao što je mudrost na rečima jedno, a razboritost drugo, tako je i neukost u reči jedno, a nerazboritost drugo.
Kao što pobožnom uopšte ne škodi nepoznavanje izražavanja, tako smirenoumnom ne škodi mudro izražavanje.
Nemoj reći: „Ja ne znam šta treba činiti, i stoga ne grešim ako ništa ne činim“. Jer, da si činio dobro koje znaš, postepeno bi ti se otkrilo i ostalo, kao što, na primer ideš iz jednu kuće u drugu. Ne koristi ti da, pre nego što ispuniš prvo, saznaš drugo. Jer, znanje nadima usled nemarnosti, a ljubav izgrađuje (1.Kor.8,1) i sve trpi (1.Kor.13,7).
Reči Božanskog Pisma čitaj delima i ne prepuštaj se pričljivosti, nadimajući se tananim mislima.
Sveti Marko Podvižnik
Arhimandrit Rafail (Karelin)
…
Evo, čedo moje, od čega treba da započne tvoja po Bogu spasonosna korist. Nezaboravno i svagdašnje treba da je tvoje sećanje na sve što se desilo i što se zbiva sa tobom po promislu čovekoljubivog Boga, kao i na sva NJegova dobročinstva radi spasenja tvoje duše. Nikako nemoj sebi dozvoliti da zbog pomračenja zlom zaboravnošću, ili zbog lenjosti, prestaneš sa prisećanjem na NJegova mnoga i velika dobročinstva, kako ne bi besplodno i neblagodarno provodio ostalo vreme života. Jer, takva sećanja. kao nekakvo bodilo, ranjavaju srce i podstiču ga svagda na ispovedanje, na smirenje, na blagodarnost sa skrušenom dušom, na staranje za svoje dobro, na spremnost za uzvraćanje dobrim običajima i svakom vrlinom po Bogu, uz svagdašnje razmišljanje na proročku reč: „Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao“ (Ps 115,3).
Imajući takav zalog u ranije primljenim dobrima, neće li [čovek] zauvek steći krepku nadu i govoriti sam sebi: „Ako mi On nije učinio po gresima mojim i uzvratio po bezakonjima mojim onda kad nisam činio ništa dobro, već se valjao u telesnoj nečistoti i u mnogim drugim gresima, nego me je pomilovao takvim darovima i blagodaću na spasenje, kakvih će me tek dobara i duhovnih darova udostojiti kad se najzad neporočnim životom i ispunjavanjem svih vrlina svecelo predam na služenje NJemu? [Neće li] me tada ukrepiti na svako dobro delo, upućujući me i prateći me?“ Na taj način, onaj ko ima takvu pomisao, ne zaboravljajući nikada Božija dobročinstva, podstiče sebe, usmerava i prinuđuje na svaki dobar podvig vrline i na svako delo pravde, svagda ostajući revnosan i uvek budući gotov na vršenje volje Božije.
I tako, ljubljeno čedo, imajući po blagodati Hristovoj prirodnu razboritost, svagda u sebi čuvaj takvo dobro razmišljanje, i nemoj sebi dozvoliti da, kao mračnim oblakom, budeš pokriven pogubnom zaboravnošću, niti lenjošću koja sprečava hod, osujećuje um i odvaja od doličnog života, niti pomračen u pomislima neznanjem – uzrokom svih zala, niti povučen svezlom nemarnošću, ni prevaren telesnim uživanjem, ni pobeđen stomakougađanjem, ni porobljen u umu željama, ni oskrnavljen saglašavanjem sa bludnim pomislima, ni pobeđen gnevom koji rađa mržnju prema bratu (ukoliko iz nekog jadnog i okajanog razloga žalosteći ili se žalosteći počneš da sabiraš u sećanju zle pomisli protiv bližnjega), niti odvojen od čiste molitve Bogu, niti odveden u ropstvo umom, u kome bi zverskim pomislima posmatrao brata koji je jedne duše sa tobom. Jer, zbog takve beslovesne naravi, pune plotskog mudrovanja, bio bi svezan savešću i privremeno predan zlim duhovima, koje si slušao, na poučno nakazanje, sve dok um, potpuno osiromašen i progutan tugom i uninijem usled gubitka napretka u Bogu, zbog prethodnih grehova, ponovo ne počne da, sa svakim smirenjem, preduzima put spasenja.
Zaboravnost sama po sebi nema nikakvu snagu, ali jača srazmerno sa našom nemarnošću.
Nemoj govoriti: „Šta da radim? Ja ne želim, ali ona dolazi“. Jer, dok si [o Bogu] mislio, nisi učinio sve ono što si bio dužan da učiniš.
Učini svako dobro delo kojeg se setiš. Tada će ti se otkriti i ono čega se ne sećaš. Ne dozvoli svome umu da padne u nepromišljenu zaboravnost.
Pismo kaže: „Ad i pogibao su otkriveni pred Gospodom“ (Prič.15,11). Ovde ono govori o neznanju i zaboravosti koji se rađaju u našem srcu.
Ad je neznanje, jer su i jedno i drugo neprozirni. Zaboravnost je pogibao, jer njome gubimo ono što smo imali.
Ispituj svoje grehe, a ne grehe svoga bližnjega, pa ti demoni neće pokrasti tvoju misaonu radionicu.
Od slastoljublja proizilazi nemar, a od nemara zaborav. Jer, Bog je svima darovao znanje o onome što je korisno.
Čovek savetuje svoga bližnjeg saglasno svom znanju, a u onome koji sluša Bog dejstvuje saglasno njegovoj veri.
Videh proste ljude, smirenoumne na delu, koji postadoše mudriji od svih mudraca.
Čuvši da hvale prethodne, drugi neznalica ne htede da ih podražava u njihovom smirenoumlju, već se stade dičiti svojim neznanjem i steče gordost.
Onaj ko omaložava razboritost i hvali se neznanjem, nije neznalica samo na rečima, nego i razumom.
Kao što je mudrost na rečima jedno, a razboritost drugo, tako je i neukost u reči jedno, a nerazboritost drugo.
Kao što pobožnom uopšte ne škodi nepoznavanje izražavanja, tako smirenoumnom ne škodi mudro izražavanje.
Nemoj reći: „Ja ne znam šta treba činiti, i stoga ne grešim ako ništa ne činim“. Jer, da si činio dobro koje znaš, postepeno bi ti se otkrilo i ostalo, kao što, na primer ideš iz jednu kuće u drugu. Ne koristi ti da, pre nego što ispuniš prvo, saznaš drugo. Jer, znanje nadima usled nemarnosti, a ljubav izgrađuje (1.Kor.8,1) i sve trpi (1.Kor.13,7).
Reči Božanskog Pisma čitaj delima i ne prepuštaj se pričljivosti, nadimajući se tananim mislima.
Sveti Marko Podvižnik
Нема коментара :
Постави коментар